Бакир тражи Бранта

Док Бакир Изетбеговић изражава своје очекивање да „буду укинути ентитети и кантони“, Милорад Додик приликом прославе 29. рођендана РС поручује да је „историјски циљ самостална и слободна Република Српска“

У Републици Српској је – и поред пандемије вируса корона и противљења бошњачких и међународних фактора који, позивајући се на пресуду Уставног суда БиХ, оспоравају овај празник – 9. јануара свечано обележен 29. рођендан прве српске државне творевине западно од Дрине.

[restrict]

РЕПУБЛИКА СРПСКОГ НАРОДА Обележавање Дана Републике је барем накратко повезало супротстављене политичке факторе мањег ентитета дејтонске творевине, који имају различите погледе на садашњост и будућност РС, али их (бар званично) спаја оданост држави коју су пре скоро три деценије у Сарајеву прогласили српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ као Републику српског народа у Босни и Херцеговини.
Назив државе је касније мењан, међутим, њена суштина је остала непромењена. Нажалост, свих ових деценија непријатељи Републике Српске упорно су тражили начине да, кроз форсирање „духа Дејтона“, умање њене изворне државне ингеренције, да би сада и отворено кренули у офанзиву чији је циљ слање у историју овог, како га често називају, превазиђеног реликта прошлости који онемогућава стварање функционалне и грађанске БиХ.
Зато не треба да изненађује што је Милорад Додик, подсећајући да је проглашавањем РС „заустављено континуирано урушавање српске националне идеје“, истовремено упозорио да ће се „борба са онима који опструишу Републику Српску наставити“, као и да „неће бити нимало лака“. Поручујући да треба учинити све да ова творевина „буде још боља“, државник из Лакташа је отворено саопштио шта је циљ квалитативног подизања мањег ентитета дејтонске БиХ: „Наш историјски циљ је самостална и слободна Република Српска, и морамо научити лекцију коју су мојој генерацији предали наши преци. Немати државу је нешто што су Срби научили на најгори могући начин у разним бунама и нажалост у последњем грађанском рату.“
Смисао изговорених речи српског члана Председништва БиХ је, чини се, више него јасан. Република Српска се мора сачувати упркос свим притисцима, али Босна и Херцеговина, чак и са „оптималним“ дејтонским ингеренцијама, за народ и руководство њеног садашњег мањег ентитета само је привремено, принудно решење на путу до постизања коначног циља. Попут „транзиционе Југославије“ за народе и челнике некадашњих западних република упокојене СФРЈ.

„ПРОСЛАВА КРИВИЧНОГ ДЕЛА“ Свечано обележавање Дана, мрске им „влашке“ републике, као и честитке које су тим поводом слављеницима упућене из матице, изазвали су, сходно очекивањима, негативне реакције бошњачког Сарајева.
Странка демократске акције је позвала Тужилаштво БиХ да „коначно процесуира организаторе прославе кривичног дела“, док је од Валентина Инцка и Савета за спровођење мира затражила да зауставе „тотални насртај из Српске на уставни поредак БиХ“.
Одлазећи високи представник је пожурио да објасни како је обележавање Дана РС „на начин који вређа или плаши друге грађане, као и повратничке заједнице, изван сваког разума“ и да га „надлежни правосудни органи морају санкционисати“.
Огласио се и члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић. Њему се није допала честитка коју је поводом Дана РС Александар Вучић упутио председници Српске Жељки Цвијановић, па ју је, у добро познатом маниру бошњачких политичара који имају аверзију према свему што долази с друге стране Дрине, прогласио за „одраз непоштовања према држави БиХ и директан атак на њен суверенитет“.

ДУГОВИ И КЛЕЧАЊЕ Џаферовићев „шеф“ Бакир Изетбеговић није се, бар за сада, јавно бавио коментарисањем Дана РС, али је зато потврдио претпоставке да скандалозне поруке Бисере Турковић о Додику као Хитлеру нису били својевољни иступи слободног стрелца, већ сегмент усаглашеног плана врхушке СДА.
Жалећи се да је безуспешно осам година покушавао да наметне питања која је БиХ „требало да реши са суседима“, Изетбеговић Јуниор је оптужио Србију и Хрватску да његовој земљи „дугују милијарде КМ због узурпације земљишта, имовине, дуговања према фирмама“… Поента је, ипак, била у Бакировој тврдњи да су челници ова два суседа „због свега што су њихове државе урадиле током деведесетих година (прошлог века) требало да, попут Вилија Бранта, упуте извињење његовој земљи“. Али се, уместо тога, они „и даље патерналистички односе према БиХ“.
Ако чак оставимо по страни неаргументоване тврдње о дуговима, не можемо тек тако прећи преко Изетбеговићевог подсећања на извињење некадашњег западнонемачког канцелара који је – молећи за опроштај Пољаке због злочина који су његови сународници за време Трећег рајха начинили у овој земљи – 7. децембра 1970. године клечао погнуте главе пред спомеником устанка у Варшавском гету.
Замерајући челницима Србије и Хрватске што се, следећи Брантов пример, нису извинили за наводне злочине њихових држава начињене током грађанског рата у БиХ, Изетбеговић нимало случајно – у време опште офанзиве „пријатеља Босне“ охрабрених победом Џозефа Бајдена – покушава да представи Бошњаке као главни народ некадашње централне југословенске републике. Али и као „жртву агресије“ с елементима геноцида, спроведене од стране злих суседа потпомогнутих домаћим извођачима радова чија се недела могу поредити с онима које су починили нацисти.
То што је поред главног грешника сада на списак „агресора“, због подршке Загреба курсу лидера ХДЗ Драгана Човића и оштрих иступања председника Хрватске Зорана Милановића, додат и тај „западни сусед“, у суштини не мења ствари. Важно је да самозвана „жртва агресије“, уз помоћ обновљене атлантистичке коалиције, добије „праведну сатисфакцију“, тачније, реформисану „грађанску државу“. Чиме ће се, резонују у Сарајеву, заувек спречити даље завиривање недобронамерника из Београда и Загреба иза тако учвршћеног босанског плота.
Настављач животног дела Алије Изетбеговића тиме није само отворено позвао на промену дејтонског Устава БиХ, чиме би били укинути „превазиђени“ ентитети и кантони, већ је и испољио оптимизам да се „може добровољно доћи до преустроја земље који неће бити базиран на ратним и етничким поделама“. Изразио је, наравно, и очекивања да ће тај процес уставне реформе којом би БиХ добила „једног председника и Владу“ својим ангажовањем помоћи нова америчка администрација.
Мада од председника СДА нисмо чули објашњење на које факторе из РС рачуна као на партнере у послу „добровољног преуређења земље“, верујемо да је у првом реду на уму имао „конструктивне“ опозиционе странке из мањег ентитета. Чији су посланици (из СДС-а, ПДП-а и ДНС-а) својим суздржаношћу приликом гласања омогућили да у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ 11. јануара буде усвојена иницијатива предлагача из СДА Салиха Звиздића. А њом је, супротно интересима Српске, задужен Савет министара да у року од 30 дана у процедуру упути Закон о начину коришћења и располагања неперспективном непокретном војном имовином.
Очигледно је да између власти и опозиције, у тренуцима кад се Српска суочава са огромним притисцима, нема консензуса о заједничком заступању националних интереса у органима БиХ. Тачно је да макар прећутна подршка опозиционих посланика из РС иницијативи која треба да омогући даљу унитаризацију БиХ не значи и да би они били спремни да гласају за гашење творевине која је 9. јануара прославила свој 29. рођендан. Па ипак, искуства упозоравају да је, кад се једном уђе у коло сарадње с онима који имају сасвим супротне националне интересе, из њега најчешће готово немогуће изаћи.

[/restrict]

РС неће примати мигранте Милорад Додик је приликом разговора с високим представником Европске уније за спољну и безбедносну политику Жозепом Борелом одбио његов захтев да на територији Републике Српске буду смештени мигранти. Српски члан Председништва БиХ је саопштио шпанском дипломати да РС неће мењати свој досадашњи став о овом проблему, те нагласио да мањи ентитет Босне и Херцеговине не жели новчана средства за смештај миграната.