ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Фаланги речи не значе ништа

Кога брига шта лично мисли др Костић. Али он с тим мишљењем не мора (или директније – не би смео) да буде председник САНУ

Кад је Џон Рид у пролеће 1915. стигао у Србију, није му требало ни месец дана да разуме: „Код Срба сваки обични војник зна зашто се бори. Кад је био дете, мајка га је поздрављала речима: ’Здраво, осветниче Косова!’“

(НЕ)РАЗУМНИ СРБИ А ходио је знатижељни Американац земљом опустошеном ратом, срушени градови, спаљена сеоска имања, напуштене куће, гладни људи, изнемогли војници, страшне приче о аустроугарским злочинима, на све то епидемија тифуса и црни барјаци на кућама. Један саговорник му је испричао како је „водио четири рата за три године не променивши униформу“.
Вероватно је и тада Американац у Београду, Крагујевцу или Нишу могао срести неког „разумног Србина“ који би му објаснио да је „све изгубљено“. Али свакако Јовану Жујовићу – који је на месту првог човека Српске краљевске академије наследио баш фебруара те године преминулог Стојана Новаковића – није било ни на крај памети како је „једина политичка мудрост на који начин са елементима достојанства напустити Косово“. Као што зна његов „мудри“ наследник век касније.

ВИСКИ С ПАЛМЕРОМ Какав наследник!? Баш се променио. Али изгледа да се мењао као и Американци. Џон Рид би данас морао као Едвард Сноуден да бежи у азил у Русију. Ребека Вест („Црно јагње и сиви соко“ из 1941) вероватно би пријављивала Х. Џ. Велса, с којим је живела десет година невенчана, као силоватеља и мобинг силеџију.
А овај председник оног што се још по инерцији зове САНУ не би волео да га повезују с неким ко није променио мишљење о Србима. Он је пре за виски с Метјуом Палмером. Пошто су његова брига за Косово и патриотски идентитет српског народа истоветни с Палмеровим, на пример. (А како бира аргументе у овој полемици, можда би нас ударио кључном чињеницом да је Палмер ожењен Српкињом.) Додуше, његовом положају је много ближи часни Мирослав Лајчак, коме потпуни недостатак моралних скрупула даје могућност да својој земљи чини као и др Костић Србији, а све надајући се да је Косово sui generis, као што су му објаснили послодавци из Брисела и Вашингтона.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

4 коментара

  1. Božidar Anđelković

    Да ли је било могуће говорити о комунизму а не поменути Карла Маркса и његово капитално дело “Капитал”? Да ли је могуће (свакодневно) говорити о Европској унији, а не поменути идејног оснивача ЕУ грофа Рихарда Николауса фон Куденхофа Калергија и његово капитално дело “Практични идеализам” објављено 1925. године? Цитат из књиге “Практични идеализам” грофа Калергија: “Становници будућих Сједињених Европских Држава биће једна нова раса настала мешањем аутохтоног европског становништва са Азијатима и црнцима. Нова раса мелеза биће раса без идеала и моралних кочница; непоуздана, непринципијелна, лажљива и окрутна, тако да ће се међусобно непрекидно гложити и сукобљавати. Али, биће покорна и послушна када супериорна елита подвикне, тако да за владаре неће бити никакав проблем да њом манипулише.” Зашто нико у Србији не објави превод књиге “Практични идеализам” грофа Калергија? Реторичко питање, зар не?

    • Tоплица

      Касно прочитах, на нашу горућу тему, ауторске текстове уважене господе Сл.Рељића и Ф. Родића. Јесу нас јунаци Вашег цењеног коментара и -как раз- прилога својевремено размазили “самоуправљањем” али се ево испоставило да су нас уз то инфицирали и бесрамном издајом на свим нивоима и у свим порама до неизлечивости. Уз захвалност ауторима, да нагласим: и њих, заједно са проф.Ломпаром, научником М.Ђурковићем и десетинама умних и слободарских и јаких личности доживљавамо као нашу елиту ! Сретна околност у несрећи која нас је снашла откако смо глупо и неодговорно формирали прву Југославију. Издржимо ли, дочекаћемо промене као народ слободарски и частан, и бићемо уважени као ономад кад смо на жалост, предвођени једним неуравнтеженим балавцем, насумице све бацили у прашину. Без огромног напора неће бити те нове шансе. Вама хвала на помињању књиге “Практични идеализам”. Из наведеног цитата слутим о каквом делу је реч. Но како до књиге доћи ? Сам добро читам на Руском и Енглеском.

      • Božidar Anđelković

        Да се у Италији недавно није појавила књига „Истина о плану Калерги – Европа, превара, миграције“ (La Verita‘ sul Piano Kalergi – Europa, inganno, immigrazione; ed. RadioSpada, Milano, 2015.) публицисте и историчара Матеа Симонетија, ретко ком човеку би пало на памет да помисли да тренутни „егзодус библијских размера“ из Африке и Азије према Европи није ништа друго до завршна фаза реализације једног добро простудираног плана претапања европских народа – тзв. „плана Калерги“ – осмишљеног још 20-их година прошлог века и подржаног и финансираног од предака исте оне господе коју Маурицио Блонде и магазин „Инфодирект“ оптужују да су организатори данашњег „спонтаног егзодуса библијских размера“. Наиме, ради се о истом  банкарском крему, окупљеном око породице Ротшилд, који је пре 90-ак година пригрлио и богато финансирао пројекат „Паневропе“ према замисли грофа Рихарда Калергија. До ове књиге је данас практично немогуће доћи. У књижарама је нема ни у једној држави јер није штампано друго издање. Уствари, у Немачкој је пре извесног времена учињен такав покушај, али је издавачка кућа изненада банкротирала! Објављена је на интернету цела књига (на једном сајту!), али само на немачком језику. Оригинали постоје, али се крију. Изводе из књиге готово ниједан штампани медиј у Србији не сме да објави. На телевизијама са националном фреквенцијом “Практични идеализам” грофа Калергија нико се не усуђује ни да помене. Због чега, није тешко претпоставити.

  2. Bravo gospodinu Reljicu za objavljeni tekst.
    Moramo, konacno, krenuti sa raskrinkavanjem ,poslusnim i pokornim misljenjima, kojima nam vec 30 godina ispiraju mozak i de facto vladaju nasom zemljom.
    Kakav bezobrazluk braniti stav predsednika SANU “da svako ima pravo na svoje misljenje”. Nesreca je sto on nije “svako” vec predsednika SANU i NEMA PRAVA DA ISTUPA U JAVNOSTI SA SVOJIM MISLJENJEM. To zna iole skolovana osoba a ne nasi visoki intelektualci.Sramota treba da ih bude.
    Gde su i sta rade nasi organi pravosudja?
    Olga Ilic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *