Jahanje apokalipse

Madlen Olbrajt i Sonja BiserkoMadlen Olbrajt i Sonja Biserko ponovo se nalaze na zajedničkom zadatku. A to znači da „gnusni Srbi“ pred sobom nemaju mnogo izbora, već samo onaj pravi ponovo se nalaze na zajedničkom zadatku. A to znači da „gnusni Srbi“ pred sobom nemaju mnogo izbora, već samo onaj pravi

Da nije bilo sveg onog mukotrpnog procesa gubljenja iluzija o našim prijateljima i partnerima – upravo onih iluzija koje su upotpunjene priznanjem tadašnjeg Vrhovnog savezničkog zapovednika Evrope i komandanta Evropske komande Sjedinjenih Država, generala Kertisa Skaparotija, da njemu i njegovim zapovednicima problem predstavlja „Srbija kao država, ali i srpski narod na Balkanu“ – lakomisleno bismo pali u opasno iskušenje da, kao paranoidno ili samoreklamersko, odbacimo upozorenje Milorada Dodika.
„Opšti je napad na Srbe. Napadi dolaze iz Amerike i iz Evrope. Na tapetu je Srbija, srpski narod, Vučić, na tapetu je i Republika Srpska i svi mi koji predstavljamo Republiku Srpsku,“ rekao je srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine ovog ponedeljka, uoči svojih sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim.[restrict] Ali nema mesta spomenutom iskušenju da se ponadamo da je samo reč o Dodikovoj paranoji ili makar o politikantskom zaklanjanju iza raspaljivanja patriotskih osećanja. A za to su se pobrinuli baš oni koji nas – sve zajedno, srpski narod – i stavljaju na taj tapet o kome Dodik govori.

PROFITERI I ZLOČINCI Nije se, naime, još Džozef Bajden pošteno ni uselio u Belu kuću – tamo se ionako useljava nepošteno, ali to je neka druga priča – a već smo dobili priliku da shvatimo koliko su nam zapravo prijale ove četiri godine Donalda Trampa; zato što smo doživeli zasluženi odmor od svih onih zlih, gnusnih ljudi koji su nam predugo krojili živote, kao što je Madlen Olbrajt.
A ona je zla – i stoga odvratna, nije li to prirodna reakcija na zlo – zato što je ratni zločinac i ratni profiter. Rečju, skup onog najgoreg što je ljudski duh u stanju da proizvede.
Ne zato što je Srbe ona nazvala gnusnima, iliti odvratnima (eng. disgusting Serbs).
I ne samo zato što se zdušno zalagala i, štaviše, što je organizovala nezakonito bombardovanje i komadanje naše zemlje.
Već (i) zato što je i sama priznala da je ratni zločinac. Tako što je u kameru Si-Bi-Esa, kada je oko toga upitana, odgovorila da je smrt pet stotina hiljada iračke dece (pola miliona dece, možete li to da zamislite) bila „cena koju je vredelo platiti“ za ostvarenje njenih ciljeva. Kakvi god ti ciljevi bili.
Dok ju je kao (posle)ratnu profiterku, ima li bednijeg poziva od takvog, u moralnom smislu, razume se, opisao „Njujork tajms“ u svom tekstu od 11. decembra 2012 („Taj sudar na poslovnim vratima Kosova? Povratak američkih heroja“) u kome otkriva kako je jedno od tamošnjih „najvećih i najbogatijih preduzeća, državna telekomunikaciona kompanija“ PTK od „’Olbrajt kapital menadžmenta’, koji je osnovala gđa Olbrajt“, dobila ponudu za kupovinu 75 odsto akcija. I to dok je sestrinska kompanija, „Olbrajt Stounbridž grup“, u vlasništvu dela akcija „PTK-ovog jedinog konkurenta, privatne kompanije IPKO“. A „gđa Olbrajt postala je 2004. godine specijalni savetnik predsednika borda IPKO-a Akana Ismailija, koji je danas ambasador Kosova u Sjedinjenim Državama“.
Rečju, korupcija od koje smrdi do neba.
Pri čemu, istini za volju, kad se već dotakosmo ovog pitanja, a i da ne bude nedoumica oko osobina tih ljudi s kojima imamo posla, ne treba samo Madlen Olbrajt, tu poslovnu saradnicu Džejkoba Rotšilda i Džordža Soroša („Helios tauers Afrika“), osuđivati zbog bednog ratnog profiterstva koje zaslužuje prezir. Uostalom, kao i svi koji su njene sorte. Opet „Njujork tajms“: „Toliko mnogo američkih zvaničnika vratilo se na Kosovo zbog biznisa – ugalj ili telekomunikacije, ili radi lobiranja i drugih unisnih ugovora s vladom – da je teško sprečiti ih da se ne sudare… Među njima je i Vesli Klark, penzionisani američki general i nekadašnji vrhovni saveznički komandant NATO snaga u Evropi (…) i predsednik kanadske energetske kompanije ’Enviditi’ koja nastoji da istraži kosovske zalihe lignita i da proizvede sintetičko gorivo.“ Štaviše, i dalje „Njujork tajms“, „Kosovo nije jedina država (naš kurziv, naravno – prim. aut.) u koju su se bivši zvaničnici vratili da bi vodili neki posao – Irak je još jedan primer“.

SAVETOVANJE U VAŠINGTONU Elem, to lice zla u obličju Madlen Olbrajt, kao oni grozni jahači Apokalipse, vratilo nam se, s Bajdenom, prošlog utorka preko video-linka kroz koji se bivša državna sekretarka obratila Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa, na saslušanju eksperata organizovanom da bi se čule njihove preporuke za balkansku politiku dolazeće administracije.
Bila je to parada licemerja od koga se diže kosa na glavi, a kako i da se ne stresemo od jeze kad je tom prilikom Madlen Olbrajt našla da priča o korupciji kao našem velikom problemu – „Moramo da napadnemo raširenu korupciju koja obogaljuje političke institucije i potkopava vladavinu prava širom regiona“ – a videsmo koliko je ona sama gadljiva na tu vrstu delatnosti. Iz čega i izvlačimo zaključak da borba protiv korupcije nije sama sebi cilj, niti im je cilj da nama bude bolje jer su nam pomogli da se obračunamo s korupcijom, već im je to zgodno sredstvo za obračun s protivnicima.
No važnija od ove bila je njena preporuka novoj administraciji da se obračuna s ruskim i kineskim uticajem na Zapadnom Balkanu. A to će učiniti tako što će se obračunati sa srpskim faktorom na Zapadnom Balkanu. Prenosi američka „Slobodna Evropa“: „Eksperti su rekli da bi Bajden trebalo da natera Vučića da prizna Kosovo, da okonča vojnu saradnju sa Rusijom, i da popravi stanje demokratije unutar zemlje ako Srbija želi da se priključi zapadnim institucijama.“
Još precizniju formulaciju upotrebio je još jedan od konsultovanih eksperata, to jest profitera na našem slučaju, bošnjački i albanski lobista a u ostatku svog slobodnog vremena profesor na „Džons Hopkins“ univerzitetu Danijel Server: „Posao još nije obavljen. Preostali su problemi između Srbije i Kosova, kao i unutar Bosne i Hercegovine, gde je Srbija takođe faktor.“
Lepo Dodik reče da su Srbi na tapetu, i sa ove i sa one strane Drine. Srpski narod na Balkanu, kako je to precizno definisao i onaj general Skaparoti.
U najkraćem, da ne dužimo a i verujte da ih je bilo dovoljno mučno slušati pa ćemo sad samo prepričati njihove preporuke, ideja ovih eksperata je da nam u narednom periodu urade ono što nisu stigli, ili mogli, da nam urade ni kada su bili mnogo jači a mi daleko slabiji.
Što se pojedinosti tiče, to znači da treba da se – Serverovim rečima – „kompletira kosovska državnost“, i to srpskim priznanjem i razmenom ambasadora, ili barem ulaskom Kosova u Ujedinjene nacije koje će doduše „zahtevati da Amerikanci ubede Rusiju i Kinu da ne ulože veto“.
Dalje, to znači i da Bosnu i Hercegovinu, 25 godina posle Dejtona, treba preurediti tako da „kantoni i entiteti, kao i etnički vetoi i restrikcije, nestanu“. A to znači ukidanje dejtonske Republike Srpske: „Bosna neće biti bazirana na etničkoj podeli moći, već na većini građana koja bira svoje predstavnike.“
I to je vizija koju je Bajden već usvojio. Što može ovih dana da se nasluti iz njegove poruke povodom četvrt veka Dejtona, u kojoj se navodi da „ostaje nedovršen posao na promociji (…) funkcionalne, multietničke Bosne i Hercegovine“, te da je potrebno načiniti „teške ali neophodne korake da se napravi potpuno funkcionalna BiH za sve njene građane“.
Najzad, što se Srbije tiče, potrebno je njeno „preusmeravanje“, preporučili su Server i ostale kolege eksperti: „Predsednik Tramp dozvolio je predsedniku Vučiću (…) da promoviše pansrpske ambicije koje destabilizuju Bosnu, Kosovo i Crnu Goru. Bajdenova administracija mora da zaoštri odnos s Beogradom… Ako Vučić nastavi da preferira autokratiju i usaglašavanje s Rusijom i Kinom, Evropljani i Amerikanci moraće da sačekaju dan u kome će se Srbija posvetiti stvarnoj demokratiji kod kuće i boljim odnosima sa svojim susedima.“
Pri čemu će ovo zaoštravanje kursa prema Srbiji i Srbima, najavio je takođe Server, predvoditi upravo Madlen Olbrajt: „Nije važno šta Srbi misle o tome da Madlen Olbrajt bude uključena. Ona će biti uključena. Bivša je državna sekretarka i važna je struja, ne toliko u Demokratskoj stranci, već u mislećem demokratskom svetu, delu demokratskog sveta koji misli o spoljnoj politici.“
PORUKE SONJE BISERKO Važan deo vašingtonskih preporuka odnosio se i na neophodnost oživljavanja i intenziviranja saradnje Sjedinjenih Država i Evropske unije na ovim antisrpskim osnovama. Server, u zaključku: „Predsednik Bajden imaće veće probleme od Balkana. Ali malo je regiona koji nude bolju mogućnost profita. Sarađujući sa Evropljanima, SAD mogu da očuvaju suverenitet i teritorijalni integritet dva potencijalna saveznika – Kosova i Bosne – i da pomognu Srbiji da pobegne od svog nasleđa autokratije i rata.“
I zaista može da se nasluti da će svoje poremećene odnose transatlantski saveznici pokušati da zaleče preko naših leđa, jer tu među njima nema bitnih neslaganja a i žrtva se ionako zahteva samo od Srbije. Tako da u tom smislu u narednom periodu zbilja treba očekivati pojačavanje njihovog zajedničkog pritiska.
A da je on već počeo da se ostvaruje, u meri u kojoj danas uopšte može da se ostvari, a to je mnogo manje nego juče i više nego što će moći sutra, imajmo i to u vidu uvek, sugeriše iznenadno povampirenje Sonje Biserko, i to na internet-strani nemačkog državnog Radija „Dojče vele“. „Republika Srpska kao ratni plen od kojeg Srbija ne odustaje“, optužuje ona predvidljivo. I u istom tonu šovinističke mržnje prema Srbima, a praktično uglas sa Danijelom Serverom i Madlen Olbrajt, preteći saopštava kako njihov posao nije završen a na putu mu stoji Srbija koja „nije zatvorila srpsko pitanje. Vodeća srpska elita smatra da će ono biti ’zatvoreno’ tek ’srpskim oslobođenjem’ i državnim ujedinjenjem, a ne uključivanjem u evroatlantske integracije ili neku surogat tvorevinu, poput tzv. ’Regiona’ ili neke EU-goslavije koju zagovara Timoti Les“. „Posebno je opasan dvovekovni imperijalizam Srbije“, jer Srbija, tvrdi S. Biserko, „deluje kao destabilizujući faktor koji preko srpskih zajednica u svim susednim zemljama sprečava integraciju i konsolidaciju tih zemalja“.
I prosto ne možemo a da ne zamislimo kako bi lepo susedne zemlje bile integrisane i konsolidovane da u njima nema te proklete srpske zajednice, moglo bi ovo da se shvati i kao poziv na njeno etničko čišćenje… Podrazumeva se da je u svetu Sonje Biserko i Madlen Olbrajt ovakva vrsta ponašanja sasvim dopuštena, štaviše, i naročito poželjna.

POSETA SERGEJA LAVROVA Elem, s obzirom na to da su „brojne naznake da će Bajden zajedno sa EU nastupiti koordinirano na Balkanu, što je značajno podiglo očekivanja u regionu“, kako kaže Sonja Biserko, verovatno da i ne treba da čudi što su regionalni saradnici onih zlikovaca i profitera, ohrabreni, već krenuli da šenluče. Pa je ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković otvoreno zatražila ukidanje Republike Srpske a Dodika uporedila s Hitlerom, dok su Dodikove kolege iz Predsedništva BiH, Željko Komšić i Šefik Džaferović, u utorak demonstrativno (i skandalozno) odbili da se sastanu s ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim.
I biće još takvih provokacija, u to možemo da budemo sasvim sigurni.
Kao što možemo da budemo sigurni i da je Lavrovljeva ovonedeljna poseta vođama Srba s obe strane Drine, i njegovi sastanci s Dodikom i Vučićem, u ovakvim okolnostima imala naročit značaj. Baš kao što su, posebno sada, bile značajne i njegove poruke da Rusija podržava Dejton, i da Rezolucija 1244 ostaje okvir za rešenje kosmetskog problema. A bez Rusa ni jedno ni drugo ne može da se promeni.
I to je Srbima u ovom trenutku sasvim dovoljna poruka ohrabrenja da, suočeni s pretnjama Madlen Olbrajt, izaberu jedino što i mogu. A to je borba za opstanak. Koja je utoliko lakša što su nam jasno stavili do znanja da nam alternativu tome predstavlja samo tihi nestanak… [/restrict]