Bakir traži Branta

Dok Bakir Izetbegović izražava svoje očekivanje da „budu ukinuti entiteti i kantoni“, Milorad Dodik prilikom proslave 29. rođendana RS poručuje da je „istorijski cilj samostalna i slobodna Republika Srpska“

U Republici Srpskoj je – i pored pandemije virusa korona i protivljenja bošnjačkih i međunarodnih faktora koji, pozivajući se na presudu Ustavnog suda BiH, osporavaju ovaj praznik – 9. januara svečano obeležen 29. rođendan prve srpske državne tvorevine zapadno od Drine. [restrict]

REPUBLIKA SRPSKOG NARODA Obeležavanje Dana Republike je barem nakratko povezalo suprotstavljene političke faktore manjeg entiteta dejtonske tvorevine, koji imaju različite poglede na sadašnjost i budućnost RS, ali ih (bar zvanično) spaja odanost državi koju su pre skoro tri decenije u Sarajevu proglasili srpski poslanici u tadašnjoj Skupštini BiH kao Republiku srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.
Naziv države je kasnije menjan, međutim, njena suština je ostala nepromenjena. Nažalost, svih ovih decenija neprijatelji Republike Srpske uporno su tražili načine da, kroz forsiranje „duha Dejtona“, umanje njene izvorne državne ingerencije, da bi sada i otvoreno krenuli u ofanzivu čiji je cilj slanje u istoriju ovog, kako ga često nazivaju, prevaziđenog relikta prošlosti koji onemogućava stvaranje funkcionalne i građanske BiH.
Zato ne treba da iznenađuje što je Milorad Dodik, podsećajući da je proglašavanjem RS „zaustavljeno kontinuirano urušavanje srpske nacionalne ideje“, istovremeno upozorio da će se „borba sa onima koji opstruišu Republiku Srpsku nastaviti“, kao i da „neće biti nimalo laka“. Poručujući da treba učiniti sve da ova tvorevina „bude još bolja“, državnik iz Laktaša je otvoreno saopštio šta je cilj kvalitativnog podizanja manjeg entiteta dejtonske BiH: „Naš istorijski cilj je samostalna i slobodna Republika Srpska, i moramo naučiti lekciju koju su mojoj generaciji predali naši preci. Nemati državu je nešto što su Srbi naučili na najgori mogući način u raznim bunama i nažalost u poslednjem građanskom ratu.“
Smisao izgovorenih reči srpskog člana Predsedništva BiH je, čini se, više nego jasan. Republika Srpska se mora sačuvati uprkos svim pritiscima, ali Bosna i Hercegovina, čak i sa „optimalnim“ dejtonskim ingerencijama, za narod i rukovodstvo njenog sadašnjeg manjeg entiteta samo je privremeno, prinudno rešenje na putu do postizanja konačnog cilja. Poput „tranzicione Jugoslavije“ za narode i čelnike nekadašnjih zapadnih republika upokojene SFRJ.

„PROSLAVA KRIVIČNOG DELA“ Svečano obeležavanje Dana, mrske im „vlaške“ republike, kao i čestitke koje su tim povodom slavljenicima upućene iz matice, izazvali su, shodno očekivanjima, negativne reakcije bošnjačkog Sarajeva.
Stranka demokratske akcije je pozvala Tužilaštvo BiH da „konačno procesuira organizatore proslave krivičnog dela“, dok je od Valentina Incka i Saveta za sprovođenje mira zatražila da zaustave „totalni nasrtaj iz Srpske na ustavni poredak BiH“.
Odlazeći visoki predstavnik je požurio da objasni kako je obeležavanje Dana RS „na način koji vređa ili plaši druge građane, kao i povratničke zajednice, izvan svakog razuma“ i da ga „nadležni pravosudni organi moraju sankcionisati“.
Oglasio se i član Predsedništva BiH Šefik Džaferović. Njemu se nije dopala čestitka koju je povodom Dana RS Aleksandar Vučić uputio predsednici Srpske Željki Cvijanović, pa ju je, u dobro poznatom maniru bošnjačkih političara koji imaju averziju prema svemu što dolazi s druge strane Drine, proglasio za „odraz nepoštovanja prema državi BiH i direktan atak na njen suverenitet“.

DUGOVI I KLEČANJE Džaferovićev „šef“ Bakir Izetbegović nije se, bar za sada, javno bavio komentarisanjem Dana RS, ali je zato potvrdio pretpostavke da skandalozne poruke Bisere Turković o Dodiku kao Hitleru nisu bili svojevoljni istupi slobodnog strelca, već segment usaglašenog plana vrhuške SDA.
Žaleći se da je bezuspešno osam godina pokušavao da nametne pitanja koja je BiH „trebalo da reši sa susedima“, Izetbegović Junior je optužio Srbiju i Hrvatsku da njegovoj zemlji „duguju milijarde KM zbog uzurpacije zemljišta, imovine, dugovanja prema firmama“… Poenta je, ipak, bila u Bakirovoj tvrdnji da su čelnici ova dva suseda „zbog svega što su njihove države uradile tokom devedesetih godina (prošlog veka) trebalo da, poput Vilija Branta, upute izvinjenje njegovoj zemlji“. Ali se, umesto toga, oni „i dalje paternalistički odnose prema BiH“.
Ako čak ostavimo po strani neargumentovane tvrdnje o dugovima, ne možemo tek tako preći preko Izetbegovićevog podsećanja na izvinjenje nekadašnjeg zapadnonemačkog kancelara koji je – moleći za oproštaj Poljake zbog zločina koji su njegovi sunarodnici za vreme Trećeg rajha načinili u ovoj zemlji – 7. decembra 1970. godine klečao pognute glave pred spomenikom ustanka u Varšavskom getu.
Zamerajući čelnicima Srbije i Hrvatske što se, sledeći Brantov primer, nisu izvinili za navodne zločine njihovih država načinjene tokom građanskog rata u BiH, Izetbegović nimalo slučajno – u vreme opšte ofanzive „prijatelja Bosne“ ohrabrenih pobedom Džozefa Bajdena – pokušava da predstavi Bošnjake kao glavni narod nekadašnje centralne jugoslovenske republike. Ali i kao „žrtvu agresije“ s elementima genocida, sprovedene od strane zlih suseda potpomognutih domaćim izvođačima radova čija se nedela mogu porediti s onima koje su počinili nacisti.
To što je pored glavnog grešnika sada na spisak „agresora“, zbog podrške Zagreba kursu lidera HDZ Dragana Čovića i oštrih istupanja predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, dodat i taj „zapadni sused“, u suštini ne menja stvari. Važno je da samozvana „žrtva agresije“, uz pomoć obnovljene atlantističke koalicije, dobije „pravednu satisfakciju“, tačnije, reformisanu „građansku državu“. Čime će se, rezonuju u Sarajevu, zauvek sprečiti dalje zavirivanje nedobronamernika iz Beograda i Zagreba iza tako učvršćenog bosanskog plota.
Nastavljač životnog dela Alije Izetbegovića time nije samo otvoreno pozvao na promenu dejtonskog Ustava BiH, čime bi bili ukinuti „prevaziđeni“ entiteti i kantoni, već je i ispoljio optimizam da se „može dobrovoljno doći do preustroja zemlje koji neće biti baziran na ratnim i etničkim podelama“. Izrazio je, naravno, i očekivanja da će taj proces ustavne reforme kojom bi BiH dobila „jednog predsednika i Vladu“ svojim angažovanjem pomoći nova američka administracija.
Mada od predsednika SDA nismo čuli objašnjenje na koje faktore iz RS računa kao na partnere u poslu „dobrovoljnog preuređenja zemlje“, verujemo da je u prvom redu na umu imao „konstruktivne“ opozicione stranke iz manjeg entiteta. Čiji su poslanici (iz SDS-a, PDP-a i DNS-a) svojim suzdržanošću prilikom glasanja omogućili da u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH 11. januara bude usvojena inicijativa predlagača iz SDA Saliha Zvizdića. A njom je, suprotno interesima Srpske, zadužen Savet ministara da u roku od 30 dana u proceduru uputi Zakon o načinu korišćenja i raspolaganja neperspektivnom nepokretnom vojnom imovinom.
Očigledno je da između vlasti i opozicije, u trenucima kad se Srpska suočava sa ogromnim pritiscima, nema konsenzusa o zajedničkom zastupanju nacionalnih interesa u organima BiH. Tačno je da makar prećutna podrška opozicionih poslanika iz RS inicijativi koja treba da omogući dalju unitarizaciju BiH ne znači i da bi oni bili spremni da glasaju za gašenje tvorevine koja je 9. januara proslavila svoj 29. rođendan. Pa ipak, iskustva upozoravaju da je, kad se jednom uđe u kolo saradnje s onima koji imaju sasvim suprotne nacionalne interese, iz njega najčešće gotovo nemoguće izaći.

[/restrict]

RS neće primati migrante Milorad Dodik je prilikom razgovora s visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepom Borelom odbio njegov zahtev da na teritoriji Republike Srpske budu smešteni migranti. Srpski član Predsedništva BiH je saopštio španskom diplomati da RS neće menjati svoj dosadašnji stav o ovom problemu, te naglasio da manji entitet Bosne i Hercegovine ne želi novčana sredstva za smeštaj migranata.