Naslednik velikih i svetih

Izabran 46. poglavar SPC

Da hodimo stopama mudrosti patrijarha Germana, da idemo stazama svetosti patrijarha Pavla i da budemo čeda patrijarha Irineja u velikom podvigu mirotvorstva

Zvona na Hramu Svetog Save nešto pre 16 časova 18. februara 2021. oglasila su da je srpski narod dobio novog, 46. poglavara SPC – arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog gospodina Porfirija. Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve ovu odluku doneo je na zasedanju u Spomen-hramu Svetog Save u Beogradu. Ustoličenje Njegove svetosti Porfirija u najsvetiji tron arhiepiskopa pećkih, mitropolita beogradsko-karlovačkih i patrijaraha srpskih započeto je 19. februara 2021. godine sabornom svetom arhijerejskom liturgijom u Svetoarhangelskom sabornom hramu u Beogradu. Na kraju liturgije patrijaraške insignije Njegovoj svetosti Porfiriju uručili su mitropolit dabrobosanski Hrizostom i episkop budimski Lukijan.
Nakon što je novi patrijarh preuzeo žezlo, panagiju patrijarha Dimitrija, prvog patrijarha obnovljene Srpske patrijaršije, i panakamilavku, Sabornom crkvom odjeknuli su uzvici Aksios! Dostojan!

NA PRESTOLU SVETOG KIR SAVE U pristupnoj besedi patrijarh srpski Porfirije rekao je da s dubokim smirenjem i osećanjem strahopoštovanja prihvata činjenicu koja je sabornim služenjem božanstvene službe savršena u našim očima, umovima i srcima, a to je da je blagovoljenjem Božjim i blagodatnim saglasjem otačastvenih arhijereja, njegove braće u Hristu, uzveden u sveti i božanstveni, Bogom podignuti presto Svetoga kir Save – kako ga nazivaju nadahnuti srednjovekovni hagiografi – u presto velikog arhijerejstva na kome treba da sedi dostojan saopštnik apostolskoga sedenja.
„Molim se Bogu i molim sve vas da me molitveno i delatno podržite da veliki i odgovorni zadatak koji je ovim sveštenim činom stavljen pred mene iznesem radosno, u poslušanju Svetom arhijerejskom saboru! Da kao 46. patrijarh, a 57. poglavar naše svete crkve budem makar u najmanjoj meri skromni naslednik mojih velikih i svetih prethodnika! Na prvome mestu, dvanaestorice arhiepiskopa koji su, sa Svetim Savom na čelu, predstojali našoj svetoj crkvi od 1219. do 1346. godine. Potom dvanaestorici poglavara, od kojih su čak šestorica udostojeni svetiteljstva, koji su duhovno predstojali srpskim narodom do prvog ukidanja Patrijaršije u Peći. Naslednik sam i velikih obnovitelja Srpske patrijaršije – Makarija Sokolovića 1557. i Dimitrija Pavlovića 1920. godine. Postavljen sam da čuvam i obnavljam spomen na trud, žrtvu, mnogo puta i mučeničko stradanje za Crkvu Božju koje su podneli moji sveti prethodnici. Od Gavrila Rajića, preko Lukijana Bogdanovića, Varnave Rosića i Gavrila Dožića, do Vikentija Prodanova. A koliko je tek beskrvno mučeništvo velikih srpskih crkvenih poglavara? Ono je poznato samo Bogu i njima. U duhovno nasleđe svih nas, oci, braćo i sestre, ostavljen je uzvišen životni cilj: da hodimo stopama mudrosti patrijarha Germana, da idemo stazama svetosti patrijarha Pavla i da budemo čeda patrijarha Irineja u velikom podvigu mirotvorstva“, naglasio je Njegova svetost.
Patrijaraško služenje Bogu i rodu neće se, rekao je patrijarh, kretati stazama parcijalnih interesa niti će sadržati elemente savremenog strančarenja i partijskog bavljenja politikom.
„Polazeći od činjenice da je služba patrijarha srpskog – služba prvog među jednakima, i da je biće naše crkve saborno, nastojaću – što sam i po meri svojih mogućnosti trudio se da činim i do sada – da negujem ovaj saborni duh, kao najvažniji cvet našeg bogočovečanskog stabla.“ 

NA KOSOVU IMA MESTA ZA SVE U njegovim molitvama, rekao je patrijarh, na prvom mestu će biti pravoslavni Srbi na stradalnom Kosovu i Metohiji, koji su u neraskidivom jedinstvu s našim narodom u čitavoj Republici Srbiji, ali i s našim blagovernim narodom koji živi u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, u Bosni i Hercegovini u celini, ali i u svim drugim zemljama gde naš narod živi.
„Kosovo je za nas zavet, a taj Kosovski zavet je vezan za Novi zavet u čijem temelju stoji svetost. Otuda je Kosovo za nas zapravo nit, pupčana vrpca koja nas povezuje sa našom duhovno-istorijskom kolevkom, sa suštinom našeg identiteta. Mi smo u Kosovu i Kosovo je u nama, našim svetinjama, ćirilici i kosovskom zavetu. Kosovo je srce Srbije, peva današnje mlado pokolenje, a srce je, po Svetim Ocima, organ života i ljubavi, pa tako i na našem Kosovu ima mesta za sve. U srce može i treba da stane svako. Za sve ljude koje će obožiti lepota Dečana, u kojima sam ja nedostojni položio svoje prve zavete – monaške zavete, i lepota Gračanice, Deviča i Sokolice. Za sve koje će umudriti Pećka Pećaršija, okaditi crveni božuri, blagosloviti Stefan Dečanski.“

Novoizabrani patrijarh srpski Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju. Pohađao je studije arheologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ubrzo je počeo da studira i na Bogoslovskom fakultetu Srpske pravoslavne crkve, na kojem je i diplomirao 1987. godine. U čin male shime zamonašio ga je, na Tominu nedelju, 11. aprila 1986, njegov duhovni otac, tada jeromonah dr Irinej (Bulović), sadašnji episkop bački. Iste godine, episkop raško-prizrenski Pavle (Stojčević), potonji patrijarh srpski, rukopoložio je monaha Porfirija u čin jerođakona u manastiru Svete Trojice u Mušutištu 23. juna 1986. godine. Poslediplomske studije pohađao je na Bogoslovskom fakultetu Nacionalnog i Kapodistrijskog univerziteta u Atini (1987–­1990). Na istom učilištu stekao je zvanje doktora nauka (2004). U čin jeromonaha rukopoložen je na Aranđelovdan, 21. novembra 1990, u manastiru Svetih Arhangela u Kovilju. Tada je postavljen za igumana te svete obitelji. Za episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke, izabran je na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 14. maja 1999. godine. Hirotonisao ga je patrijarh Pavle u novosadskoj Sabornoj crkvi. Za mitropolita zagrebačko-ljubljanskog izabran je na sednici Svetog arhijerejskog sabora 26. maja 2014. Patrijarh Irinej ga je, 13. juna iste godine, uveo u mitropolitski tron u hramu Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu, na kojem je mitropolit Porfirije nasledio blaženopočivšeg mitropolita Jovana (Pavlovića).
Vanredni je profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autor je knjiga Licem k Licu – Biblijsko-pastirska promišljanja o Bogu, čoveku i svetu (Beograd – Zagreb, 2015) i Premudrost u Tajni sakrivena – Ogledi iz Teologije apostola Pavla (Beograd, 2020), tridesetak naučnih, stručnih i popularnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Zbirka intervjua i obraćanja, koje je dao tokom prve dve godine od postavljenja za mitropolita (2014–2016), objavljena je 2016. godine pod naslovom Zagreb i ja se
volimo javno.