Amerika na meti sopstvenog oružja

Zašto će se Bajdenov sajber napad na Rusiju vratiti kao bumerang

Obaveštajci i stručnjaci za kibernetičku bezbednost upozoravaju da Sjedinjene Američke Države imaju opasnu Ahilovu petu i da bi nameravani sajber napad na Rusiju mogao da se završi veoma loše po – SAD.

KAUBOJSKA RETORIKA Zaoštravanje retorike između najviših predstavnika Vašingtona i Moskve moglo bi da preraste iz verbalnih čarki u mnogo opasniji, brutalan konflikt. Poslednji takav izazov je stigao iz Bele kuće, kada je novoizabrani američki predsednik Džo Bajden direktno optužio ruskog kolegu Vladimira Putina da je „ubica bez duše“. Putin nije ostao dužan Bajdenu, pa ga je pozvao na dijalog uživo, pred očima celog sveta. Takav razvoj događaja američki predsednik nije očekivao – Putin je na Bajdenovu bačenu „rukavicu“ uzvratio kao u vesternima: prvo je uzvratio istom merom (da je ono, za šta optužuje Putina, zapravo karakteristika Bajdenovog minulog rada), i u istom dahu Bajdenu poželeo „dobro zdravlje“ (aludirajući na njegovu starost), a potom ga je javno pozvao na „verbalni dvoboj“, pred čim je Bajden ustuknuo.
Tako je Putin u očima većeg dela međunarodne javnosti, posle prvobitno pretrpljenog udarca od strane američkog predsednika, na kraju odneo laku pobedu. A uz to je, onako usput, svima dao na znanje da je Bajden posle preuzimanja funkcije u Beloj kući prvi zvao ruskog predsednika – a ne obrnuto. Posle čega se nameće pitanje – zašto je Bajden prvi zvao Putina, ako u njemu vidi „ubicu“? Izuzev ukoliko nije posredi samo kaubojska retorika, a zapravo tako ne misli.
Da bi bilo sve još neprijatnije po Bajdena, on se narednog dana, pošto mu je Putin zaželeo „dobro zdravlje“ u njegovih 78 godina, tri puta sapleo i umalo skotrljao niz stepenice predsedničkog aviona.

[restrict]

NAJAVA „NJUJORK TAJMSA“ Ponižen na svetskom političkom parketu, novembra prošle godine izabrani američki predsednik sada, kako piše „Njujork tajms“, snuje osvetu Rusima. Očekuje se da Džo Bajden u narednih desetak dana da zeleno svetlo za akciju usmerenu protiv Vladimira Putina i ruskih obaveštajnih službi, s obzirom na to da je već najavio da će Putin „platiti cenu“; očekuje se da svrha tog (sajber) napada, po navodima „Njujork tajmsa“, bude „jasna poruka“ vlastima u Kremlju.
Predviđa se da će napadi biti usmereni ka predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, kao i ruskim obaveštajnim službama, dok njihova meta, navodno, neće biti obični građani. Citirajući visokog američkog zvaničnika koji je upoznat s detaljima te operacije, njujorški dnevnik prenosi da se u bliskoj budućnosti priprema „niz tajnih akcija usmerenih protiv Rusije“.
„Posredi su tajne operacije koje će u Rusiji odlično razumeti, ali neće biti vidljive ostatku sveta. Cilj ovih akcija je da se pokrene široka strateška rasprava sa Moskvom“, izjavio je Džejk Salivan, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Džoa Bajdena.

SUKOBI U SAJBER PROSTORU Očekuje se da će se sajber napadi poklopiti s novim ekonomskim sankcijama Zapada protiv Moskve. Akcija američkih hakera planirane su kao deo „američkog odgovora“ na tobožnji žestok napad ruskih hakera koji je prvi put otkriven u decembru 2020. kada je izvršen sajber „upad“ u nekoliko desetina američkih ministarstava, agencija i kompanija.
Taj „proboj“ je izvršen preko „zadnjeg ulaza“ u programu za upravljanje energetskim mrežama teksaske kompanije „Solar vinds“. Ruskim hakerima je, tvrdi američka strana, uspelo da kompromituju slične sisteme više od 100 komercijalnih firmi širom sveta, kao i devet američkih vladinih agencija. To je trajalo čitavih osam meseci pre nego što je otkriveno da nešto nije kako treba, i zato nema sumnje da je to bio jedan od najvećih i najsofisticiranijih sajber napada do danas.
Stoga su najviši zvaničnici u Vašingtonu ubeđeni da takav napad nije mogla da izvrši tek bilo kakva grupica hakera – bez pomoći strane vlade. Tačnije – ruske vlade. Američke obaveštajne agencije uprle su prstom u Rusiju, optužujući Kremelj da stoji iza tih hakerskih napada, dok zvanična Moskva negira umešanost u incident i optužbe odbacuje u uverenju da je u pitanju još jedan „neosnovani američki pokušaj da se ocrni Rusija“.

BAJDENOVA PETA S druge strane, osveta koju snuje Bajdenova administracija ima Ahilovu petu, upozoravaju eksperti; štaviše, može se desiti da se ona Vašingtonu vrati poput bumeranga, jer i Amerika ima svoju slabu tačku, a to bi Rusija mogla da iskoristi.
„SAD su izgradile najkompleksnije kibernetičko oružje. Ali sada se to oružje koristi protiv Amerike“, upozorava američki portal „Insajder“ pozivajući se na najnoviju knjigu Nikol Perlrot, novinarke „Njujork tajmsa“.
Perlortova tvrdi da je trenutno najveći problem američke administracije ranjivost njene infrastrukture. Koreni tog problema sežu u 2017. godinu kada je „Vikiliks“ objavio ogromnu količinu hakerskog softvera koji je pripadao američkoj obaveštajnoj agenciji CIA. Tada se pokazalo da se CIA uglavnom bavi „ofanzivnim“ akcijama, dok poklanja malo ili nimalo brige zaštiti sopstvenih sistema od sajber napada. Čak i sam izveštaj CIA, do kojeg je lani došao „Vašington post“, potvrđuje da hakeri CIA glavninu svog angažmana troše na „izradu sajber oružja“, a manje mare za „zaštitu vlastitih sistema“.
Mesec dana posle prvih objava na „Vikiliksu“, grupa „Šadou brokers“ obelodanjuje peti arhiv hakerskih oruđa koje je ukrala elitnoj grupi američke NSA pod nazivom „Operacije za prilagođeni pristup“ (Tailored Access Operations). Upravo ti programi su bili nedavno korišćeni od strane stranih hakera (za koje američka strana sumnja da su krinka za ruske agente) tokom opsežnih kibernetskih napada, među kojima je bio i onaj pod šifrovanim imenom WannaCry, čija su meta bila američka preduzeća i agencije vlade. Na kraju te serije sajber napada usledili su novi ataci u Americi pod zajedničkim imeniteljem Solarwinds; tada su se hakeri navodno nameračili, kako tvrdi američka administracija, da „povećanjem koncentracije hlora u vodi za piće vodovodnog sistema na Floridi zatruju vodu“, a posledično i „dobar deo stanovništva“. Tada je procurelo u javnost koliko su zapravo SAD ranjive za takve i slične kibernetičke napade.

KRAJ SVETA Da je i Bajdenova uprava, uprkos opomenama stručnjaka za bezbednost, ostala fokusirana na ofanzivno delovanje, prenebregavši državnu slabost u domenu odbrane od kibernetskih napada, to je zaključak koji se provlači kao crvena nit kroz knjigu „Evo kako su mi rekli da dolazi kraj sveta: Trka u sajber naoružanju“ (This Is How They Tell Me the World Ends: The Cyberweapons Arms Race) koju je napisala Nikol Perlrot.
Prema istraživanjima autorke, u poslednje vreme sposobnost drugih država da se suprotstave SAD na području kibernetičkog ratovanja – značajno je ojačala. Istovremeno je, zahvaljujući činjenici da je bezmalo sva američka infrastruktura završila u rukama „umreženih“ privatnih kompanija, sasvim zavisnih od interneta – postala „velika meta“ za protivnike SAD. „Amerika je mnogo više na meti sajber napada drugih država i kibernetičkih kriminalaca, nego bilo koja druga država. Nesporno je da smo najranjiviji, jer smo najviše i ’umreženi’“, napominje Perlrotova u članku koji je objavio američki „Insajder“.
Tokom prikupljanja materijala za knjigu, razgovarala je s mnogim stručnjacima i pregledala brojne baze podataka. Zaključak joj se nametnuo sam od sebe – za ćorsokak u kojem se Amerika našla o pitanju svoje klimave sajber sigurnosti zaslužna je sama Amerika.
Činjenica je da se više bavila razradom napada na mete izvan granica SAD, nego planiranjem sopstvene odbrane; Amerika i Izrael su još 2010. godine, lansiranjem „crva“ po imenu Stuxnet, uspele da sabotiraju dobar deo iranskog nuklearnog programa. Iranske centrifuge i drugi sistemi eksplodirali su zbog pogrešnih instrukcija „podmetnutih“ u sistem, pa je taj slučaj ostao zabeležen kao prva „primena sile“ u sajber napadima.
A onda je usledio frapantan obrt – iranskim stručnjacima je pošlo za rukom da taj isti program koji je Iranu skrivio ogromnu štetu, preokrenu protiv njegovog tvorca. Ukratko, kada je i sajber crv razotkriven objavom na internetu, Iranci su primenom „obrnutog inženjeringa“ pratili njegov „trag“ unatrag kako bi dokučili sve njegove tajne i prilagodili ga potrebama Teherana. To je bila prelomna tačka, upozorava Perlrotova, u trci u „kibernetičkom naoružavanju“ koja nezaustavljivo galopira sve do danas.
„Od tada pa do danas svaka zemlja na svetu eksploatiše te hakerske programe. Nijedan američki državni zvaničnik ne može da prikrije činjenicu da je meta prvobitnog napada – Iran – munjevito i u kraćem vremenskom periodu nego što smo očekivali dostigao spremnost da efikasno uzvrati istom merom“, otkriva autorka.

„IZUZETNO RANJIVO“ Ni to nije sve, jer su države poput Irana, Rusije, Kine i Severne Koreje u međuvremenu uložile ogroman novac u svoje kibernetičke resurse i već im je pošlo za rukom da pogode neke mete u Americi i to ne samo pomoću sajber oružja koje su same razvile nego i „kibernetičkim oružjem koje je bilo stvoreno u SAD ili u okrilju neke od američkih saveznica“. A tu se krije još jedna zamka – pošto je tokom sajber napada isti veoma teško, gotovo nemoguće sa sigurnošću pripisati nekoj određenoj zemlji, ni američka pretnja o brutalnom „protivnapadu“, koji u konvencionalnom ratovanju inače zaista odvraća rivale od napada na američke ciljeve – u primeru sajber ratova ni izdaleka nije tako efikasna. Što navodi na zaključak da pred Amerikom stoji složen zadatak da mnogo više napora usmeri u bezbednost svoje internet mreže, energetske infrastrukture i sličnog, s obzirom na to da je u ovom trenutku sve to, i ne samo to, kako naglašava Perlrotova, „izuzetno ranjivo“.
Njene crne prognoze na temu američkog uspeha u odbrani i opstanku u budućim sajber ratovima nameću pitanje: šta sve može biti meta? Reklo bi se – baš sve, jer spisak nema kraja: od aerodroma, bolnica, mreže za prenos električne energije, preko železnice, aviona i metroa, kompjuterizovanog sistema javnog saobraćaja uopšte, do hidroelektrana, nuklearki, sistema navodnjavanja, vodovoda, brana, rafinerija… Nije utešna ni spoznaja da u treptaju oka mogu biti izbrisani ili hakovani osetljivi podaci o korporacijama ili kartoteke pacijenata…
Kako izgleda kada sajber napad postane java, pokazao je nedavni „upad“ u kompjuterske mreže privatne kompanije „Solarvinds“, koja upravlja većim delom infrastrukture u SAD. Otuda opomene Perlrotove daju naslutiti da očekivani sajber napad američkih hakera na unapred upozorenu Rusiju i neće imati za posledicu naročitu štetu, bar ne onakvu kakvoj se u Vašingtonu nadaju.
Ne treba smetnuti s uma ni da bi domino efektom potom Amerika mogla da postane poligon za još učestalije i još žešće odgovore Rusije, sve u skladu s maksimom da onaj ko se mača lati, od mača i strada. Perlrotova smatra da bi Bajdenova sajber avantura na ruskom tlu, vođena osvetoljubivim porivom da ponizi Putina onako kako je ruski predsednik njega, mogla da se slomi na leđima Amerike. Da ironija bude veća, više nema sumnje da bi Amerika u tom slučaju stradala od sajber oružja koje je u prošlosti sama proizvela, a koje je igrom sudbine završilo u rukama njenih najžešćih protivnika.

[/restrict]