MIR I TIŠINA ILI – KAKO DRESIRATI NAROD

Bilans italijanskog eksperimenta s jednogodišnjim policijskim časom je oko 400.000 propalih i zatvorenih malih i srednjih preduzeća i 5 miliona i 600.000 ekstremno siromašnih građana – ISTAT – decembar 2020. Ujedno, sudeći prema TV izveštajima, bez obzira na treniranje strogoće kroz nekoliko stotina dekreta, virus i dalje ne jenjava

Kada je 8. marta 2020. premijer Đuzepe Konte potpisao prvi dekret o novim pravilima ponašanja u uslovima „kuge zvane kovid 19“ koja je zahvatila Italiju, ljudi su se našli u čudu jer im je preko noći naređeno da sede zaključani u svojim kućama, i da dok ne prođe opasnost od zaraze, zaborave na svoj prethodni život i na kafiće, restorane, bioskope, pozorišta, izlete, putovanja… U početku su svi bili prestrašeni i poslušni, ali je još uvek bilo optimizma da će uskoro biti bolje, pogotovo kada je nastupila euforična faza pevanja i sviranja po terasama i krovovima zgrada, gde su se vijorile italijanske zastave i transparenti s porukom „Tutto andra bene“ (Sve će biti dobro).
Nedavno se italijanski pisac i glumac Stefano Masini pojavio u vrlo gledanoj TV emisiji „Pjaca pulita“ i u studiju razvio izgužvani čaršav koji je, kako kaže, pronašao pored jednog rimskog kontejnera, a na kojem piše „Tutto andra bene“. Masini je tom prilikom alarmantno upozorio: „Ništa neće biti dobro, ali daj bože samo da ne bude i gore.“
Naime, prošla je godina od prvog italijanskog dekreta, koji je označio i prvi dan „nove normalnosti“. Ili početak „ere pandemije“, kako je nedavno iz Brisela poručila predsednica EU vlade Ursula fon der Lajen, stavivši tako svima do znanja da moraju da budu strpljivi, da poštuju propisana pravila ponašanja u ratu protiv zlog virusa i da se ne nadaju da će u skorije vreme opet moći da žive kao nekad.
Ali strpljenje i najoptimističnijeg i najpokornijeg građanina ima granicu tolerancije i on, ako je bez posla, novca i perspektive, postaje besan i spreman na sve. Pogotovo ako sada spava na ulici i hrani se u javnoj kuhinji, a do pre godinu dana je od svog rada uspevao da živi dostojanstveno. Bilans italijanskog eksperimenta s jednogodišnjim policijskim časom je oko 400.000 propalih i zatvorenih malih i srednjih preduzeća i 5 miliona i 600.000 ekstremno siromašnih građana – ISTAT – decembar 2020 (Italijanski državni institut za statistiku).
Ujedno, sudeći prema TV izveštajima, bez obzira na treniranje strogoće kroz nekoliko stotina dekreta, virus i dalje ne jenjava, već naprotiv – kao u nekoj horor video-igrici – pojavljuju se svakog dana nove mutacije i varijante: posle engleske, stigle su redom brazilska, južnoafrička, nigerijska, češka i najnovija tajlandska…
Godinu dana je italijanskim političarima „sanitarna kriza zbog pandemije“ služila kao neka vrsta kišobrana, tačnije vladanje kroz „hitne dekrete“, uz medijsko uterivanje straha, a krajnji rezultat bilo je samo nagomilavanje problema, što je dovelo do vrlo haotične situacije koja je često prelazila u grotesku i poprimala sve elemente teatra apsurda.
Restorani i kafići su prvo zatvoreni, a onda otvoreni, uz obavezu da ih vlasnici preurede u skladu s bezbednosnim merama poštovanja socijalne distance. Mnogi su uzeli poveće kredite da preurede lokale, ali taman kada su radovi završeni, usledio je novi dekret po kojem se dozvole za rad lokala ukidaju. A da niko ne zna zašto, a još manje ko će i kada vraćati kredite za uludo potrošen novac. Bioskopi, pozorišta, koncertne dvorane i diskoteke u metropoli kao što je Milano ne rade već godinu dana; ne rade ni turističke agencije, kao ni većina avio-kompanija i auto-prevoznika. Zatvorena su i sva skijališta, iako je vlada svečano obećala da će za božićne praznike zimska turistička sezona biti otvorena. I taman kada su ljudi iz branše organizovali sve za svečani početak, usledio je novi dekret – stop, nema ništa i sve se opet zatvara. Isto se desilo i u februaru i u martu, a prema najnovijem dekretu, skijanje će možda biti dopušteno od 6. aprila, ali nije precizirano na kojim glečerima i u kom delu sveta…

POBUNA PROTIV GLUPOSTI Po ko zna koji put obavešteni smo da nam se od 1. marta opet crno piše jer regija Lombardija, čiji je glavni grad Milano, iz žute opet ulazi u narandžastu zonu. Odnosno u tamnonarandžastu, što je na korak od opasne crvene u kojoj vlada totalni lockdown, odnosno opet zabrana svega i zaključavanje u kuće. Da bi se shvatila ova prava italijanska paranoja od boja i nijansi koja traje već godinu dana, treba naglasiti da mi ovde svake nedelje čekamo izveštaj „ekspertskog tima“ kako bismo saznali u kojoj smo zoni i šta možemo, a šta ne možemo. Žuta zona znači otvaranje restorana i kafića, ali samo do 18 sati. Narandžasta zona znači zatvaranje kafića i restorana do daljeg, ali i strože mere za izlazak iz kućnog pritvora, odlazak kod prijatelja i rodbine.
Italija se u subotu, 27. februara, za poslednji vikend slobode pred najavljeno zatvaranje, pobunila, masovno izašla na ulice, u parkove, kafiće i u restorane i to i bez zaštitnih maski, koje su ovde obavezne i na otvorenom. Bila je to pobuna protiv svega što su građani strpljivo i disciplinovano trpeli i poštovali godinu dana radeći sve što je vlast naređivala, da bi situacija bila još dramatičnija nego kada se korona prvi put pojavila.
Situacija je postala eksplozivna kada je prof. Masimo Gali, virusolog i direktor specijalne milanske bolnice Sako za infektivne bolesti, uhvaćen u laži kada je panično upozorio da nam uskoro predstoji pravi pomor zbog „engleske varijante virusa koja je još opasnija i smrtonosnija“. Apelovao je da se pod hitno uvede potpuno zatvaranje dok još nije kasno, jer njegova bolnica više nema kapaciteta da prima sve novozaražene koji su na granici između života i smrti. Ubrzo je usledio odgovor zaposlenih iz pomenute bolnice koji su pred TV kamerama izjavili: „Ovo je laž! Mi nemamo nijedan slučaj engleske varijante virusa. Imamo samo dva korona pacijenata – jedan ima 92, a drugi 97 godina. Profesor Gali namerno seje paniku, a pitajte njega zašto i ko ga za to plaća!“ Na još uvek slobodnom internetu usledile su psovke i preteće poruke, uključujući tu i alarmantne pozive na revoluciju: „Dosta je bilo! Neka svako uzme motku i idemo sve da ih razjurimo.“
Niko još nije uzeo motku, ali se zato na stotine ljudi okupilo na Naviljima, u živopisnom milanskom kvartu izgrađenom uz kanale koje je projektovao Leonardo da Vinči. Svi kafići i restorani bili su prepuni, i mladi i stari skinuli su maske, niko nije poštovao obavezno zatvaranje lokala i zabranu javnog okupljanja posle policijskog časa, a u ovo narodno veselje pod vedrim nebom, umesto da rasteruju i hapse izgrednike, uključili su se i policajci i karabinijeri.
Protesti su se poput šumskog požara raširili po celoj Italiji i realizacija predloga s društvenih mreža da se krene u obračun i opštu revoluciju – sudeći prema analizama mnogih političkih analitičara – sve je izvesnija. Udruženje italijanskih psihijatara više puta je apelovalo da od pandemije virusa korona i njegovih brojnih varijanti mnogo veću opasnost predstavljaju psihičke bolesti i nasilje, pogotovo među mladima, koji su iz očaja i dosade počeli da se čudno zabavljaju: preko društvenih mreža se organizuju u grupe i bez ikakvog razloga tuku se po ulicama i razbijaju sve pred sobom.
U međuvremenu, vladajuća crveno-žuta koalicija uspela je da se neslavno raspadne. Razlog je novac, tačnije raspodela 209 milijardi evra koje je EU za realizaciju projekata Evropske pomoći (Recovery & Next Generation Europe) namenila Italiji.
Na čelo nove italijanske vlade „nacionalnog spasa“, i na inicijativu predsednika Italije Serđa Matarele, postavljeno je „tehničko lice“, i to ne bilo ko već upravo Mario Dragi, doskora prvi čovek Evropske centralne banke i, sudeći po njegovoj biografiji, osoba koja trenutno u Italiji nema konkurenciju što se tiče profesionalnih kompetencija i međunarodnog ugleda.
Opšta euforija u Italiji oko izbora Marija Dragija za novog premijera, od kojeg osiromašeni i izmučeni narod očekuje čuda, baš kao da je neki svetac-čudotvorac ili Hari Poter koji će čarobnim štapićem preko noći sve promeniti nabolje, ne samo da se u Italiji ne stišava već se dobrim delom prenela i na Brisel, gde je prošle nedelje organizovan samit šefova vlada EU, naravno preko onlajn-platforme Zum zbog bezbednosnih mera usled pandemije korone. I gde je Mario Dragi, zvani Super Mario, dočekan kao božanstvo i vodio glavnu reč.
U Briselu razloga za zabrinutost ima jer je sve više nezadovoljnih građana koji nemaju poverenje u umerene, progresivne i proevropske vlade, i prema istraživanjima javnog mnjenja, u većini članica EU jača ekstremna desnica, koja nudi već poznate recepte, ponekad čak vrlo ekstremne, tako da se po ko zna koji put pokazuje tačna ona tvrdnja da istorija jeste učiteljica života, ali da, kako stvari trenutno stoje, ova škola danas ima vrlo malo učenika. Zato je uspeh Marija Dragija što je bez problema i za kratko vreme u Italiji ućutkao sve sumnjive elemente: suvereniste, nacionaliste, ekstremne levičare i desničare, tako što ih je ujedinio u novoj vladi „nacionalnog spasa“, u kojoj su svi sada srećni i zadovoljni, jer je svaka stranka koja je podržala Dragija dobila svoju kvotu ministarskih fotelja; istina na mestima koja nisu od strateškog značaja i gde se ne vrti ozbiljan novac. Dragijeva vlada pompezno je nazvana „Vladom najboljih“, ali su mnogi ostali zatečeni kada se na prvoj konferenciji za medije obratio prisutnima i hladnim glasom saopštio imena ministara za koje se nikako ne bi moglo reći da su ono najbolje što Italija danas nudi. Naime, u pitanju je tehničko-politička vlada u kojoj su na čelnim mestima na kojima se odlučuje o „ozbiljnim stvarima i o ozbiljnom novcu“ isključivo tehnička lica, „ozbiljni ljudi od poverenja“, svi do jednog s poslovnim biografijama koje su slične Dragijevoj: elitni američki univerziteti, uspešne međunarodne karijere u njujorškim poslovnim bankama i globalnim finansijskim gigantima. I pre svega, svi su vrlo diskretni i misteriozni, tako da se mnogi pitaju šta oni to zaista spremaju.

MIR, TIŠINA I DISKRECIJA Pre nekoliko dana se saznalo da je Mario Dragi, tačnije njegova osoba od poverenja ministar finansija Danijel Franko potpisao ugovor s konsultantskom firmom za poslovne strategije McKinsey & Co. iz Njujorka kojoj je poverena izrada plana oporavka (famoznih 209 milijardi evra) koji treba do 30. aprila predati Evropskoj komisiji. Poznato je da je honorar pomenute firme pravi sitniš – svega 25 hiljada evra, tačnije u pitanju je samo pokrivanje osnovnih troškova prilikom izrade elaborata. Navodno je ovo lična usluga i mala pomoć ovog finansijskog multinacionalnog giganta u dramatičnoj situaciji u kojoj se kao premijer našao njihov stari prijatelj. Međutim, mnogi sumnjaju da će eksperti te kuće finansijski profitirati tek kada dođe do konkretne realizacije odobrenih projekata koji će predložiti EU komisiji.
Kada se saznalo za ovu odluku, sva nastojanja da se od Marija Dragija dobije izjava na pomenutu temu bila su bezuspešna. Naime, još prilikom njegove prve konferencije za medije, kada je postavljen za premijera, obavestio je novinare da se njegov način komunikacije drastično razlikuje – ne koristi društvene mreže, ne daje intervjue i sva saopštenja za javnost izdavaće se na zvaničnom državnom dokumentu; naravno, kada to bude potrebno i kada zaista bude imao nešto važno da saopšti.
Ništa čudno, s obzirom na to da je novi premijer vrlo ćutljiv i poznat po velikoj rezervisanosti. I da je možda jedini svetski premijer koji se čak ni u dramatičnoj situaciji pandemije koja još uvek hara Italijom do sada nikada nije obratio građanima da ih bar učtivo uteši, pogotovo kada je objavljen dramatični broj od 100.000 žrtava ove pošasti.
Potpuna tišina vlada i oko afere McKinsey i Dragi se ne oglašava ni posle nekoliko zvaničnih zahteva nekoliko italijanskih senatora da objasni o čemu se tu zaista radi. Odnosno da li je u pitanju trač ili je prethodni plan za oporavak bivšeg premijera Đuzepea Kontea pocepan a za novu i nepoznatu verziju angažovani su Amerikanci.
Za sada iz premijerskog kabineta nema odgovora, osim što je Mario Dragi građanima poručio da misli na njih: na čelo kriznog štaba za vanredne situacije postavljen je iskusni general Frančesko Filjuolo (nekadašnji šef NATO misija u Avganistanu i na Kosovu) koji se javno pojavljuje isključivo u vojnoj uniformi. Uskoro kreće ozbiljan posao masovne vakcinacije, jer Dragi nije zadovoljan trenutnom situacijom – vakcinisano je samo milion i po od ukupno 60 miliona Italijana. Ovu vest je rimska „Republika“ propratila podnaslovom na prvoj strani: Ako zatreba, vojska će ići od vrata do vrata i vakcinisati građane. Zvuči prilično zastrašujuće, zar ne?

POSTSKRIPTUM Inače, 6. marta završen je događaj godine za sve Italijane – festival lakih nota San Remo 2021, ovoga puta bez prisustva publike. Pobednici su hevi-metal grupa Moleskin s numerom „Zitti e Buoni“ (u slobodnom prevodu: Ćutite i budite dobri. I mir i tišina!). Na društvenim mrežama odmah su se pojavili zluradi komentari: „Pobednička pesma je ujedno i politički program Marija Dragija.“