IZLOG KNJIGE

Deni Goldberg
SERVING THE SERVANT: KOBEJN, LEGENDA KOJA ŽIVI
Vulkan izdavaštvo, Beograd

Pred poštovaocima Nirvane, jednog od najvećih bendova svih vremena, i fanovima Kurta Kobejna, čoveka koji je obeležio muzičku industriju i modernu kulturu čitave planete, nalazi se knjiga Kobejnovog menadžera i bliskog prijatelja koji je sve vreme bio uz njega. Privatni život, kao i poslovni uspesi, vanserijski talenat, specifičan način rada i posvećenost muzici, intrigiraju fanove širom sveta, ali i svrstavaju Kobejna među neprolazne umetnike čija zaostavština nastavlja da živi.
Naslov ove biografije – Serving the Servant – predstavlja omaž pesmi koju je Kobejn napisao za album In Utero. A kada se upustite u čitanje, otkrićete sve o Kobejnovoj genijalnosti i ambicijama, ali i prenaglašenoj saosećajnosti, koja je neminovno vodila do teških misli što su ga obuzimale. On je među retkima u istoriji rokenrola koji su istovremeno komunicirali na više kulturoloških jezika, uključujući energiju hard roka, integritet panka, zaraznu prepoznatljivost hitova i inspirativnu privlačnost društvene osvešćenosti. Knjiga otkriva kako se talentovani umetnik borio da uspostavi balans između ambicija i integriteta. Iz prvog reda pisac je posmatrao nezapamćen uspeh albuma Nevermind, koji je od Nirvane napravio najuspešniji rok bend na svetu, a reči pank i grandž uzdigao na nivo opšte kulture; Kurtovo upoznavanje genijalne i nepredvidive Kortni Lav, kojom se i oženio, i kako je ta veza kritičarima postala dežurni krivac za sve; rođenje Franses Bin Kobejn, njihove kćerke; i konačno, Kurtovu javnu borbu sa zavisnošću, okončanu tragičnom smrću, koja je zauvek promenila tok istorije roka.

Priredili Ljubica Arsić i Dejan Mihailović
ZOV DALJINE
Laguna, Beograd

Nizu tematskih antologija priča koje Ljubica Arsić već godinama sastavlja pridružuje se najnovija „Zov daljine“ (ovog puta u saradnji s Dejanom Mihailovićem), posvećena temi putovanja. Antologiju otvara priča Petera Handkea kao gostujućeg stranog pisca u svojevrsnoj panorami gde će na izazov teme o putovanju odgovoriti devetnaest savremenih srpskih pisaca. Pored toga što čitalac ove antologije ima priliku da ponovo prolazi ili da se tek upozna s poetikama i glasovima različitih stvaralaca, on biva u prilici da sagleda široku lepezu ideje putovanja – od fizičkog, avanturističkog do duhovnog i vremenskog. Tako u priči Radoslava Petkovića pripovedač na istoj ruti, kroz srednju Slovačku, prati savremeni bračni par i mogućeg srednjovekovnog putnika. U priči Mirjane Mitrović junakinja u vreme američkog građanskog rata ne samo da prelazi Atlantik i po političkom zadatku iz Njujorka dospeva u centralnu Evropu već igrom sudbine prelazi životni put od Amerikanke Eme do srpske snaje Elodije Loton Mijatović. Aleksandar Gatalica prati putovanje i preoblikovanje slikara Moše Šahalaja iz oktobarske sovjetske Rusije u Marka Šagala u avangardnoj Francuskoj. Pripovedač priče Gorana Petrovića svakodnevno putuje ulicama Moskve do konzervatorijuma u skrovitom parku sa spomenikom Čajkovskom, ne bi li našao spokoj i lepotu. Intimističke, psihološke, ljubavne ili porodične perspektive koje se dramski otvaraju na putovanju prepoznaju se u pričama Vladimira Kecmanovića, Milisava Savića, Srđana Valjarevića ili Gordane Ćirjanić, a putopisni aspekti posebno dolaze do izražaja u prozi Vase Pavkovića, Aleksandre Đuričić ili Danice Vukićević.
Ovaj probrani izbor zadovoljiće sve ljubitelje pripovedne proze i ljubitelje putovanja – piše o ovoj antologiji Nataša Anđelković.

Stanislav Krakov
KRILA
Službeni glasnik, Beograd

Krila u naslovu Krakovljevog romana, pored opasnosti i brzine, jasan su figurativni znak katarzičnog uznesenja i iznenadne smrti glavnog junaka, ali i ostalih junaka. Junaci ovoga romana su ljudi osuđeni na smrt. Vojnik kod Stanislava Krakova često postaje pristojan automat. Ovo je priča o strahu, radosti i smrti, koja se svakog časa može iznenadno pojaviti. Krila jesu arhetipski znak modernog doba. Značenje im je sloboda, pokret, uznesenje, uzlet mašte, žeđ za dalekim i nedokučivim prostorima duha, odnosno pokušaj da se prevaziđe ljudska sputanost, tačnije vezanost za zemlju i da se iz prosečnosti uzdigne misao slobodnog čoveka.

Andrija Radulović
GENERAL I LASTA
Udruženje književnika Crne Gore, Podgorica

Prema rečima Blagoja Parovića, jezik kojim Radulović peva je snovan i sonoran. Njime pesnik kao da uzima otiske upevanih i opevanih slika koje je u snu video i krunisao ih u metafore, koje svedoče o iskrenosti i neponovljivosti doživljaja. Tom stvaralačkom slobodom vlada zakon ljubavi prema harmoniji koju preslaže stvaralačka imaginacija Andrije Radulovića. U toj avanturi svežina jezičkog žanra iznosi na vulkansku površinu talase probuđenih dubokih magneta koji vladaju među rečima. I ta svežina ozari sluh i probudi čitalačku radost. Kako ističe Ilija Lakušić, reč je o autoru koji je „od samog početka definisao embrion budućeg stiha, tako da danas imamo jedno obimno poetsko tkivo koje se već ustanovilo u ukupnom biću srpskog jezika“, te da je ova knjiga obojena finom ironijom i crnim humorom koji je svojstven Radulovićevom rukopisu još od „Sniježne azbuke“, koja je proslavila ovog autora.

Jasmina V. Milanović
ŽENSKO DRUŠTVO
Službeni glasnik, Beograd

Žensko društvo, kasnije i zvanično nazvano Beogradsko žensko društvo i njegove podružine bili su najstarije žensko udruženje u Kneževini Srbiji, osnovano 1875. Trajanje i delatnost ovog društva, čija je istorija trajala skoro 70 godina, bili su veliki izazov za istraživanje i pisanje sveobuhvatne monografije. Nekoliko pitanja se od početka izdvojilo – kako se zaista zvalo, koliko članica je imalo, što je, pre svega, bilo od ključne važnosti za ocenjivanje ukupnog rada, ali i uticaja koji su Društvo i njegove podružine mogli da ostvare. Kao jedna od važnih tema izdvojila su se i pitanja uloge i uticaja članica na organizovanje ženskog pokreta u Srbiji. Na većinu pitanja pronašla sam odgovore, dok će odgovori na neka pitanja ostati nedokučeni ili delimično osvetljeni.

Dimitrije Avramović
SVETA GORA SA STRANE VERE, HUDOŽESTVA I POVESNICE
NNK Internacional, Beograd

Ovo delo je po rečima protojereja Radomira V. Popovića jedan veliki podsetnik, ali istovremeno i velika opomena: moramo se još jednom opomenuti velikog broja srpskih zadužbina, skitova, kapela, rukopisa koje su naši vladari ostavili na Svetoj Gori, a koje smo skoro zaboravili. Naši preci i naše svetinje nas opominju, autor nas samo podseća i upućuje odakle treba započetu našu pravu, temeljnu, izvornu duhovnu obnovu.
„Takvo delo je ova knjiga… Ona datira iz 1848. I tada je pokušala da izrazi realnost Svete Gore Atonske svojim sunarodnicima, jezikom reči i jezikom slike. Da opiše neprolaz naših svetinja, te da time podseti na neprolaz našeg naroda, ukoliko sebe tim svetinjama izrazimo, kao što su to naši preci“, zabeležio je pored ostalog o ovoj knjizi jerej dr Ugrin Popović.

Dejan Mirović
BRISELSKI SPORAZUM: HRONOLOGIJA I POSLEDICE
Catena Mundi, Beograd

Hrabra i pravno argumentovana analiza Briselskog sporazuma koja otkriva nepoznatu i poraznu istinu koju nećete čuti u medijima. Autor iznosi odgovore na mnoga važna pitanja, među kojima su i: Kako je došlo do potpisivanja sporazuma? Kakve veze imaju Briselski sporazum i Ahtisarijev plan? Kada i kako je rasformirana srpska policija na Kosovu i Metohiji? Šta je istina o Civilnoj zaštiti?
„Briselski sporazum (Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine) zaključen je 19. aprila 2013. godine u sedištu EU, od strane predsednika Vlade Republike Srbije Ivice Dačića, predsednika vlade takozvanog Kosova Hašima Tačija i visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednika Evropske komisije Ketrin Ešton. Do zaključivanja Briselskog sporazuma status Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije su garantovali Ustav Republike Srbije iz 2006. godine u unutrašnjem pravom poretku i Rezolucija Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine u međunarodnom pravnom poretku“, piše u predgovoru dr Mirovića. Kako autor zaključuje, Briselski sporazum i njegova primena, o kojoj se vrlo malo zna, doveli su do defakto priznanja takozvanog „Kosova“. Sve to uoči obeležavanja 800 godina od autokefalnosti SPC. Dejan Mirović ukazuje da su ključni delovi Ahtisarijevog sporazuma obuhvaćeni Briselskim sporazumom. U tom kontekstu, sve što te, 2007. godine naša država nije prihvatila, sada jeste. Posle Briselskog sporazuma, na KiM nema više srpske policije, sudstva, službi bezbednosti, ukratko, države Srbije.