ILI-ILI I POSLE TOGA – Džender inkvizicija

Ako zakon nije skrojen kao ludačka košulja za narod, on je sasvim nepotreban modernoj demokratiji. To je nekad bilo, da se zakon saobražava s kulturom, voljom i potrebom naroda. Prevaziđena stvar. To bi ubilo svaki evropski progres

Posle Pepea le Tvora, koji je u trenu kao muška silovateljska svinja nadmašio i Harvija Vajnstajna i Džefrija Epstajna, ovih dana je došao na red i Princ. Da, onaj čuveni Princ iz bajke. On je, zamislite, poljubio uspavanu Snežanu bez njene dozvole. Iako su „posle živeli srećno do kraja života“, inkvizicija polne korektnosti će učiniti da se to satanohuljenje dalje ne odvija.

DIZNI I BRAĆA GRIM Ispada da je sreća u nesreći da Volt Dizni, koji se za života zanimao za kriogenetiku – mogućnost da se čovek zaledi pa onda oživi u nekoj budućnosti – nije obavezao naslednike (1966) da ga „ostave za večnost“. Jadni Volt! Da su ga vratili samo pola veka kasnije u njegov Diznilend, bio bi prvo otpušten, pa onda kamenovan. Toliko je zla počinio. Glavni likvidatori bi bili oni koje je on učio lepotama života.
Zasad će se džender-kolac zadržati na Dizniju, ali neće moći da i braća Grim ne plate što dva veka šire mušku diskriminaciju. Da su tada lepo ispričali da uspavanu Snežanu poljubi neka probuđena Svetlana, e, to bi sad moglo da se pripoveda na sve načine deci kao novobajka – politički i na svaki drugi način korektna, prihvatljiva za senzibilne tabloide i sve glamurozne programe.
Ovako, s ovim Princom, oni kao da su spremali odbranu za muško nasilje neodgovornog Džulijana Asanža koji je uveče „silovao“ neku Šveđanku uz njenu svesrdnu pomoć, ali se onda preobratio u samovoljnog siledžiju koji je hteo da je ljubi i za dobro jutro, ali, kako se posle ispostavilo, bez njenog jasnog odobrenja. I zato nije čudo što se takav čovek odlučio da otkriva zle istine o „slobodnom svetu“ Amerike, a gde ga sad čeka robija za koju bi mu trebalo tri života.

[restrict]

POLITIČKA UPOTREBA SEKSUALNOSTI Inače, uvođenje seksualnosti u političke i propagandne poslove nije od juče. Posle Frojdovog obelodanjivanja seksualno nesvesnog na samom kraju 19. veka kao bitnog elementa za razumevanje društva, Vilhem Rajh je tridesetih godina u „Masovnoj psihologiji fašizma“ ukazao da je nacistička propaganda bila uspešnija od komunističko-levičarske pošto je razumela da je „nepolitički čovjek, čovjek apsorbiran u seksualnim konfliktima. Htjeti ga pridobiti isključivanjem seksualnosti kao što se dosad činilo (misli na komuniste), nije samo beznadno nego i najsigurnije sredstvo da ga izručimo političkoj reakciji koja sjajno iskorišćuje posljedice njegovog seksualno-socijalnog položaja.“ Komunisti su znali da im objasne eksploataciju i klasnu borbu, ali to je postajalo beskrajno dosadno za „malog čoveka“.
Rajh je pokazao da je levičarska propaganda, u kojoj je i sam učestvovao, bila neuspešna jer je pokušavala da utiče na razum i usmerava ljude ka rešavanju privrednih problema. Nacional-socijalisti nisu odbacivali teme nepravde i neslobode, ali je kukasti krst „shematizovano prikazivanje dva isprepletana ljudska lika, koje se, međutim, u izvornoj formi, još uvek može prepoznati. Lijevi kukasti križ predstavlja spolni akt u ležećem, a desni u uspravnom položaju“.
Ništa što je Hitler pronašao kao uspešno sredstvo nije odbačeno po njegovom upokojenju i propasti fašizma. Liberali su to samo malo ispolirali i postavili u svoje kontekste.
Dakle, danas smo stigli do operacije: dosta je bilo silovatelja svih vrsta.

ZAKONI O ISTOPOLNIM BRAKOVIMA Koliko mislite, dragi čitaoče, da će biti Srba i Srpkinja koji neće s gorčinom i strahom primiti poruke o ubijanju bajki? Dvoje od sto? Petoro od sto? U svakom slučaju jednocifren broj prema trocifrenom.
Ali uspeće ona manjina da većini zaprži čorbu. Moraju se zaštiti „prava manjina“ po cenu da se većina odvoji od svega što je čini grupom, nacijom. Zakoni čekaju pred skupštinom!
Što bi Srbi imali pravo da štite stare pripovesti (u prozi ili stihu, svejedno) koje su pune nasilja, jednosmerne roditeljske topline, ljubavnih nadahnuća od ženskog prema muškom i obrnuto, srećnog života Nje i Njega do kraja života?
To više neće moći!
Prilično je urađeno na tome za ovih četvrt veka čekanja pred visokim kapijama Evropske unije, a sad se mora i dalje – pa će se zahvaljujući „našoj premilostivoj Zemaljskoj vladi“ uskoro i „slavni sudovi“ moći pozabaviti zlim ljudima koji ne razumeju smisao džender-progresa. Naša vlada uobliči tri zakona koji će ići i dalje od Diznijevih greha. Vreme je da se mi sveobuhvatno i ne obraćajući pažnju na zatucanost naroda pozabavimo – rodnom ravnopravnošću, istopolnim brakovima i usvajanjem dece od roditelja 1 i roditelja 2 itd.
Predsednik nam je za Uskrs objavio da on jedan od tih zakona, koji nije u skladu s Ustavom, nije spreman potpisati, a preostala dva – pošto nisu u skladu s našom verom, kulturom i suprotna su volji naroda – neće ometati.
Jer, jasna je stvar, to je (zapadno)civilizacijsko dostignuće – ako hoćete pravnu državu, ne može se ni (po)sumnjati da zakoni nisu važniji od naroda. A ako zakon nije skrojen kao ludačka košulja za narod, on je sasvim nepotreban modernoj demokratiji. To je nekad bilo, da se zakon saobražava s kulturom, voljom i potrebom naroda. Prevaziđena stvar. To bi ubilo svaki evropski progres.

NEOBAVEZA PREMIJERKE I NENARODNOST PARLAMENTA A meni se opet u nekom stanju koje je Laza Kostić opisao kao „među javom i međ snom“ priviđa nešto kao video-spot kako naša premijerka, s jakim razdeljkom u kosi i u jednom od onih svojih sakoa na pruge, utrčava u Nemanjinu 11 i pravo u sobu s elipsastim stolom, gde već sedi spreman njen kabinet (ona ih izabrala) i odlučno kaže: Ne! Nećemo to da radimo. Povlačimo sva tri zakona. Srbi ih ne žele, a ja svakako neću činiti ništa protiv volje naroda. A ne može da se prenebregne ni činjenica da ovo izgleda kao da ja koristim položaj, najmoćniju funkciju u državi, da rešavam svoj lični/privatni problem. Da zbog moje Milice i našeg maloletnog I. grubo zloupotrebljavam silne nadležnosti, i privatno pretvaram u opšti zakon. Ne! To se neće desiti. Neka to ostane nekoj drugoj vladi.
Ali znam, naravno, ovaj spot ostaje „međ snom“. Nije naša premijerka ni po čemu obavezna prema srpskom narodu. Kad bi se sav „njen kabinet“ udružio i registrovao kao entitet koji bi narod birao na kakvim god izborima – ne bi prešao ni ovaj smanjeni cenzus.
Oglasi se ovih dana jedan nezavisni tešitelj, znanjem: ovo će odbaciti parlament! Narodna skupština! Tako se to zove, ako ste zaboravili. Odlučuje narod preko svojih predstavnika. Pa, predstavnici tu nemaju izbora. Znam da vam je smešno, dragi čitaoče.
Vi koji ste i usput pogledali na televiziji direktan prenos koji je obeležen kao skupštinsko zasedanje znate o čemu pričam. Kakav god da je ovaj narod, onaj skup tamo uopšte ne liči na njega. To više ne može da zagreje ni Marjan Rističević.
Ovo je samo skup profesionalnih izglasivača zakona, kakvih god. Uopšte ih se ne tiče ni sadržaj, ni cilj, a posledice ni u snu. Kad govore, pokazuju znanja kao nekad vojnici na časovima moralno-političkog vaspitanja. Nema greške, ali nema ni života. Nešto unapred zapisanih fraza, dve-tri zakletve i – elektronsko „da“. Gledalac ne može da se otme utisku da se ovi toliko udubljuju u suštinu da bi mogli već sutra da odu do makedonskog ili bosanskog parlamenta i izglasaju šta treba. Štancuju zakone po najvišim evropskim standardima.

IDE KRČAG NA VODU I „naša premilostiva Zemaljska vlada“ i naš nenarodni parlament naučeni su da ne misle da bi negde moglo da se udari u zid. Čuli su za bregzit, videli su na televiziji neke besne i brojne ljude u „žutim prslucima“ na ulicama Pariza a kojima se sad pridružuju i penzionisani i aktivni generali, poluzainteresovano su gledali crnogorsko ulično i litijsko odbacivanja bezbožničkih zakona… Ali oni ne vide da rade nešto što bi moglo da ode u tom pravcu i ne veruju da oni treba da o tome misle. Ima ko o tome da misli?
I kako ide ova demokratija i sve oko nje jasno je: koga briga za narod, sem samog naroda. I zato krčag uvek ide na vodu dok se ne razbije! Ako ovi dobri ljudi koji donose zakone uopšte pripadaju onima koji znaju te narodne mislenice. A ako su ih i negde slučajno susreli, svakako ne vide kako bi to imalo ikakve veze sa stvarnošću.
Opet, narodu ostaje da veruje da ima veze. Inače će – kad jednom posle svih ovih dobrobiti koje mu se bacaju kao omče oko vrata da ne bi mogao da ih odbije baci pogled iza sebe – videti pustinju. I biće sam kriv. Ovih jahača progresokalipse više neće biti. Kritikovaće neku vladu goru od njih.
Valja biti načisto da će ovaj napor pravne države doneti džender-inkviziciju koja će nam (uzmimo samo jedan primer!) tako urediti pretkosovski, kosovski i pokosovski ciklus da neće ostati kamen na kamenu. A Kraljević Marko će se (već se na tome i poradilo) pojavljivati kao karikatura, sve dok se jednom ne javi neka mudra glava iz feminističkog NVO koja će objasniti da je najbolje da tog blesana izbacimo iz čitanki. Pa, zar nije logičnije da se srpski sinovi sakupljaju pod zastavom duginih boja nego da oru auto-puteve!?

ŠTA ČEKA KOSOVSKI CIKLUS Spaljivanje pesama koje je Gete upoređivao s „Pesmom nad pesmama“, a divili im se zla braća Grim, Ljermontov, Valter Skot i ko sve ne biće normalan ritual. Mi ćemo gledati sad već digitalne lomače, a kad se neki „primitivac“ usprotivi, dočekaće ga NVO inkvizitori i dogurati do „slavnog suda“. A „slavni sud“ opremljen „zakonima“ zna šta mu je činiti.
Sudija će izvaditi iz fioke dva-tri zakona o rodnoj ravnopravnosti, ukoričena i podvlačena, i slaće na prevaspitavanje one kojima će na poligrafu naći da se još sećaju Banović Strahinje, starog Jug Bogdana i devet Jugovića, cara Lazara… Njega, njega posebno probosti politkorekt-kolcem! Kosovka Devojka će naravno biti najstrože zabranjena jer će posle Kurtijeve tužbe biti proglašena za pomagačicu genocida, a Beograd uvažava drugu stranu u pregovorima.
Čudili smo se kad su ovde dolazili zapadni parlamentarci (Nemci, posebno) i naglas tražili promenu svesti Srba. A sad se i ne čudimo kad nam udešavaju da to radimo sami sebi! Napravili su oni svoje replike u tzv. srpskom parlamentu. Razaranje samosvesti naroda koji se nije pokoravao može da uđe u petu brzinu.
P.S.
I pri poređenjima moramo biti, ipak, obzirni čak i prema inkviziciji. Jer to uređivanje narodnog verovanja i života na Zapadu objašnjavano je najboljim namerama. Da se brani Bog i Božje od jeretika. Na pogrešan način, pokazaće se posle sedam vekova. Ovo danas je sve otvoreno u slavu Antihrista. Na precizan način.
Jedino ostaje zdravorazumsko pitanje: ako nismo tada učestvovali, zašto to danas činimo. Nije valjda opravdanje – jer nam je unija strateško opredeljenje! I neće nam valjda neko objašnjavati da je to razumno?

[/restrict]