Bošnjački zeleni snovi

Sandžaklije sve više pogled upiru prema Istanbulu, računajući na reinkarnaciju Osmanlijskog carstva, samo je pitanje hoće li ga prelamati preko Sarajeva, kao do sada, ili preko Prištine, kao najnovijeg oslonca

Mešavina evropskog i orijentalnog u Novom Pazaru ujedno je i politička odrednica za Rašku oblast koju domaće muslimansko življe i dalje zove „Sandžak“, premda se radi o starom osmanskom nazivu za vojnu administrativnu oblast. Iako im je, kao teritoriji u Srbiji, glavni grad Beograd, neretko se, po raznim osnovima, okreću Sarajevu, kao glavnom centru Bošnjaka na Balkanu.
Otuda vest da će BiH otvoriti generalni konzulat u Novom Pazaru nikoga nije iznenadila. Upravo je Vlada Srbije dala saglasnost za otvaranje konzularnog predstavništva, a Bošnjačko nacionalno veće (BNV) pozdravilo takvu odluku, jer je „to dobra vest za Bošnjake u Sandžaku i za sve Bošnjake koji žive van BiH“, te će unaprediti odnose između Srbije i BiH i odnose između Srba i Bošnjaka.

[restrict]

ULOGA SULEJMANA UGLJANINA U bošnjačkom nacionalnom savetu podsećaju da je otvaranje bosansko-hercegovačkog konzulata u Novom Pazaru inicirano 11. maja 2019. godine, kada je u Novom Pazaru boravio član Predsedništva BiH Šefik Džaferović. Osim sa svojim domaćinima u BNV, tada je o toj inicijativi razgovarao i s novopazarskim gradonačelnikom Nihatom Biševcem.
Koliko Novi Pazar dobija na značaju govori podatak da bi i Turska trebalo da ima konzulat, čije otvaranje je najavila još pre pet godina, a Vlada Srbije to potvrdila u junu 2020.
Inače, otvaranje bh. konzulata je plod višegodišnjih dogovora koje je osnivač i doskorašnji predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejman Ugljanin vodio s ranijim članom predsedništva Bosne i Hercegovine Bakirom Izetbegovićem, ali i sa sadašnjim Šefikom Džaferovićem.
E sad, ne bi se reklo da je Sulejman Ugljanin sve to činio iz altruističkih pobuda i što boljih odnosa Srbije i BiH, jer poznato je da je za tridesetak godina svog političkog angažmana Suljo jedino postigao da bude remetilački faktor u ionako često narogušenom Sandžaku.
Treba podsetiti da je početkom 1990-ih (tačnije u oktobru 1991) dr Sulejman Ugljanin bio organizator referenduma o autonomiji Sandžaka u okviru Srbije i da je dao podršku Aliji Izetbegoviću 1992. oko državotvornosti i pozicije Bošnjaka u BiH, ali i u Sandžaku. Nije tajna da ovog novopazarskog političara često prate komentari da dodatnu snagu traži u Sarajevu, naročito kad ostane bez ministarskog mesta u Vladi Srbije, u kojoj je bio od 2008. do 2014. godine. Uostalom, navodi se da je i SDA Sandžaka, na čijem je čelu bio od osnivanja, nastao kao deo SDA BiH. Međutim, Ugljanin nastoji da dokaže da je bliskost ovog dela Srbije s Bosnom i Hercegovinom i kroz istoriju utemeljena. I to još pre sto godina. Tako je nedavno organizovao i proslavu stogodišnjice Sjeničke deklaracije, kojom su avgusta 1917, tokom okupacije Srbije, gradonačelnici i predsednici 12 sandžačkih opština tražili od Austrougarske da Sandžak otcepi od Srbije i Crne Gore i pripoji Bosni i Hercegovini.
Imao je Suljo onoliko sličnih ispada da ih je teško i pobrojati, bilo da budi duhove prošlosti ili poziva na separatizam, pa čak i na tekovine okupatorskih sila u Srbiji. Separatisti iz ovog kraja Srbije pozivaju se čak i na 20. novembar 1943, kada je u Pljevljima, pod okupacijom nacističke Nemačke, formirana tzv. ratna autonomija Sandžaka koja je trajala do polovine 1945. godine.
BNV je još 2012. u Novom Pazaru postavila i tablu Aćif-efendiji, upravniku Novog Pazara za vreme Drugog svetskog rata, saradniku okupatora koji je dobio orden od Adolfa Hitlera. Ugljanin, u to vreme ministar u Vladi Srbije, bio je na postavljanju table, a kada je država naložila da se ona ukloni, „upozorio“ je da će onaj ko to učini snositi posledice.
Ni aktuelna pandemija nije mogla da prođe bez njegovih verbalnih „bisera“, pa je tako lider Stranke demokratske akcije Sandžaka, inače doktor stomatologije, sredinom prošle godine, izjavio na konferenciji za novinare.: „Tek kada su počele maske da se koriste, povećao se broj smrtnosti. A zašto? Možda je neko u tim maskama, na svaku stotu stavio malo virusa ili nekog bojnog otrova i napravio nam problem ovde.“

SVETI SAVA – „ZAJEDNIČKI PREDAK“ Teško je danas bilo kakav problem sagledati a da se njegovi uzroci ne nalaze u dubljoj prošlosti, pa tako ni Sandžak nije izuzetak. Nekada je to bio deo Bosanskog pašaluka u okviru Otomanske imperije sve do 1878. godine. Na Berlinskom kongresu koji je održan iste godine velike sile su odlučile da ostave Sandžak u sastavu Otomanske imperije, ali su dozvolile Austrougarskoj da razmesti svoje snage u delu ovog regiona. Dogovorom kralja Petra I Karađorđevića i crnogorskog kralja Nikole Petrovića, a zahvaljujući Rusiji, Srbija i Crna Gora preuzele su kontrolu nad Sandžakom u Prvom balkanskom ratu 1912. godine. Sve do balkanskih ratova 1912. i 1913. godine Sandžak je činio jedinstvenu administrativnu celinu s upravom u kulturnim sedištem u Novom Pazaru.
Na prostoru Sandžaka u okolini Novog Pazara koreni su srednjovekovne srpske državnosti. U 11. i 12. veku ova oblast je poznata kao Ras – srpska država, kojom vlada porodica Nemanjić. Od 9. do 13. veka ovde su podignuti najstariji pravoslavni manastiri (Crkva Svetog Petra, manastiri Đurđevi stupovi, Sopoćani, Mileševa…). Od 1217. godine, kada je Stefan Nemanjić primio kraljevsku krunu od pape, počinje jačanje Rasa koji postaje utvrđeni grad u radijusu od desetak kilometara od današnjeg Novog Pazara.
Ne spore to ni muslimani Bošnjaci. Čak je i Sulja, u svojim veselim istupima, znao da kaže da je Sveti Sava njegov predak i da je on začetnik obnove Đurđevih stupova.
Za razliku od Suljinih „bisera“ mnogo su opasnija „nova čitanja“ istorije daleko ozbiljnijih likova, poput skopskog akademika Ferida Muhića, koji tvrdi da su Bošnjaci autohton narod koji živi hiljadama godina na prostoru Balkana, mnogo pre dolaska prvih Slovena.

S druge strane, istoričar i profesor Salih Selimović iz Sjenice, vrstan poznavalac tema vezanih za srpsko-muslimanske odnose u balkanskoj, ne mnogo srećnoj prošlosti, u svojim istraživanjima i analizama ustvrdio je da su „ovdašnji muslimani srpskog porijekla i pravoslavne provenijencije. Znači, Srbi islamske veroispovesti. Ako bi to zvanično bilo prihvaćeno, bio bi uvećan srpski nacionalni korpus, što nije odgovaralo prvo ranijim okupatorima, zatim komunistima, a danas političarima i intelektualcima koji insistiraju na tome da su muslimani u Srbiji poseban narod. Takvo rešenje nije odgovaralo ni stranom faktoru s imperijalnim ambicijama prema srpskim zemljama. Oni su nastojali da rascepkaju srpski nacionalni prostor radi lakšeg otimanja teritorije“. Njegovu poslednju knjigu „Prilozi prošlosti Stare Raške“ stručna javnost ocenila je kao istoriografski biser.
„Ovo sada je treći put da se naši muslimani opredeljuju da su Bošnjaci. Ne osporavam pravo da se svaki čovek, pa tako i musliman, nacionalno izjasni ili ne izjasni, kako hoće, pa i kao Bošnjak. Druga je stvar sintetičko stvaranje nacionalnog kolektiviteta. Tu se moraju poštovati naučno utemeljene odrednice“, rekao je Selimović pre nekoliko godina u intervjuu za „Pečat“, naglasivši da su Turci potcenjivali i ismejavali muslimane nazivajući ih Bošnjacima, što u doslovnom prevodu znači praznoglav, glup, tvrdoglav. Dakle, muslimani nisu tretirani kao pravi Turci, a ni oni sami u duši se nisu tako osećali.
Danas je Sandžak regija podeljena između Srbije i Crne Gore. Šest opština nalazi se u Srbiji (Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Priboj i Nova Varoš) i šest opština u Crnoj Gori (Bijelo Polje, Rožaje, Berane, Pljevlja, Gusinje i Plav). U etničkom smislu Sandžak naseljavaju Bošnjaci, koji su većinsko stanovništvo, Srbi i Crnogorci.
Sandžačko pitanje se aktuelizuje u periodu jugoslovenske krize, kada dolazi do otvaranja nacionalnih pitanja i osamostaljivanja republika. Tada se stvara i ideja o jedinstvenom geografskom prostoru na kojem žive Muslimani od Bihaća do Novog Pazara (Zulfikarpašić, 1986) i dalje preko Kosova i Metohije i Južne Srbije, te preko Bugarske pa sve do Turske. Naziv za tu ideju je „Zelena transverzala“.
Ovaj islamistički projekat, koji ide u korak s neoosmanizmom – ideologijom koja zagovara obnovu, predviđa da se u prvoj fazi povrati sve ono što je bilo islamsko, odnosno dokle je vladala Turska u BiH. Nemalo eksperata i analitičara ocenjuje da je za realizaciju „Zelene transverzale“ presudan spoljni uticaj, pre svega iz SAD i Velike Britanije, i da islamisti na Balkanu nikada ne bi imali takav zahvat bez podrške anglosaksonskih snaga.

CILJ MUSLIMANA: „ZELENI KORIDOR“ Tako je publicista i istoričar dr Srđa Trifković još pre 10 godina izneo podatak da je sredinom 1990-ih godina ser Alfred Šerman, bivši savetnik Margaret Tačer i suosnivač Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije, upozoravao da je cilj muslimana da „stvore ’zeleni koridor’ koji bi razdvojio Srbiju od Crne Gore“. Zapadne sile to podržavaju, upozoravao je Šerman, dok se „Turska udaljava od Ataturkovog sekularističkog i prozapadnog stava i kreće prema otomanskoj, panislamskoj orijentaciji“.
Cilj Bošnjaka je teritorijalno spajanje muslimana u Bosni i Hercegovini i Srbiji, a to podržavaju i finansiraju Albanci s Kosova i Metohije. S tim u vezi su i česti zahtevi za autonomijom Sandžaka, jer bi se tako lakše rešili Srbe s područja Raške oblasti. Drugim rečima, dobijanjem autonomije usledio bi isti scenario kao i na KiM posle ustava iz 1974. godine.

Muslimani se nadaju da tome veliki doprinos treba da da Turska, uprkos njenim sada odličnim odnosima sa Srbijom jer, podsećanja radi, u Istanbulu je još 1992. godine otvorena „Kancelarija za nezavisni muslimanski Sandžak“, na čijem je čelu tada bio baš Sulejman Ugljanin, a kancelarija je tretirana kao ambasada.
Da li se Sulja danas „premetnuo“ i krenuo drugim putem. Pada u oči da je predsednik SDA pre mesec dana na konferenciji za medije pozvao građane da se na predstojećem popisu stanovništva izjasne „onako kako se osećaju“, otvorivši na taj način put za manipulacije i širenje propagande među sandžačkim Bošnjacima. Mnogi tvrde da je ovo lukavo smišljena poruka u dogovoru s albanskim lobistima kako bi se jedan deo Bošnjaka na popisu izjasnio kao Albanci.
Umesto da Bošnjake pozove da se izjasne kao Bošnjaci, a ne kao Muslimani, ostali ili pak Albanci, on je uradio nešto što ide naruku projektu albanizacije Sandžaka, koji sprovode lobisti s Ismetom Azizijem na čelu. Paradoks je da poziv dolazi od lidera najstarije bošnjačke stranke, SDA Sandžaka, koja bi trebalo da vrši promociju nacionalnog imena Bošnjak i izjašnjavanja pod tim, kako oni kažu, starim narodnim imenom.
Izgleda da u Sarajevu ne gledaju baš blagonaklono na Suljin proalbanski stav, bar prema odnosu tamošnjeg nedeljnika „Stav“ prema njemu, gde je povodom nedavnog obeležavanja 30-godišnjice SDA u BiH, među osnivačima istaknut Harun Hadžić, bivši predsednik SDA za Crnu Goru, ali ne i Sulejman Ugljanin, predsednik SDA za Srbiju.
U stvari, „nije šija nego vrat“, jer je u pitanju isti cilj samo različitim putevima i sredstvima. Sledeći svoj neobuzdani verbalni ekscentrizam, Sulja je samo transparentniji.

[/restrict]