Dovršavanje poslova

Koliko obaveštajni rat koji bukti Evropom ugrožava Srbiju i interese srpskog korpusa na Balkanu?

Još nije potpuno jasan cilj ovako intenzivnog sučeljavanja i obračuna obaveštajnih službi NATO-a i Rusije, kakav nije zabeležen još od Hladnog rata. Ceo svet zabrinjava aktiviranje faze proterivanja diplomata, što je inače karakteristično za period neposredno pred eskalaciju.

BALKANSKA OPERACIJA I dok svi očekuju sukobe u Ukrajini ili Belorusiji, koji su naravno kao potencijalna opasnost okupirali pažnju Rusije, moguće je da je upravo to i bio cilj – da se Rusija zabavi problemima na svojim granicama dok vodeće zapadne zemlje ne reše „nedovršene poslove na Balkanu“.
Intenziviranje obaveštajnih akcija i operacija na Balkanu u okviru hibridnih dejstava sugeriše da je to i te kako moguće.
Već i površna analiza pokazuje da bi tu na udaru mogli da budu Srbija i srpski korpus u celini. Dobro maskirane igre moćnih zapadnih obaveštajnih službi protiv Srbije i srpskih interesa u poslednje vreme sve je teže prepoznati jer nastoje da ih prikažu kao spontana lokalna dešavanja i slobodne nekontrolisane inicijative njihovih balkanskih satelita. Može se zapaziti da zbog velikog angažovanja u vezi s Rusijom privremeno deo koordinacije prepuštaju hrvatskim obaveštajnim agencijama, bar što se tiče direktnih i provokacija preko Crne Gore i „Kosova“.

[restrict]

KOMBINACIJE U CRNOJ GORI Zaista bi bilo naivno očekivati da velike zapadne obaveštajne službe, koje su uložile prilične napore da osamostale Crnu Goru i uspostave potpunu kontrolu nad politikom Mila Đukanovića, sada prepuste slučaju promenu vlasti u toj NATO državi. Da vitalne ciljeve zapadnih sila – članstvo Crne Gore u NATO-u, priznanje „Kosova“ i prekid svih veza i konfrontiranje s Rusijom – sada stave na kocku promenom vlasti? Naravno da u svemu tome oni nisu samo posmatrači, nego aktivni učesnici koji su pre izbora uspostavili agenture u nekim strankama preko kojih će uticati i na buduću politiku zvanične Crne Gore.
Kontrolisana promena vlasti postala je složena operacija na štetu Srba. Suština kompletne obaveštajne igre je u tome da se vladavina Mila Đukanovića prekine, a da se ništa za njih bitno ne promeni u Crnoj Gori. Sve se svodi na potpuno zanemarivanje srpskih glasova kojima je srušena vlast DPS-a, kako bi sada vladala neka druga politička manjina, takođe pod kontrolom zapadnih ambasada – obaveštajnih službi.
Zato imamo situaciju da se i dalje nijedna važna odluka ne može doneti bez „konsultacija“ sa zapadnim ambasadama. Predsednik vlade Zdravko Krivokapić, kao srpski kadar od koga se mnogo očekivalo, i njegov zamenik Dritan Abazović svakodnevno se vraćaju iz pomenutih ambasada s istom konstatacijom kada su u pitanju srpski interesi – „to nije realno“. Baš ništa što je interes Srba „nije realno“, i sve što je protiv Srba je realnost koja ostaje ne snazi. Treba zapaziti da se Krivokapić i Abazović teško snalaze u ulozi političara, a odlično se snalaze u „konsultacijama“ sa zapadnim ambasadama, kao da taj posao odavno vežbaju. Da li su Dritan i Krivokapić deo strane agenture ne znamo, ili su samo uplašeni činjenicom da je zapadna agentura apsolutno prisutna u njihovim redovima, kako u Vladi, tako i u Skupštini Crne Gore. Verovatno im je predočeno da ih zapadne službe mogu srušiti s vlasti kad požele i potpuno ih degradirati kao političare. Milo Đukanović, iako se uveliko priprema njegov odlazak, ne samo iz politike nego iz Crne Gore, sada služi kao „toljaga“ kojom se preti novoj vladi da se ništa suštinski u zvaničnoj politici ne sme promeniti – „nije realno“.

KRIMINALNI KLANOVI Intenzivne istrage u Srbiji jasno su pokazale da je kriminalna grupa Veljka Belivuka deo crnogorskog „kavačkog klana“. Sem toga, sve je više dokaza da je Belivukova grupa planirala atentat na predsednika Aleksandra Vučića i prevrat u Srbiji uz upotrebu vatrenog oružja. Zapanjujuća količina, a još više raznovrsnost i tipovi zaplenjenog oružja upravo na to asociraju.
Kvalitetnom obukom, koja je dokumentovana, uz specijalno naoružanje, otvorene su mogućnosti da se izvrši atentat na štićenu ličnost, s distance – snajperom, i u pokretu oružjem koje probija oklop blindiranog vozila. Da li u tu, ili neku drugu svrhu, pripremljene su i eksplozivne naprave koje se mogu aktivirati na daljinu. Pored toga, kriminalna grupa imala je jake veze s licima iz vrha MUP-a Srbije koji su u periodu od godinu i po dana nezakonito prisluškivali predsednika Vučića, tako da je bilo moguće uočiti zakonomernosti njegovog kretanja po vremenu i prostoru i napraviti plan atentata. Veze s ličnostima iz državnih institucija postoje, ali njihov karakter još uvek nije dovoljno izučen.
Gotovo je nemoguće da se ovakav plan realizuje bez podrške stranog faktora prevratničkim grupama u Srbiji. Do sada su dokumentovane veze sa crnogorskom i albanskom obaveštajnom službom, čije vlade su i te kako zainteresovane da se izvrši prevrat u Srbiji. I jedna i druga služba koriste narko-bosove i šefove kriminalnih kartela – albanska Nasera Keljmendija, a crnogorska Radoja Zvicera i njegove veze sa srpskim podzemljem.
Sa stanovišta opasnosti od terorističkih akcija kriminalaca u Srbiji veoma je važno što je i u Crnoj Gori pokrenuta policijska akcija protiv organizovanog kriminala i što im je meta upravo „kavački klan“, pod uslovom da je namera iskrena. Argumenata ima i za i protiv. Ne bi bilo nikakvo čudo da se „strane ambasade“ puštanjem Mila niz vodu obračunaju i s kriminalnim klanovima koje je on kontrolisao, a ne bi bilo čudo ni da ih ostave ako im mogu poslužiti za prljave poslove u budućnosti.

NON-PEJPERI Famozni non-pejperi napravili su pravi politički zemljotres na Balkanu. Dokumenta bez zaglavlja i potpisa bombastično su lansirana preko pouzdane agenture u Sloveniji (Janez Janša) i u Prištini („Koha ditore“), kojima se „dojavljuje“ kako neko moćan tamo na Zapadu prekraja granice Balkana, nakon čega će svi biti zatečeni i stavljeni pred svršen čin. S obzirom na to kako oni tretiraju ovdašnje države i vlade, nije bilo teško poverovati u tako nešto. Naravno da je to izazvalo pravo uznemirenje, ne samo običnog stanovništva nego i važnih političara i državnika. Međutim, pravilo je da se iza onoga što je tako dobro sakriveno i maskirano redovno kriju tajne akcije obaveštajnih službi. Imamo dovoljno iskustva nakon toliko prljavih i podmuklih nasrtaja na Srbiju da možemo pouzdano pretpostaviti i identitet kreatora (iako dokument pa tako ni kreator zvanično ne postoje), i njegovu namenu.
Na prvi pogled, reklo bi se da je dokument sročen s namerom da istraži mogući kompromis. Međutim, zna se da ni Albanci ni Zapad nisu zainteresovani za kompromis, nego isključivo za priznanje Kosova kao nezavisne države.
Prema tome, svrha non-pejpera je sasvim druga – da isprovocira situaciju u kojoj će se lakše dokučiti šta je maksimum povoljnih stvari koje se mogu Srbiji i Srbima ponuditi a da se unapred zna da oni to neće prihvatiti.
Tako bi se pokrenula nova mantra da se Srbima daje sve a oni to ipak ne prihvataju, da Srbi žele sukobe i rat, da su Srbi remetilački faktor i da se moraju disciplinovati i kontrolisati. Reakcije na non-pejper skoro da su dale odgovor na ovo pitanje – Srbi nikada neće priznati nezavisnost „Kosova“. Znači, sve drugo se može nuditi uz ovaj uslov i Srbi to neće prihvatiti. Dokument je prozreo i predsednik Vučić, rekavši da u njemu ima toliko dobroga za Srbe da nam to niko nikada neće ponuditi, ali je istovremeno neprihvatljiv jer insistira na priznanju „Kosova“. U konkretnom slučaju i nije važno šta drugi misle o tom dokumentu – Albanci, Bošnjaci i Hrvati, njima će se na vreme objasniti igra, kao što je to svojevremeno objašnjeno Hrvatima u vezi s planom „Z-4“. Hrvati ga nikada ne bi potpisali da nisu unapred znali da će ga Srbi odbiti.

ULOGA HRVATSKIH OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI Hrvatske obaveštajne službe su sve svoje kapacitete usmerile na Srbiju i srpski narod na Balkanu i zato, koliko god bile slabe, u antisrpskom delovanju veoma su jake. Non-pejper kao da je bio signal za balkanske NATO službe da pojačaju provokativno delovanje i izazovu dodatnu nestabilnost.
Nisu to više samo provokativne izjave hrvatskog predsednika i premijera kojima umanjuju i vređaju žrtve Jasenovca, nego i konkretne aktivnosti njihovih službi, ne samo prema Srbima u Hrvatskoj nego i u Crnoj Gori i na „Kosovu“. Drske najave novog klanja Srba kroz ustaške pesme u Borovu selu obezbeđivala je hrvatska policija, kako ustaški podmladak ne bi prošao kao njihovi bojovnici 1991. godine.
Rezultati povezivanja Mila Đukanovića s proustaškim režimom u Hrvatskoj svakodnevno su vidljivi. Nije u pitanju samo koncept obračuna sa Srbima koji je Milo u potpunosti „prepisao“ od Hrvata nego školovanje kadrova u Hrvatskoj, pa i hrvatski savetnici i instruktori. Nije slučajno što se potpuno iste antisrpske parole i pesme pojavljuju i u Crnoj Gori i u Hrvatskoj. Antisrpska saradnja i dalje odlično funkcioniše bez obzira na promenu vlasti, koja se ne uzbuđuje ni na tako drastične stvari kao što je uriniranje po Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Kada su u pitanju hrvatska „braća po oružju“ s KiM, hrvatska vlast proširuje lepezu saradnje. Nudi garancije za svakog albanskog zločinca u pritvoru Suda za zločine OVK, kako bi bili na slobodi u Hrvatskoj. Naravno da je to samo provokacija jer bi takva odluka suda naglasila činjenicu da „Kosovo“ nije država kada neko umesto njih treba da daje garancije.
Najnovija provokacija upravo se odvija ovih dana a inicirao ju je ministar inostranih poslova Hrvatske Gordan Radman na zajedničkoj konferenciji za medije u Prištini, sa svojom koleginicom iz lažne države Kosovo Danikom Gervala. Pored podrške koja nam je odranije poznata – obuka, školovanje kadrova i zajedničko obaveštajno delovanje u regionu, Radman je najavio još neke vidove „saradnje“ koji mogu da destabilizuju ceo region. Pomoć kod vizne liberalizacije za građane „Kosova“, pomoć u transformaciji KBS u „vojsku Kosova“, kontinuirane konsultacije u vezi s evroatlantskim integracijama „Kosova“, i što je najvažnije i što je izazvalo veliko uznemirenje Srba u regionu, da će Hrvatska povećati vojni kontingent i podići vojni kamp na „Kosovu“. Nije slučajno Radman potencirao njihovo zajedničko obaveštajno delovanje u regionu jer u tome je suština – podrivačko delovanje prema Srbima, zastrašivanje i destabilizacija.

ŠTA MOŽE SRBIJA? Naravno da Hrvatska ne može bilateralno da dogovori baziranje svojih snaga na „Kosovu“, ali Srbi znaju da Hrvatska štošta nije smela da uradi pa joj je ipak dozvoljeno od strane zapadnih moćnika. To je ista ona vojska koja je upala u zaštićene zone UN i kroz teške zločine izvršila etničko čišćenje Srba iz Hrvatske. A sada treba da štiti Srbe na KiM?! Nije važna vremenska distanca jer se mladi kadrovi vaspitavaju isključivo na ustaškoj ideologiji i mržnji prema Srbima. Štaviše, svaki hrvatski kontingent se prilikom ceremonije ispraćaja na Kosmet vatrenim govorima zvaničnika podseća na to da su Srbi „agresori i zločinci“ kako bi ta mržnja bila još jača. Zato je veoma važno da se pokrene inicijativa pred Savetom bezbednosti UN da se spreči formiranje nekakvog njihovog vojnog kampa, ali i da se eliminišu iz Kfora zbog toga što je njihovo prisustvo kontraproduktivno i destabilizuje region.
Bilo bi realno da velike sile, pre svega SAD i Rusija, pokušaju da smanje globalnu napetost susretom na vrhu. Za nas je veoma važno da li će u njihovim eventualnim dogovorima i Balkan biti na dnevnom redu. Da li će to olakšati, ili još više otežati, poziciju Srbije tek ćemo videti, ali bilo bi mudro u odbrani srpskih interesa i teritorija osloniti se na sopstvene snage.
Srbi su već navikli na nepravedan stav zapadnih sila i neravnopravnu i tešku političku borbu (da ne spominjemo onu drugu). Sada pokušavaju da nas obaveštajnim akcijama i smicalicama uplaše i pobede bez borbe. I zato je važno znati da je „izgubio samo onaj ko prestane da se bori“…

[/restrict]