Udario Vračar na Gračanicu

Kako je najznačajniji srpski intelektualac na Kosovu i Metohiji optužen da je s još dvojicom kolega pokušao da odvoji Društvo novinara KiM od UNS-a?

Izbor predsednika Udruženja novinara Srbije ove godine je obeležen važnim zbivanjima. Vest, na prvi pogled, ne mora da privuče previše pažnje: dosadašnji predsednik UNS-a javno blati svoga protivkandidata. On ga je, međutim, u pismu upućenom na elektronske adrese novinara s Kosova i Metohije, optužio da je, zajedno s dvojicom kolega, pokušao da odvoji Društvo novinara KiM od UNS-a. Stvar, dakle, nije bezazlena. Po opštem mišljenju, budućnost Kosova i Metohije ipak je najvažnije od svih pitanja s kojima se naše društvo danas suočava.

IMPRESIVNA LISTA Mnogo toga govori i izbor reči u ovom nesvakidašnjem dokumentu. Tu se, naime, tvrdi da je „Uprava prozrela nameru“ „grupe pojedinaca koji su novinarstvo i Udruženje zloupotrebljavali za svoje interese i pristup stranim fondovima i budžetskoj kasi“ da bi „pripremili“ „otcepljenje i udar na jedinstvo Udruženja“. Ako ste poverovali da su vremena u kojima je u medijima, na sudovima i po zatvorima korišćen takav jezik davno prohujala, sada znate da ste živeli u zabludi.
Ni to nije sve: iza kandidature gospodina koji je ovo napisao stao je niz poznatih novinara i velikih medija, iz „vlasti“ i „opozicije“. Impresivna lista, na kojoj se, nažalost, nalaze mnogi prijatelji potpisnika ovih redova.
Konačno, i najvažnije, protivkandidat koji je, sa svojom „grupom“, „pripremio“ „otcepljenje i udar na jedinstvo“ zove se – Živojin Rakočević (ostali članovi „grupe“ su Budimir Ničić i Nino Brajović). Znate li ko je ovaj čovek, koji, kako je skromno napisao u biografiji za konkurs, „živi i radi u Gračanici“? Jeste li čitali njegova svedočenja o najstrašnijim i najsvetijim događajima i mestima na Kosovu i Metohiji? Znate li da je ovde reč o danas najznačajnijem srpskom intelektualcu na Kosovu i Metohiji koji suštinski razume i tumači smisao onoga što se tamo i ovde, u Beogradu, danas događa? Da li ste, u gračaničkom Domu kulture, koji vodi Rakočević, videli neku pozorišnu predstavu, izložbu, bili na nekoj tribini? Jeste li, uostalom, ikada bili u Gračanici, Orahovcu, Velikoj Hoči, Ranilugu, Šilovu, u srpskim getima širom Kosova i Metohije?
Trebalo bi, reći ćete, razumeti obe strane. To što neko živi, pije kafe i ruča po restoranima u beogradskom „krugu dvojke“ (evo, i sam spadam u tu kategoriju) ne znači da nije iskren rodoljub i da nema pravo da „prozre“ i optuži Srbe koji žive u kosmetskim getima da u stvari hoće da se „otcepe“. Sedite malo s nama u neki ugostiteljski objekat na Vračaru i razumećete da ni ovde nije lako. Loš kapučino, neljubazni kelneri, korona i zatvorene granice zbog kojih ne možete na zimovanje i letovanje, mali stanovi, zaostale rate, porodične svađe, sukobi na poslu, loša vlast, nesposobna opozicija…

ŽRTVA KOJA BUDI SAVEST Većina čitalaca imala je priliku da, bar jednom u životu, proboravi u svetom prostoru „kruga dvojke“, ali sigurno je da većina nije posetila kosmetska geta. Osmotrimo, zato, šta i ko stoji iza kandidature Živojina Rakočevića i šta znače napadi na njega. O samom Rakočeviću svedočiće, naravno, njegovi tekstovi, njegova dela i njegov život. Sve što je u bilo kakvoj vezi s Kosovom ima, međutim, po pravilu, dublji, skriveni smisao.
Iz gračaničkog geta mnogo bolje se vidi ono što se s vračarskog brega tek nazire. Srbi koji su izabrali da na Kosovu i Metohiji ostanu i žive, sa svojim porodicama i svojom decom, nisu samo čuvari naših svetinja – Gračanice, Dečana, Pećaršije, Ljeviške, Zočišta, Deviča, Draganca… Njihova žrtva uznemirava i budi našu savest. Oni nas suočavaju s našom prazninom, lažima i pogaženim obećanjima. Prisiljavaju nas na dijalog s precima, na razmišljanje o smislu naše istorije i budućnosti naših potomaka.
Ljuta trava za naše ljute rane raste u hladu kosmetskih svetinja i žici kosmetskih geta. Ako ova generacija nije spremna za nju, treba li da je iščupa? Ili bar da je ostavi nekom budućem, pametnijem i hrabrijem pokolenju?
I ne zaboravimo, Živojin Rakočević, Budimir Ničić i ostali Srbi iz geta niti su sami, niti su usamljeni, niti su bez odbrane. Sve ankete potvrđuju da, u nizu suštinskih, najvažnijih pitanja, kakva su budućnost Kosova i Metohije (čitati: Srbije), Republike Srpske, Crne Gore, ovde postoji javno mnjenje u kome se brzo i lako uspostavlja osnovna saglasnost. Ono je ukorenjeno u predanju, u nasleđenim obrascima mišljenja i delanja, zasnovanim na drevnim tumačenjima morala i smisla čovekovog postojanja. To, većinsko, predanjsko javno mnjenje nije ni vlast ni opozicija, ni levica ni desnica. Ne zauzima važne medijske, poslovne i državne položaje. Glavna mudrost onih koji na takva mesta dospeju, međutim, sastoji se u njegovom osluškivanju i praćenju. Jer ono je i konačni sudija. Videli smo kako se u Crnoj Gori završio pokušaj otvorenog sukoba s njim.
Skupštinari UNS-a, urednici i novinari, slobodno živite u svom vremenu, ali vetrove „savremenosti“ sakupljajte u jedra naše lađe, koja je davno krenula iz Hilandara i s Kosova polja. Dobar kapetan neće dozvoliti da mu bure pocepaju jedra. Ali on mora da zna odakle, zašto i ka kom odredištu plovi njegov brod. I da ne zaboravi da kapetan nije isto što i vlasnik.