PROBOJ VAKCINALNOG FRONTA

POLITIKA I ZDRAVSTVO

Da li su Mađarska i njen premijer Viktor Orban otvorili vrata Srbiji da i ona bez bojazni od zapadnog pritiska može da kupi vakcine koje poželi, a ne koje joj se nametnu?

Ako neka od ozbiljnih zemalja registruje vakcinu, mi ćemo je uzeti i davati – rekao je, po izveštaju Tanjuga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić 28. novembra u Nišu. S obzirom na to da je 11. avgusta Rusija registrovala vakcinu „sputnjik V“, da ju je 28. oktobra predala na ubrzanu registraciju Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, da su u toj zemlji u završnoj fazi istraživanja na još dve vakcine za virus korona, da je s brojnim drugim zemljama, uključujući i Brazil i Indiju, postignut sporazum o zajedničkoj proizvodnji vakcine „sputnjik V“, moglo bi se zaključiti da predsednik Vučić ili nije čuo za ovu vakcinu, ili Rusiju ne smatra ozbiljnom državom.

MAĐARSKI SLUČAJ Istina je, po svemu sudeći, nešto drugo. Razvoj događaja u vezi s vakcinom na međunarodnom nivou mogao bi ukazivati da su bojažljivi javni nastupi predstavnika srpskih vlasti spram ruske vakcine bili izazvani pritiscima, a možda i pretnjama iz Zapadnog bloka. Mađarska predvođena svojim premijerom Viktorom Orbanom odavno je u sukobu s briselskom birokratijom na mnogo frontova – od imigracione politike, preko pitanja poštovanja vladavine zakona i ljudskih prava, do „previše prijateljskih“ odnosa s Rusijom. Odnedavno je tu priključen i front vakcinalne politike i na njemu je, za sada pobedu izvojevala Mađarska. Od trenutka kada je Budimpešta započela razgovore s Moskvom oko vakcine, počele su pretnje i pritisci iz Brisela. Glavni portparol Evropske komisije Erik Mamer izjavio je krajem oktobra da će Mađarskoj biti dozvoljena kupovina ruskih vakcina samo i jedino ako one budu dobile sertifikat Evropske unije, odnosno Evropske agencije za lekove. Ruski pristup Evropskoj uniji je, međutim, takav da Moskva u najvećoj mogućoj meri izbegava da s državama članicama „komunicira“ preko Brisela i trudi se da većinu pitanja rešava na striktno bilateralnom nivou. Zbog toga ne treba očekivati da će vakcinu predati na registraciju Evropskoj agenciji smatrajući da je dovoljan sertifikat SZO ili pojedinačnih država.
S druge strane, ni Orban nije sklon kompromisima oko bezbednosti i suverenosti svoje zemlje i nije se obazirao na upozorenja, pritiske i pretnje iz Brisela, nego je uporno radio ono što je smatrao najboljim za svoje građane. Tako je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto 13. novembra najavio da će Rusija poslati uzorke vakcine na testiranje, a 19. novembra da su te vakcine stigle i ušle u proceduru verifikacije. Sateran uza zid, Brisel je mogao samo da pokaže nemoć saopštavajući da Budimpešta, u stvari, može zahvaljujući „rupi u zakonu“ da koristi medicinska sredstva bez odobrenja Evropske agencije, ali da ne sme da ih daje na upotrebu drugim državama članicama. „Vakcina ne sme biti isporučivana drugde u EU, osim u Mađarskoj“, rekao je 30. novembra Erik Mamer.

JESMO LI UCENJENI? Kada se uzme u obzir kakvim je pritiskom bila podvrgnuta Budimpešta, punopravna članica EU kojoj Brisel i ne može mnogo da naškodi a da i sam ne bude ugrožen na primer blokiranjem usvajanja evropskog budžeta, možemo zamisliti ucene iznete pred vlasti Srbije. Možda je u tome razlog zbog kojeg je Vučić, primera radi, govorio o predugovoru o kupovini vakcina sa američko-nemačkim „Fajzerom“, a „sputnjik“ pomenuo samo kao predmet „razgovora“ s Moskvom, iako je Rusija Srbiji početkom novembra ponudila zajedničku proizvodnju vakcine, baš kao što je to učinjeno i s nekim drugim zemljama. „Rusija želi da pomogne, kao što je uradila u prvom talasu pandemije, dezinfikovala bolnice, cele gradove, slala lekarske timove, tako i prvu vakcinu protiv virusa korona želi da proizvodi zajednički sa Srbijom. Ovakav dogovor već ima sa pet zemalja, Srbija jeste najmanja među njima, ali je jednako važna“, rekla je Natalija Šatalina, predstavnica kompanije „Smartek“, koja je razvila ovu vakcinu.
Možda zbog toga naši zvaničnici nešto manje stidljivo počinju da govore o ruskoj vakcini tek pošto je Orban probio led, pa Ana Brnabić 1. decembra saopštava da čitav državni vrh radi na tome da Srbija dobije bezbedne vakcine protiv kovida 19 i dodaje da je želja, koliko god teško bilo, da se građanima obezbede vakcine različitih proizvođača i mogućnost da biraju koju žele da prime. Zašto bi bilo teško dobiti vakcine različitih proizvođača, ako vam ih različiti proizvođači već nude? Mogući odgovor je jer vam neko brani da kupujete od koga želite. Možda zato što smo se u okviru procesa učlanjenja u EU obavezali da nam „procedure izdavanja dozvole za stavljanje u promet lekova budu usklađene sa direktivama EU“, kako piše na sajtu srpske Agencije za lekove. A trenutna direktiva EU je – stop ruskim vakcinama. Možda zbog toga Brnabićeva kaže da „pregovaramo o proizvodnji nekih vakcina“, ali izbegava da otvoreno kaže kojih.
Najzanimljiviji u celoj ovoj priči je ekonomski momenat, koji je u punom sjaju isplivao na površinu pošto su zapadni proizvođači objavili projekciju cena svojih vakcina. Tako je „Fajzer“, koji je zahtev za registraciju u SAD podneo 21. novembra, objavio da bi jedna od dve neophodne doze njihove vakcine trebalo da košta 19,5 dolara, odnosno 39 dolara za kompletnu terapiju. Američka kompanija „Moderna“, kojoj je birokratija EU najnaklonjenija, objavila je da bi cena jedne doze njene vakcine mogla iznositi između 25 i 37 dolara, odnosno 50–74 dolara za celu terapiju. Izvozna cena za dve doze ruskog „sputnjika V“ je deset dolara, a Rusija je, kao što vidimo, spremna ne samo da svoje vakcine prodaje nego i da omogući njihovu proizvodnju u drugim zemljama. Za Srbiju bi to bio početak povratka vakcinalne nezavisnosti.