Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Promena Ustava
Nova Vlada šalje novom sazivu Skupštine Srbije novi predlog o promeni Ustava u delu vezanom za pravosuđe, iako se istovetni predlog već nekoliko godina „krčkao“ u parlamentu i bio spreman za skupštinsku raspravu i usvajanje
POGLAVLJE 23 Kratka vest je glasila da je Vlada Srbije na sednici u četvrtak (2. decembra 2020) usvojila predlog za promenu Ustava Srbije u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva, kao i drugih s tim povezanih delova najvišeg opšteg pravnog akta.
U šturom saopštenju navodi se da su Vlada i Ministarstvo pravde „potvrdili čvrstu opredeljenost u sprovođenju reformskih procesa i ispunjavanju aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23“ pristupnih pregovora Srbije s EU. „Predlog se odnosi na promene odredbe člana 4 Ustava i odredbe koje se odnose na sudove i javna tužilaštva (članovi 142–165). Shodno tome, menjaju se i odredbe člana 99 – Nadležnost Narodne skupštine, člana 105 – Način odlučivanja u Narodnoj skupštini i člana 172 – Izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda“, navela je Vlada Srbije. A istakla je i da je promena tih delova Ustava neophodna za „dalje osnaživanje vladavine prava i dalje usklađivanje s evropskim pravnim tekovinama i standardima“.
I ne bi to bilo ništa čudno da jedan predlog iste sadržine već nije upućen Skupštini Srbije još pre dve godine. Njen Odbor za ustavna pitanja pozitivno se izjasnio o tom predlogu još 14. juna 2019. godine, pa bi logično bilo da ga Skupština sada i razmatra umesto da čeka novi predlog.
Tako vladina ekspeditivnost, u stvari, predstavlja već uspostavljenu (reklo bi se lošu) praksu da novi saziv Skupštine počinje od nule, odnosno da ono što je bilo do tada u proceduri a nije bilo izglasano – kao da ne postoji. Tim više ako se radi o istovetnom predlogu, što je vrlo verovatno, s obzirom na kratak vremenski rok ne samo za pisanje jednog tako važnog akta već i za javnu raspravu o njemu. A prethodna ministarka pravde Nela Kuburović nije se proslavila na tom polju, tako da je aktuelna ministarka Maja Popović nasledila materiju s dosta negativnog balasta, što joj nikako ne ide u prilog na samom početku rada.
Na stranu to što Vlada postupa po nasleđenom predmetu, ali ne i Skupština.
TROGODIŠNJE KAŠNJENJE Da li je nagla ažurnost izvršne vlasti rezultat spore i jalove aktivnosti na tom planu u prethodnom skupštinskom sazivu, ili je u pitanju diktat događaja koji slede u nadolazećoj godini, tek, Srbija već tri godine kasni s izmenama Ustava u delu koji se odnosi na nezavisno pravosuđe.
Prvobitni rok za izmene bio je kraj 2017. Revizijom Akcionog plana za Poglavlje 23 reforma je odložena za drugi i treći kvartal 2018. Ni na kraju 2019. Srbija nema izmenjen Ustav, nakon što je u avgustu tadašnja ministarka pravde Kuburović izjavila da će ipak novi saziv Narodne skupštine okončati proces izmene Ustava. A s obzirom na prolongiranje procesa pregovora i neizvesnost pristupa novih članica od strane Evropske unije, ne bi bilo iznenađenje da ga ni ovaj saziv ne obavi.
Promena Ustava jedna je od obaveza Srbije prema Evropskoj uniji, koja je formulisana Akcionim planom za Poglavlje 23. Ona bi trebalo da donese više nezavisnosti sudstvu i tužilaštvu i na taj način približi Srbiju standardima EU.
Ipak, dosadašnji tok reformi obeležili su brojni problemi. Pored toga što su strukovna udruženja optuživala izvršnu vlast da želi amandmanima da stavi „šapu“ na nezavisnost treće grane vlasti, amandmane je pisalo Ministarstvo pravde koje u ovom slučaju nije nadležni organ.
Prema Ustavu Republike Srbije, ovlašćenje da piše predloge amandmana ima Narodna skupština. Ministarstvo pravde, prethodno i sadašnje, prema tome, dve godine je vodilo proces za koji nije bilo ovlašćeno, iako su strukovna udruženja i civilni sektor od početka upozoravali da Ministarstvo pravde nije nadležno da radi na tom dokumentu, niti da ga šalje Venecijanskoj komisiji.
KRITIKE VENECIJANSKE KOMISIJE Prisetimo se da su rad prethodne ministarke pravde Nele Kuburović pratile greške (ili namere), oličene u netransparentnom radu i ignorisanju struke, a „pokrivane“ su fingiranim javnim raspravama i deklarativnim zaklinjanjem u evropske standarde i Venecijansku komisiju kao kontrolno telo EU, što je rezultiralo sa čak četiri verzije amandmana, sa sve izraženijim greškama, omaškama i neistinama.
Tako je već posle druge verzije (od 13. aprila 2018) aktuelna ministarka Kuburović počela da gazi stopama nekadašnje ministarke Snežane Malović, koju je skandalozna reforma pravosuđa pod njenom palicom na kraju koštala daljeg profesionalnog bavljenja i pravom i pravosuđem. Kao što se svojevremeno ministarka Malović pohvalila javnosti pozitivnim izveštajem Evropske komisije o reformi pravosuđa iako je njen izveštaj bio sasvim suprotan, i ministarka Kuburović je izrazila zadovoljstvo ocenom Venecijanske komisije (VK) Nacrta amandmana na Ustav Srbije, iako je ovo evropsko savetodavno telo navelo šest važnih i ključnih zamerki na rešenja Ministarstva pravde. Pri tome se te zamerke poklapaju s ranijim kritikama struke koju je Ministarstvo pravde ignorisalo.
VK je javno objavila svoje mišljenje u kojem je uputila 44 kritike i preporuke za suštinsku izmenu 29 ustavnih amandmana. Zamerke su se odnosile na ono na šta je, kao najspornije, ukazivala i stručna javnost – na sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca i ulogu Narodne skupštine u njihovom sastavljanju, na mogućnost raspuštanja VSS, na predložene uslove za razrešenje zbog nestručnosti, ulogu sudske prakse, položaj javnih tužilaca i njihovih zamenika…
Venecijanska komisija je, u stvari, samo skrenula pažnju na ono što već stoji u Akcionom planu za Poglavlje 23, u kojem se jasno predviđa „izmeštanje političkog uticaja iz sudstva i tužilaštva“. To se upravo čini izbacivanjem ministra i poslanika iz VSS i DVT, što predstavlja minimum kako bi se pokazala volja da politika izađe iz pravosuđa.
VSS I DVT Usledili su novi nacrti kojima se politički uticaj ne umanjuje, već se i dalje podstiče. Umesto da Ministarstvo pravde prihvati preporuke sudija i tužilaca za poboljšanje predloženih amandmana, ono tvrdoglavo insistira na vlastitim rešenjima, zaboravljajući da su najglasnija u kritici nakaradne reforme iz 2009. godine bila upravo udruženja sudija i tužilaca i da se pokazalo da su bila u pravu. E, da bi kritike koliko-toliko bile sprečene i ublažene, formirano je novo Udruženje sudija i tužilaca, za koje je nacrt vlade i njenog Ministarstva pravde bio „obećavajući“.
Iako je tadašnje Ministarstvo pravde od početka procesa izrade ustavnih amandmana tvrdilo da će nova rešenja obezbediti veću nezavisnost pravosuđu, neka od rešenja koja su u prethodnim nacrtima bila kritikovana ni u naknadnim izmenama nisu promenjena. Jedno se odnosi se na broj sudija odnosno tužilaca u nezavisnim pravosudnim telima, Visokom savetu sudstva (VSS) i Državnom veću tužilaca (DVT). Zadatak tih tela je da garantuju nezavisnost i samostalnost sudova i javnih tužilaštva, a samim tim i sudija i tužioca.
Uprkos brojnim sugestijama struke da je za nezavisnost ovih tela neophodan drugačiji sastav članova u ovim pravosudnim telima, kao i predlogu Venecijanske komisije da se to promeni jer „jedna polovina članova ne treba da bude grupa istomišljenika koja je pod uticajem vladajuće većine“, Ministarstvo pravde, uz manje, uglavnom kozmetičke promene, nije odustalo od svog prvobitnog plana.
Sastav Visokog saveta sudstva tako je praktično ostao isti i, prema poslednjem nacrtu amandmana, čini ga pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština, i pet sudija. Ukinut je jedino „zlatan glas“, koji je u prvobitnom dokumentu bio rezervisan za takozvane istaknute pravnike. Novim amandmanima Visoki savet donosi odluke većinom od najmanje šest članova. U konačnom tekstu Ministarstva pravde ostalo je i rešenje kojim se predviđa da Visoki savet sudstva, ukoliko ne donese odluku, može biti raspušten, ali je rok za donošenje odluke povećan sa trideset na šezdeset dana.
Struka kaže da upravo ovakav član omogućava pritisak jer od „zlatnog glasa“ gore je rešenje o raspuštanju VSS ako ne donese odluku u roku od 60 dana. To se tumači kao sasvim dovoljan pritisak na članove da se, uvek kada je potrebno, postigne potrebna većina. Podsetimo, telo je sada parnog sastava – 5 sudija i 5 istaknutih pravnika.
NEODGOVORNA GRANA VLASTI „Bici“ za supremaciju na izbor sudija i tužilaca početkom ove godine doprinos je dao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je u jednom TV nastupu ispričao da je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rekao da Francuska sada ne bi mogla da otvori poglavlja 23 i 24 (koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava) u pristupnim pregovorima sa EU. „A znate zašto? Oni imaju pametan sistem. Kod njih izvršna vlast bira tužioce i sudije, pa im onda predsednik odgovara za to kakvi su tužioci i sudije“, rekao je Vučić.
Samo dan-dva kasnije, državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić dodatno je „razradio“ predsednikove reči u izjavi za medije, rekavši da Ustav Srbije mora da se menja kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu, jer su sudstvo i tužilaštvo postali „neodgovorna grana vlasti“. Ilić je pri tome upravo naveo primer Francuske u kojoj, kako je rekao, sudije i tužioce postavlja predsednik države, iako je ideja o eksternoj kontroli pravosuđa u direktnoj suprotnosti sa zvaničnom politikom jer se država u pristupnim pregovorima sa EU obavezala da će smanjiti politički uticaj na pravosuđe.
A što se tiče Francuza, lepo je to objasnila bivša predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević: „On (predsednik) ih ne bira već Visoki savet magistrature predlaže pa ih predsednik imenuje, ali Visoki savet magistrature predlaže u jednom vrlo komplikovanom postupku, i prava predsednika Republike su vrlo ograničena u pogledu toga da li će ih imenovati ili ne.“
KANDIDATI MINISTARSTVA Aktuelni predlog nove Vlade dolazi baš u trenutku kada se biraju novi članovi VSS i DVT. Udruženje javnih tužilaca i zamenika tužilaca Srbije (UTS) saopštilo je 16. oktobra da svakodnevno dobija informacije o pokušajima uticanja na izbornu volju u postupku izbora kandidata za članove DVT.
Prema ovim navodima, državni sekretar Ministarstva pravde (verovatno, navodno, Radomir Ilić) obilazio je javna tužilaštva i pojedinim starešinama saopštavao ko su „kandidati ministarstva“ za članove DVT, sa preporukom da bi za njih trebalo glasati.
Navodno se i republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac preko pojedinih tužilaca uključila u kampanju preporučivanja istih onih tužilaca koje je preporučio državni sekretar.
Što bi značilo da je „eksterna kontrola“ i te kako na delu. A s obzirom na to kakav je predlog promena dela Ustava o pravosuđu, mnoge sudije i tužioci saglasni su u stavu da Ustav ne treba ni menjati.
[/restrict]
