IZLOG KNJIGE

Dalibor Tomasović
MEĐUPROSTORJE
Agora, Novi Sad

Prema rečima Save Damjanova, značajni atributi ovog romana jesu originalnost, tj. samosvojnost, budući da je reč o osobenom rukopisu sa apsolutno ličnim pečatom, kojim je autor ostvario možda i najveći izazov hermetičnog pisca – da ispriča Priču, ali da pri tome ne odustane od zaumne lavirintske forme, da tekst prožme intertekstualnim, metatekstualnim i hipertekstualnim pasažima, i stvori rukopis koji korespondira s postulatima ergodičke književnosti. Između zaumnog, autopoetičkog, prizivajući sopstvene filozofije postojanja i stvarajući simulakrum teksta iliti onu Bartovsku „eksploziju teksta“, a sve to u jednom značajnom eksperimentalnom podvigu koji je dobro poznat iz poetike kako srpskog, tako i šireevropskog postmodernizma, u podvigu „semantizacije forme“, ovaj roman sasvim smelo, ali autentično promoviše visoku literarnu i estetsku vrednost savremenog stvaralaštva.

Kajoko Jamasaki (izbor)
ANTOLOGIJA JAPANSKOG ESEJA
Službeni glasnik, Beograd

Prva antologija japanskog eseja kod nas, u kojoj se na najsuptilniji način otkriva jedna drugačija ali velika kultura.
Danas je japanska književnost, čini se, prisutna i dobro prihvaćena u Srbiji. Prevedeni su romani i prozna dela značajnih pisaca među kojima su Soseki, Akutagava, Kavabata i Mišima. Na srpskom jeziku mogu se čitati dela savremenika kao što su Murakami Haruki i Ikezava Nacuki. Postoje i brojni prevodi ne samo haiku već i savremene poezije. Međutim, japanska esejistika, koja ima raskošnu tradiciju još od početka XI veka, nije dovoljno poznata srpskim čitaocima. Ova knjiga je prvi pokušaj da tu prazninu ispunimo. Ova antologija prikazuje specifičan pesnički duh, karakterističan za japansku književnost, pružajući novi pogled na svet. Neki čitaoci će, možda, pronaći izvesnu srodnost, nešto zajedničko što spaja srpsku i japansku poetiku. Sve je u vezi, na svetu, što će sigurno dokazati ova antologija. Knjigu je preveo Dalibor Kličković.

Mile Bjelajac
1914–2014: ZAŠTO REVIZIJA?
Menjanje ocena o uzrocima Prvog vodi reviziji ocena o uzrocima Drugog svetskog rata
Prometej (Novi Sad) i RTS izdavaštvo (Beograd)

Autor se u delu, pre svega, bavi starim i novim kontroverzama o uzrocima tog velikog ratnog sukoba. Šta je dr Mile Bjelajac čitaocima u Srbiji pokušao ovom knjigom da poruči? Da je istorija egzaktna društvena nauka, koja se trudi da na osnovu događaja koji su se zaista zbili, opiše i objasni razvoj ljudskog društva, ali da i ona može iskliznuti iz jasno zadatih principa naučne korektnosti. Već su ranih devedesetih prva izdanja „Balkanskih duhova“ Roberta Kaplana utemeljila današnje revizije po kojima je za izbijanje Prvog svetskog rata kriva Srbija i Balkan, a ta „balkanska mržnja“ odlučno je uticala na Hitlera da oformi svoje stavove, eto gde je koren dva svetska rata kako je i napisao jedan anonimni pisac Klintonovih govora: – Dva svetska rata počela su na Balkanu. Nekada mlađi istoričari iz Britanije i Austrije, povodom 80-godišnjice izbijanja rata, prepisuju te ocene. „Srbiji je taj rat bio potreban iz unutrašnjih razloga“ zarad očuvanja režima, pisali su. „Srpski maligni nacionalizam“ uzrokovao je svetsko krvoproliće. Pa i kad nije bilo pravih argumenata da se dokaže nekadašnja austrougarska propaganda koja je pripremala izgovor za agresiju, pravljene su konstrukcije u stilu – Pašić je znao da je Srbija nespremna u tom trenutku, ali on je „podsvesno želeo“ da rat izbije jer je samo tako mogla biti ostvarena ideja Velike Srbije. Naše stručno iskustvo mora da zanemi pred ovakvom argumentacijom jer kakav bi to izvor trebalo da se nađe pa da se ovo argumentuje. Možda još nepoznate beleške Pašićevog psihijatra?

Meri Bird
SPQR: ISTORIJA STAROG RIMA
Laguna, Beograd

Sveobuhvatna, majstorski napisana istorija Rimskog carstva iz pera vodećeg svetskog stručnjaka pokazuje zašto je Rim „važan ljudima mnogo vekova kasnije“ (Atlantic). U delu SPQR, koje je odmah po objavljivanju postalo klasik, Meri Bird iznosi istoriju Rima „sa strašću i bez monotonog stručnog žargona“ i pokazuje kako je od „pomalo neuglednog sela iz gvozdenog doba“ Rim postao „neosporni vladar Sredozemlja“ (Wall Street Journal).
Kritičari su pozdravili ovu knjigu koja dočarava „široku sliku i intimne pojedinosti koje oživljavaju daleku prošlost“ (Economist). Obuhvatajući gotovo hiljadu godina istorije, ovo „vrlo informativno i vrlo čitljivo delo“ (Dallas Morning News) ne samo što istražuje način na koji razmišljamo o drevnom Rimu nego i osporava ukorenjene istorijske stavove koji su vladali stolećima. Suptilnim skretanjem pažnje na staleže, borbu za demokratiju i živote čitavih društvenih grupa vekovima izostavljanih iz istorijske pripovesti, SPQR će u sledećim decenijama oblikovati naš pogled na Rim.