ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Џендер инквизиција

Ако закон није скројен као лудачка кошуља за народ, он је сасвим непотребан модерној демократији. То је некад било, да се закон саображава с културом, вољом и потребом народа. Превазиђена ствар. То би убило сваки европски прогрес

После Пепеа ле Твора, који је у трену као мушка силоватељска свиња надмашио и Харвија Вајнстајна и Џефрија Епстајна, ових дана је дошао на ред и Принц. Да, онај чувени Принц из бајке. Он је, замислите, пољубио успавану Снежану без њене дозволе. Иако су „после живели срећно до краја живота“, инквизиција полне коректности ће учинити да се то сатанохуљење даље не одвија.

ДИЗНИ И БРАЋА ГРИМ Испада да је срећа у несрећи да Волт Дизни, који се за живота занимао за криогенетику – могућност да се човек заледи па онда оживи у некој будућности – није обавезао наследнике (1966) да га „оставе за вечност“. Јадни Волт! Да су га вратили само пола века касније у његов Дизниленд, био би прво отпуштен, па онда каменован. Толико је зла починио. Главни ликвидатори би били они које је он учио лепотама живота.
Засад ће се џендер-колац задржати на Дизнију, али неће моћи да и браћа Грим не плате што два века шире мушку дискриминацију. Да су тада лепо испричали да успавану Снежану пољуби нека пробуђена Светлана, е, то би сад могло да се приповеда на све начине деци као новобајка – политички и на сваки други начин коректна, прихватљива за сензибилне таблоиде и све гламурозне програме.
Овако, с овим Принцом, они као да су спремали одбрану за мушко насиље неодговорног Џулијана Асанжа који је увече „силовао“ неку Швеђанку уз њену свесрдну помоћ, али се онда преобратио у самовољног силеџију који је хтео да је љуби и за добро јутро, али, како се после испоставило, без њеног јасног одобрења. И зато није чудо што се такав човек одлучио да открива зле истине о „слободном свету“ Америке, а где га сад чека робија за коју би му требало три живота.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

3 коментара

  1. Tоплица

    Духовито и лепо. Било би и пријатно да се та влада и њена председница, као и та “скупштина” не сматрају нашима. Наш глас негодовања знак је да очекујемо више, мада, објективно, стање је реално. Чак и овакви, ми нисмо најгори у окружењу а подсетимо се; ми смо потомци оног народа који је преживео Турке, па турске манире Милоша, па запуштеност у каснијој слободи, ратне катастрофе, безумне и погубне политичке авантуре краља Александра, које су нас коштале и једног Тита. . . И то је та политичка провалија из које сами никад неђемо изићи. Зато је та скупштина таква. Зато данас, за мало возикања половњацима, и седења у кафанској башти, плаћамо и будућношћу деце ! Ова власт жива је слика нас, већине нас наравно. Остаје да се грејемо на нади да су наше акције то што видимо ! Да су све карте на столу и да наше стање не стоји много горе ! Не подцењујмо наше џелате, а истини за вољу, наш живот и није тако црн како некоме изгледа !

    8
    1
  2. Изузетан текст г. Рељићу! Просветљена Светлана од данас постаје део мог речника:-). Још увек се кикоћем. Хвала и молим, још текстова! Срдачан поздрав са Крита (срећом, и ми смо овде врло непросветљени 🙂

    6
    1
  3. Браћа Грим су итекако живела у доба мушке опресије над женама, као уосталом и сам Дизни, а ни ми се изгледа нисмо много помакли од тог модела и бајке која јесте итекако огледало патријархата. Али ако је оваква верзија Снежане била прихватљива тада, данас не мора бити, нарочито зато што бајка као усмени жанр народне књижевности који се касније преселио у ауторску књижевност јесте итекако подложна промењивости. Дакле, новим нараштајима је потребна нова Снежана. И не, то не значи да је у реду да Снежану из несвесног стања пробуди жена љубљењем, него да апсолутно нико не треба да је љуби док је она потпуно неспособна да да било какву назнаку пристанка на такву активност, а камоли да отворено каже “да”. И не, то не значи да Снежана мора бити остављена да умре, њу може пробудити глас вољеног, песма вољеног…

    1
    9

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *