ILI-ILI I POSLE TOGA – Falangi reči ne znače ništa

Koga briga šta lično misli dr Kostić. Ali on s tim mišljenjem ne mora (ili direktnije – ne bi smeo) da bude predsednik SANU

Kad je Džon Rid u proleće 1915. stigao u Srbiju, nije mu trebalo ni mesec dana da razume: „Kod Srba svaki obični vojnik zna zašto se bori. Kad je bio dete, majka ga je pozdravljala rečima: ’Zdravo, osvetniče Kosova!’“

(NE)RAZUMNI SRBI A hodio je znatiželjni Amerikanac zemljom opustošenom ratom, srušeni gradovi, spaljena seoska imanja, napuštene kuće, gladni ljudi, iznemogli vojnici, strašne priče o austrougarskim zločinima, na sve to epidemija tifusa i crni barjaci na kućama. Jedan sagovornik mu je ispričao kako je „vodio četiri rata za tri godine ne promenivši uniformu“.
Verovatno je i tada Amerikanac u Beogradu, Kragujevcu ili Nišu mogao sresti nekog „razumnog Srbina“ koji bi mu objasnio da je „sve izgubljeno“. Ali svakako Jovanu Žujoviću – koji je na mestu prvog čoveka Srpske kraljevske akademije nasledio baš februara te godine preminulog Stojana Novakovića – nije bilo ni na kraj pameti kako je „jedina politička mudrost na koji način sa elementima dostojanstva napustiti Kosovo“. Kao što zna njegov „mudri“ naslednik vek kasnije.

VISKI S PALMEROM Kakav naslednik!? Baš se promenio. Ali izgleda da se menjao kao i Amerikanci. Džon Rid bi danas morao kao Edvard Snouden da beži u azil u Rusiju. Rebeka Vest („Crno jagnje i sivi soko“ iz 1941) verovatno bi prijavljivala H. DŽ. Velsa, s kojim je živela deset godina nevenčana, kao silovatelja i mobing siledžiju.
A ovaj predsednik onog što se još po inerciji zove SANU ne bi voleo da ga povezuju s nekim ko nije promenio mišljenje o Srbima. On je pre za viski s Metjuom Palmerom. Pošto su njegova briga za Kosovo i patriotski identitet srpskog naroda istovetni s Palmerovim, na primer. (A kako bira argumente u ovoj polemici, možda bi nas udario ključnom činjenicom da je Palmer oženjen Srpkinjom.) Doduše, njegovom položaju je mnogo bliži časni Miroslav Lajčak, kome potpuni nedostatak moralnih skrupula daje mogućnost da svojoj zemlji čini kao i dr Kostić Srbiji, a sve nadajući se da je Kosovo sui generis, kao što su mu objasnili poslodavci iz Brisela i Vašingtona.

[restrict]

GOVOR I BLEBETANJE Onda se ovih dana kao sova iz mraka Akademije pojavi neki čovek koji se javnosti predstavi kao potpredsednik a s hegelijanskom nadmišlju: „Postoji jedinstven stav da se Kosovo brani istinom.“ Čovek je elektroinženjer, ali ne sme se sumnjati u filozofske talente tih ljudi, jer i Milutin Milanković bejaše inženjer.
Ali čim čujete takvu dosetku emitovanu na mediju kojim stupa vojska pod komandom Veslija Klarka, a na koju se najpre i najočiglednije odnose one Orvelove zakonitosti (Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć.), instinktivno se zapitate, a šta je tom čoveku istina. I čemu tako formulisani krik, na javno oglašavanje Emira Kusturice, Mila Lompara i takve vrste ljudi? Jer da je njemu istina o Kosovu ista kao opšteraširena istina srpskog naroda, ne bi to naglašavao.
Javlja potpredsednik da oni u Akademiji imaju Odbor za KiM, koji je izdao 8 tomova naučnih radova i 536 bibliotečkih jedinica. Evo jedan skup o Kosovu odložila je pandemija. A šta se tu radi? Javlja veliki istinoljub: „Svako ima pravo da kaže šta hoće i da to uđe u publikaciju, ništa više od toga, nema nikakvih aktivnosti o tome da se neka mišljenja prihvataju kao opšta ili da se definiše neka politika.“
Kakvi ljudi? Iz nekog Oza li su? Šta je to? Alchajmer? Demencija? Pa ni deca u vrtićima nemaju tako nehajan odnos prema svojim mislima i rečima. Jer u normalnom ljudskom društvu, otkad je sveta i veka, govori se da bi to proizvelo neke posledice. Zato je govorenje uvek neki rizik. Zato je sloboda govora veliko načelo ljudskog roda.
Ali ovaj čovek govori o običnom blebetanju. Kaži ako hoćeš, otiđi na blagajnu uzmi koverat, ukači se u neki projekat za još koverti, vidi da središ nešto za decu i unuke i – preti.

TOK NOVCA Da Srbija zna! To da neko misli i oglašava da nije lepo da član Akademije drži do Kosova ko do lanjskog snega „toliko je ražestilo članove da su mnoga odeljenja već imala svoje sastanke i prvi stav (!?) koji su usvojili je da je pravo svakog akademika na sopstveno mišljenje, da ono ne može biti ničim ograničeno i da ne može biti uslovljeno nikakvim prozivkama. Jedino gde se može očekivati stav akademika je u pogledu stručnog pitanja iz oblasti u kojoj je biran“.
Lepo. Dakle, ne može se problematizovati ako neko misli da je „Kosovo lanjski sneg“. To ne može ni onaj ko drugačije misli. Niko. Ni onaj ko plaća te akademske antikosovske mislioce. Iako se, predsednik i potpredsednik, saobražavaju u vezi s Kosovom sa svetom u kome je princip: ako želiš da znaš zašto neko tako govori, Follow the money. Reci mi ko za ovo daje novac, pa ću ti reći zašto tako misliš! Ali ovo je akademijski paradoks!
Novac primitivnih Srba, poreskih obveznika, ne nosi te obaveze za umne akademike. To se prevaspitač časti za velike napore koje čini u ovoj smrdljivoj zemlji. A mogao je biti negde drugde. Oni stalno javljaju kako njih svuda traže. Dobro, oni razumeju da se valja klanjati pred dolarom ili evrom, ali srpski poreski obveznici ima da plaćaju i ne pitaju. Uostalom, ni srpska država neće smeti da postavi to pitanje.

„NOVA INKVIZICIJA“ Zato svetina mora da zna – može se akademik iz Odeljenja bioloških nauka, ako je botaničar, na primer, zamoliti da napravi projekat i za šest godina iznese svoje mišljenje o tome kako kosovski božuri s Gazimestana utiču na širenje kovida 19 na teritoriji Severne Kosovske Mitrovice. I to je to. Stručno pitanje, stručan odgovor. A to da li će Gazimestan biti u „Velikoj Albaniji“ ili u Srbiji njih uopšte nije briga.
A naš akademik iz Odeljenja za fiziku je, ipak, prekršio pravilo i učinio srpskoj javnosti plezir – te filozofski objasnio šta je „nova inkvizicija“ koja ne dopušta akademicima da tako rade. To je kad zamislite da je dr Kostić – Galilej. Teško je to zamišljati, razumem, ali zato potpredsednik i ne misli da je stvar u tome da dr Kostić bude Galilej do kraja… To je ono „ajd’ da se igramo Galileja“, ali kad bi Kostić-Galilej trebalo da se žrtvuje za svoju „slobodnu misao“, i da žrtvom ostavke prosvetli zabludelu srpsku gomilu, onda igra prestaje.
I onda: „Nova inkvizicija sada traži od predsednika SANU da se on odrekne sopstvenog mišljenja, ili da kaže da on ima svoje mišljenje, ali se ne slaže s njim, ili da, u najgorem slučaju, nema svoje mišljenje nego prihvata ono koje mu kažu da prihvati. Zamislite neku akademiju nauka koja ima predsednika koji nema svoje mišljenje.“
Zanimljivo je. Može da se zakaže i skup u Odeljenju za matematiku, fiziku i geo-nauku oko ove velike misli. Jedino, što nije tačno da neko traži da dr Kostić menja mišljenje. Koga briga šta lično misli dr Kostić. „Nova inkvizicija“ ima banalniji zahtev – da on s tim mišljenjem ne mora (ili direktnije – ne bi smeo) da bude predsednik SANU. Kao što nikog ne bi povredilo da potpredsednik ode s njim, a možda da se posle kandiduje za Odeljenje društvenih nauka pa da debatuje s kolegom Danilom Bastom o Fihteu i Kantu.
Pošto ljudi koji ne misle da je u Srbiji danas „jedina politička mudrost“ kako predati Kosovo ne žele da imaju takvog predsednika Srpske akademije, onda bi dr Kostić, potpredsednik i drugi, da bi popunili zgradu u Knez Mihailovoj 35 mogli naći da je zgodno naseliti dobro ljudstvo iz helsinških odbora i soroševskih fondova. Šta bi bila SANU posle toga zna se. Ali ako se desi, to će nam unakaziti NVO-sektor. A one od njih koje ne ubace u Srpsku akademiju ostaviće bez hleba! Ko će iz Brisela rasipati pare na tzv. institute i demokratoboriteljske odbore i konvente kad SANU bude dominantno popunjena odgovarajućim ljudstvom. Valjda neko misli i o tome. Zamislite da Srbija ostane bez NVO-falangi? Pa ne bi nam dvadeset godina otvorili nijedno poglavlje na bespuću za EU.

[/restrict]