ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Џендер инквизиција

Ако закон није скројен као лудачка кошуља за народ, он је сасвим непотребан модерној демократији. То је некад било, да се закон саображава с културом, вољом и потребом народа. Превазиђена ствар. То би убило сваки европски прогрес

После Пепеа ле Твора, који је у трену као мушка силоватељска свиња надмашио и Харвија Вајнстајна и Џефрија Епстајна, ових дана је дошао на ред и Принц. Да, онај чувени Принц из бајке. Он је, замислите, пољубио успавану Снежану без њене дозволе. Иако су „после живели срећно до краја живота“, инквизиција полне коректности ће учинити да се то сатанохуљење даље не одвија.

ДИЗНИ И БРАЋА ГРИМ Испада да је срећа у несрећи да Волт Дизни, који се за живота занимао за криогенетику – могућност да се човек заледи па онда оживи у некој будућности – није обавезао наследнике (1966) да га „оставе за вечност“. Јадни Волт! Да су га вратили само пола века касније у његов Дизниленд, био би прво отпуштен, па онда каменован. Толико је зла починио. Главни ликвидатори би били они које је он учио лепотама живота.
Засад ће се џендер-колац задржати на Дизнију, али неће моћи да и браћа Грим не плате што два века шире мушку дискриминацију. Да су тада лепо испричали да успавану Снежану пољуби нека пробуђена Светлана, е, то би сад могло да се приповеда на све начине деци као новобајка – политички и на сваки други начин коректна, прихватљива за сензибилне таблоиде и све гламурозне програме.
Овако, с овим Принцом, они као да су спремали одбрану за мушко насиље неодговорног Џулијана Асанжа који је увече „силовао“ неку Швеђанку уз њену свесрдну помоћ, али се онда преобратио у самовољног силеџију који је хтео да је љуби и за добро јутро, али, како се после испоставило, без њеног јасног одобрења. И зато није чудо што се такав човек одлучио да открива зле истине о „слободном свету“ Америке, а где га сад чека робија за коју би му требало три живота.

[restrict]

ПОЛИТИЧКА УПОТРЕБА СЕКСУАЛНОСТИ Иначе, увођење сексуалности у политичке и пропагандне послове није од јуче. После Фројдовог обелодањивања сексуално несвесног на самом крају 19. века као битног елемента за разумевање друштва, Вилхем Рајх је тридесетих година у „Масовној психологији фашизма“ указао да је нацистичка пропаганда била успешнија од комунистичко-левичарске пошто је разумела да је „неполитички човјек, човјек апсорбиран у сексуалним конфликтима. Хтјети га придобити искључивањем сексуалности као што се досад чинило (мисли на комунисте), није само безнадно него и најсигурније средство да га изручимо политичкој реакцији која сјајно искоришћује посљедице његовог сексуално-социјалног положаја.“ Комунисти су знали да им објасне експлоатацију и класну борбу, али то је постајало бескрајно досадно за „малог човека“.
Рајх је показао да је левичарска пропаганда, у којој је и сам учествовао, била неуспешна јер је покушавала да утиче на разум и усмерава људе ка решавању привредних проблема. Национал-социјалисти нису одбацивали теме неправде и неслободе, али је кукасти крст „схематизовано приказивање два испреплетана људска лика, које се, међутим, у изворној форми, још увек може препознати. Лијеви кукасти криж представља сполни акт у лежећем, а десни у усправном положају“.
Ништа што је Хитлер пронашао као успешно средство није одбачено по његовом упокојењу и пропасти фашизма. Либерали су то само мало исполирали и поставили у своје контексте.
Дакле, данас смо стигли до операције: доста је било силоватеља свих врста.

ЗАКОНИ О ИСТОПОЛНИМ БРАКОВИМА Колико мислите, драги читаоче, да ће бити Срба и Српкиња који неће с горчином и страхом примити поруке о убијању бајки? Двоје од сто? Петоро од сто? У сваком случају једноцифрен број према троцифреном.
Али успеће она мањина да већини запржи чорбу. Морају се заштити „права мањина“ по цену да се већина одвоји од свега што је чини групом, нацијом. Закони чекају пред скупштином!
Што би Срби имали право да штите старе приповести (у прози или стиху, свеједно) које су пуне насиља, једносмерне родитељске топлине, љубавних надахнућа од женског према мушком и обрнуто, срећног живота Ње и Њега до краја живота?
То више неће моћи!
Прилично је урађено на томе за ових четврт века чекања пред висoким капијама Европске уније, а сад се мора и даље – па ће се захваљујући „нашој премилостивој Земаљској влади“ ускоро и „славни судови“ моћи позабавити злим људима који не разумеју смисао џендер-прогреса. Наша влада уобличи три закона који ће ићи и даље од Дизнијевих греха. Време је да се ми свеобухватно и не обраћајући пажњу на затуцаност народа позабавимо – родном равноправношћу, истополним браковима и усвајањем деце од родитеља 1 и родитеља 2 итд.
Председник нам је за Ускрс објавио да он један од тих закона, који није у складу с Уставом, није спреман потписати, а преостала два – пошто нису у складу с нашом вером, културом и супротна су вољи народа – неће ометати.
Јер, јасна је ствар, то је (западно)цивилизацијско достигнуће – ако хоћете правну државу, не може се ни (по)сумњати да закони нису важнији од народа. А ако закон није скројен као лудачка кошуља за народ, он је сасвим непотребан модерној демократији. То је некад било, да се закон саображава с културом, вољом и потребом народа. Превазиђена ствар. То би убило сваки европски прогрес.

НЕОБАВЕЗА ПРЕМИЈЕРКЕ И НЕНАРОДНОСТ ПАРЛАМЕНТА А мени се опет у неком стању које је Лаза Костић описао као „међу јавом и међ сном“ привиђа нешто као видео-спот како наша премијерка, с јаким раздељком у коси и у једном од оних својих сакоа на пруге, утрчава у Немањину 11 и право у собу с елипсастим столом, где већ седи спреман њен кабинет (она их изабрала) и одлучно каже: Не! Нећемо то да радимо. Повлачимо сва три закона. Срби их не желе, а ја свакако нећу чинити ништа против воље народа. А не може да се пренебрегне ни чињеница да ово изгледа као да ја користим положај, најмоћнију функцију у држави, да решавам свој лични/приватни проблем. Да због моје Милице и нашег малолетног И. грубо злоупотребљавам силне надлежности, и приватно претварам у општи закон. Не! То се неће десити. Нека то остане некој другој влади.
Али знам, наравно, овај спот остаје „међ сном“. Није наша премијерка ни по чему обавезна према српском народу. Кад би се сав „њен кабинет“ удружио и регистровао као ентитет који би народ бирао на каквим год изборима – не би прешао ни овај смањени цензус.
Огласи се ових дана један независни тешитељ, знањем: ово ће одбацити парламент! Народна скупштина! Тако се то зове, ако сте заборавили. Одлучује народ преко својих представника. Па, представници ту немају избора. Знам да вам је смешно, драги читаоче.
Ви који сте и успут погледали на телевизији директан пренос који је обележен као скупштинско заседање знате о чему причам. Какав год да је овај народ, онај скуп тамо уопште не личи на њега. То више не може да загреје ни Марјан Ристичевић.
Ово је само скуп професионалних изгласивача закона, каквих год. Уопште их се не тиче ни садржај, ни циљ, а последице ни у сну. Кад говоре, показују знања као некад војници на часовима морално-политичког васпитања. Нема грешке, али нема ни живота. Нешто унапред записаних фраза, две-три заклетве и – електронско „да“. Гледалац не може да се отме утиску да се ови толико удубљују у суштину да би могли већ сутра да оду до македонског или босанског парламента и изгласају шта треба. Штанцују законе по највишим европским стандардима.

ИДЕ КРЧАГ НА ВОДУ И „наша премилостива Земаљска влада“ и наш ненародни парламент научени су да не мисле да би негде могло да се удари у зид. Чули су за брегзит, видели су на телевизији неке бесне и бројне људе у „жутим прслуцима“ на улицама Париза а којима се сад придружују и пензионисани и активни генерали, полузаинтересовано су гледали црногорско улично и литијско одбацивања безбожничких закона… Али они не виде да раде нешто што би могло да оде у том правцу и не верују да они треба да о томе мисле. Има ко о томе да мисли?
И како иде ова демократија и све око ње јасно је: кога брига за народ, сем самог народа. И зато крчаг увек иде на воду док се не разбије! Ако ови добри људи који доносе законе уопште припадају онима који знају те народне мисленице. А ако су их и негде случајно сусрели, свакако не виде како би то имало икакве везе са стварношћу.
Опет, народу остаје да верује да има везе. Иначе ће – кад једном после свих ових добробити које му се бацају као омче око врата да не би могао да их одбије баци поглед иза себе – видети пустињу. И биће сам крив. Ових јахача прогресокалипсе више неће бити. Критиковаће неку владу гору од њих.
Ваља бити начисто да ће овај напор правне државе донети џендер-инквизицију која ће нам (узмимо само један пример!) тако уредити преткосовски, косовски и покосовски циклус да неће остати камен на камену. А Краљевић Марко ће се (већ се на томе и порадило) појављивати као карикатура, све док се једном не јави нека мудра глава из феминистичког НВО која ће објаснити да је најбоље да тог блесана избацимо из читанки. Па, зар није логичније да се српски синови сакупљају под заставом дугиних боја него да ору ауто-путеве!?

ШТА ЧЕКА КОСОВСКИ ЦИКЛУС Спаљивање песама које је Гете упоређивао с „Песмом над песмама“, а дивили им се зла браћа Грим, Љермонтов, Валтер Скот и ко све не биће нормалан ритуал. Ми ћемо гледати сад већ дигиталне ломаче, а кад се неки „примитивац“ успротиви, дочекаће га НВО инквизитори и догурати до „славног суда“. А „славни суд“ опремљен „законима“ зна шта му је чинити.
Судија ће извадити из фиоке два-три закона о родној равноправности, укоричена и подвлачена, и слаће на преваспитавање оне којима ће на полиграфу наћи да се још сећају Бановић Страхиње, старог Југ Богдана и девет Југовића, цара Лазара… Њега, њега посебно пробости политкорект-колцем! Косовка Девојка ће наравно бити најстроже забрањена јер ће после Куртијеве тужбе бити проглашена за помагачицу геноцида, а Београд уважава другу страну у преговорима.
Чудили смо се кад су овде долазили западни парламентарци (Немци, посебно) и наглас тражили промену свести Срба. А сад се и не чудимо кад нам удешавају да то радимо сами себи! Направили су они своје реплике у тзв. српском парламенту. Разарање самосвести народа који се није покоравао може да уђе у пету брзину.
P.S.
И при поређењима морамо бити, ипак, обзирни чак и према инквизицији. Јер то уређивање народног веровања и живота на Западу објашњавано је најбољим намерама. Да се брани Бог и Божје од јеретика. На погрешан начин, показаће се после седам векова. Ово данас је све отворено у славу Антихриста. На прецизан начин.
Једино остаје здраворазумско питање: ако нисмо тада учествовали, зашто то данас чинимо. Није ваљда оправдање – јер нам је унија стратешко опредељење! И неће нам ваљда неко објашњавати да је то разумно?

[/restrict]