Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Beograd–Brisel–Priština
Da li će povoljan ekonomski sporazum s Briselom pratiti i formalna neutralnost EU u dijalogu Beograda i Prištine, što bi trebalo da bude ali dosad nije bilo, ili je u pitanju „šargarepa“ na već zacrtanom putu
Ovim činom Kurti je samo pokazao doslednost u svom planu o formiranju „Velike Albanije“ i to tri dana posle boravka nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa, čija je balkanska poseta (Prištini i Beogradu), pored bilateralnih pitanja, trebalo da osnaži nastavak prekinutog dijaloga. [restrict]
„VUČJA JAMA“ U SRCU SRBIJE Dodatno, poseta Beogradu je upriličena i povodom otvaranja nove nemačke ambasade, modernog zdanja za koje se ne bi baš reklo da se uklapa u okoliš Ulice kneza Miloša, iako se na otvaranju tvrdilo suprotno. Na konkursu za arhitektonsko rešenje pobedili su Nemci i zgrada je urađena prema nemačkim kriterijumima, a domaći cinici već je vide kao „bunker s malim puškarnicama“, uz aluziju za neki novi rat, dok bi oni zagriženiji rekli da ambasada podseća na „Vučju jamu“ u srcu Srbije.
Svi ovi komentari su, u stvari, više revolt na nedavnu izjavu nemačkog ambasadora u Srbiji Tomasa Šiba, da je agresija na Jugoslaviju 1999. bila potrebna jer je trebalo sprečiti humanitarnu katastrofu i genocid na Kosovu, izrečenu baš u vreme kada se obeležava godišnjica nemačkog napada na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. Njegov šef Hajko Mas izjavu svog rezidencijalnog punomoćnika nije komentarisao nijednog trenutka tokom boravka u Beogradu.
Ali ako je suditi po onome šta je Mas izgovorio u Prištini, pa potom i Beogradu, mnogo će biti jasnije i ponašanje Kurtija, inače odavno okarakterisanog kao nemačkog miljenika i štićenika.
Govoreći u Prištini da je rešavanje pitanja regiona kroz nove granice opasna i nimalo realna tema, Mas se nedvosmisleno izjasnio o famoznom non-pejperu, navodnom slovenačkom planu kojim se iscrtavaju nove balkanske granice. Kasnije, po povratku u Nemačku, nije komentarisao Kurtijev „glasački gest“ iza koga se upravo krije zanemarivanje sadašnjih granica i namera da se u budućnosti dođe do „Velike Albanije“.
Iako punih usta kompromisa i bezuslovne podrške dijalogu za normalizaciju između tzv. Kosova i Srbije, Mas je naveo da će u dijalogu „priznavanje Kosova od strane Srbije biti jedan od elemenata rešenja, dok strane moraju da budu spremne na kompromise“, što u Beogradu, trudeći se valjda da bude diplomatski taktičan, nije ponovio. Za beogradske uši se negativno, ali ne i previše oštro, izjasnio o izjavama iz Prištine da je potreban reset dijaloga, rekavši da za tim nema potrebe i da Nemačka podržava EU i Miroslava Lajčaka koji posreduju u dijalogu. Naravno, treba znati da je Lajčak u toj priči nemački čovek i da će dijalog usmeravati prema instrukcijama iz Berlina.
Doduše, u Nemačkoj slede parlamentarni izbori u septembru (uz još šest pokrajinskih), kada treba da odstupi i Angela Merkel (za koju kažu da za sobom ne voli da ostavlja nezavršene poslove), a Nemci dobiju novog kancelara. To pak ne znači da će se tada nešto bitnije promeniti u odnosu prema Balkanu i Srbiji jer se radi o geostrateškoj i dugoročnoj politici, bez obzira na to ko trenutno vrši vlast.
ZA NEMAČKE ZELENE PRIZNANJE KOSOVA NEUPITNO Tako treba tumačiti i ocenu Viole fon Kramon, specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo, da je neprihvatljivo što Aljbin Kurti glasa u susednoj Albaniji. Biće da je to više u funkciji predstojećih izbora u koje i nemačka stranka Zeleni polaže značajne ambicije a čija je članica i Fon Kramonova. Stavovi zelenih su protiv menjanja granica na Zapadnom Balkanu a priznavanje nezavisnosti Kosova i za njih je neupitno (zar njihov Joška Fišer nije bio jedan o grlatijih pobornika bombardovanja 1999. godine?).
Tim više usamljeno zvuči opaska nekadašnjeg američkog specijalnog izaslanika za Balkan Ričarda Grenela da međunarodna zajednica treba da bude sumnjičava prema motivima Aljbina Kurtija i njegovom glasanju na izborima u Albaniji. Grenelovom zaslugom Kurti je morao da odstupi s vlasti kako bi se potpisao Vašingtonski sporazum, ali s izborom Džozefa Bajdena za predsednika američka pozicija se promenila i mnogo je bliža Nemačkoj, s tim da SAD „kolo vodi“, što se vidi i po ponašanju političara u Prištini.
Svi potezi čelnika privremenih organa u Prištini imaju američki „amin“ i u službi su ucenjivanja i omekšavanja Beograda kako bi priznao nezavisnost Kosova. Tako treba gledati i na prištinske izjave o resetovanju pregovora, bolje reći anuliranja Briselskog sporazuma, i zahtev da sve počne iz početka.
Na stranu što je Beograd napravio ogroman iskorak u sprovođenju ovog sporazuma, uz značajno protivljenje javnosti u Srbiji, naročito o pitanju njegovog pravnog značenja (pravni i obavezujući ugovor ili politički akt). Tim više što je naša strana oročila i sprovela sve što je predviđeno, dok prištinska strana nije sprovela ni odredbu, doduše najvažniju, o formiranju Zajednice srpskih opština, i još ga „pokriva“ listom pretnji i novih i nerealnih zahteva. Srbija je, obrni-okreni, na gubitku.
U Beogradu „vraćanje na početak“ mnogi tumače kao vraćanje u Savet bezbednosti UN, što je, bar za sada, teško zamisliti. U svakom slučaju, njihova sugestija je da naša zemlja preuzme model ponašanja koji ima druga strana za pregovaračkim stolom – mnogo obećanja, a malo ispunjavanja. Srpska strana nijednom nije ni nagovestila takvu mogućnost, a za predsednika srpskog parlamenta Ivicu Dačića povlačenje potpisa s Briselskog sporazuma bi bilo neodgovorno, bez obzira što bi to, kako kaže, bilo logično i razumno a u smislu naše ljutnje zbog prištinskog izbegavanja da realizuje svoj deo iz sporazuma (SZO), naglašavajući da Srbija želi da bude konstruktivni faktor.
To poručuje i predsednik Vučić tokom boravka u Briselu. Uz očekivanje da Priština ispuni svoj deo sporazuma, navodi da je Beograd spreman za nastavak dijaloga i pristupiće mu konstruktivno, u želji da se dođe do kompromisnog rešenja.
SRBIJA PREVIŠE „KONSTRUKTIVNA“ Bila je Srbija i do sada konstruktivna, možda i previše, pogotovo ako se prisetimo onih okapanja u vreme Ketrin Ešton, „burnih briselskih noći i spavanja po hodnicima“ birokratskog i kafkijanskog mastodonta u vidu sedišta EU, koji su prethodili potpisivanju Briselskog sporazuma.
Ni sada u Briselu nije bilo decidnih izjava da će EU izvršiti pritisak na Prištinu kako bi ispunila svoju obavezu iz dosad postignutog sporazuma. Više je to provejavalo iz drugog plana, kao nešto podrazumevajuće, ali ne i izričito naglašeno. Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, s kojim se Vučić prvo sastao, samo je izjavio da će „istu temu koju je razmatrao s predsednikom Vučićem (dijalog Beograda i Prištine), tokom naredne nedelje, razmatrati i s premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem“.
Mnogo veći značaj tokom posete Briselu dat je evrointegrativnom procesu koji je posle dužeg vremena ponovo pokrenut. Već je poznato da umesto dosadašnje metodologije – posle predloga francuskog predsednika Emanuela Makrona da se proširenje EU zasniva na četiri glavna principa: etapnom pristupanju EU, strožim uslovima procesa, konkretnim koristima za građane, te mogućnosti nazadovanja – nova metodologija podrazumeva šest klastera u koje je smešteno svih 35 poglavlja.
Zato je u daljim briselskim razgovorima na najvišem nivou, s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozefom Boreljom, predstavnikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem, težište bilo na borbi protiv virusa korona, ekonomskom oporavku, pristupnom procesu i pitanjima vladavine prava…
Nije zaobiđeno ni takozvano usaglašavanje sa spoljnom politikom EU, uz podatak da je Srbija ostvarila tek 50 odsto jedinstva s Unijom u toj sferi. Briselu je očigledno „prst u oku“ odnos Srbije s Rusijom i Kinom, i njeno nepridruživanje sankcijama Zapada prema Rusiji. Vučić je i tu najavio pomak bar za deset procenata, ali tako da, kako kaže, to ne šteti državnim i nacionalnim interesima Srbije. Ovo pitanje je mnogo delikatnije nego što na prvi pogled izgleda.
PREDSEDNIK JE BIO „SUPER HEPI“ Za razliku od najave posete koja je bila obeležena kanonadom izjava o teškim danima koji nam predstoje, završetak boravka bio je u znaku Vučićevih reči da se oseća „super hepi“ jer je ova poseta najbolja od svih poseta Briselu i da Srbija „neće biti više ista zemlja“.
Zasluga za to, pre svega, leži u potvrdi EU da će se raditi na realizaciji kapitalnog infrastrukturnog projekta izgradnje brze pruge od Beograda do Severne Makedonije koja će u velikoj meri promeniti sliku regiona. Radi se o transverzali koja povezuje centralnu Evropu s jugom, odnosno Sofijom i Istanbulom u jednom kraku, i Skopljem, Solunom i Atinom u drugom.
Pored infrastrukturnog, projekat ima i geopolitički značaj, pri čemu se, kako prenosi „Dojče vele“, EU na „velika vrata“ vraća u investicioni prostor svog „dvorišta“ koje je prethodnih godina sve više potpadalo pod kineski uticaj.
Za deonicu pruge od 200 kilometra koja vodi od Beograda do Niša, EU je Srbiji dala bolju ponudu od Kineza, a prema rečima Aleksandra Vučića u pitanju je „gotovo neverovatna cena“. Sama deonica trebalo bi da košta oko milijardu i 766 miliona evra, od čega će EU donirati između 35 i 50 odsto novca. Radovi bi trebalo da se završe u narednih pet godina, a putovanja između luke Pirej i Istanbula, kroz Severnu Makedoniju i Srbiju ka centralnoj Evropi, trebalo bi da se skrate i do sedam puta.
Da to ima velikog značaja za Evropu vidi se i po tviter nalogu Ursule fon der Lajen gde je podrška železnici Beograd–Skoplje posebno naglašena.
SA ZAPADA – NIŠTA BESPLATNO! Iako na prvi pogled ovako „široko otvaranje“ EU budi ne samo zadovoljstvo već i ushićenje jer Evropa na taj način i konkretno pokazuje da joj je stalo do Balkana i njegovog razvoja, beogradski skeptici podsećaju da sa Zapada ništa ne dolazi besplatno, pa i ovu donaciju treba gledati kao jednu veliku „šargarepu“ kojoj bi ekvivalent trebalo da bude neka velika usluga.
Tek da ne bude sve tako lepo i idilično u vezi s kratkom i plodnom briselskom turnejom, postarala se Priština. Prištinska „Koha“ pod oznakom „ekskluzivno“ objavila je vest da je došla u posed dokumenta, tzv. non-pejpera o promeni granica na Balkanu, za koji tvrdi da su ga sastavile Francuska i Nemačka i da je namenjen nastavku dijaloga Beograda i Prištine, i koji predviđa okvir za dalje pregovore koji bi trebalo da se završe međusobnim priznanjem dve strane.
Navodi se i da bi se na Kosovu stvorio „autonomni okrug severnog Kosova“ u skladu sa zakonima i Ustavom Kosova. Srpska pravoslavna crkva imala bi „privilegovan status“, dok bi Srbija nakon ratifikacije pravno obavezujućeg sporazuma bila dužna da „ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim i regionalnim organizacijama“. „Proces bi trebalo da bude završen pre kraja februara 2022. godine“, kaže se u ovom dokumentu, kako navodi „Koha“.
Oglasio se i nemački ambasador u Prištini Jern Rode s tvrdnjom da se radi o lažnoj vesti. „Možda postoji dokument, ali sigurno nije francusko-nemački. Potpuno podržavamo dijalog koji vode EU i Miroslav Lajčak, kako je prošlog četvrtka u Prištini ponovio nemački ministar spoljnih poslova Mas“, napisao je Rode na tviteru.
Da li u ovom prištinsko „dimu“ ima i neke „vatre“ ili se radi o novoj prištinskoj ujdurmi kako bi se zamaskirao otpor pregovorima po principima Briselskog sporazuma znaćemo već za deset dana, tačnije 11. maja, kada treba da bude nastavljen dijalog između Beograda i Prištine.
