Tempirana politička galama

Priština u senci Haga

Nije prvi put da Albanci zamenjuju teze, kao što nije prvi put ni da im njihovi zapadni mentori gledaju „kroz prste“ kako bi se Srbija, kao nedovoljno lojalan i ponizan sledbenik, dodatno pacifikovala i držala pod kontrolom

Kod Albanaca se, izgleda, stvorio uslovni refleks da, kad god dožive neku neprijatnost ili neuspeh, svoj bes i frustracije usmere prema Srbima. Otuda i nije bilo sumnje da će u hapšenju i pokretanju sudskih postupaka pred Specijalizovanim sudom u Hagu protiv Hašima Tačija i ostalih terorista iz takozvane Oslobodilačke vojske Kosova u Prištini videti srpski uticaj i uspeh, što po automatizmu dovodi u opasnost preostali srpski živalj na Kosovu i Metohiji.

SLOBODA I OLUJA Dovoljno je da se pojavi bilbord sa likovima Hašima Tačija i Kadrija Veselija pored Gračanice, kao i širom KiM, sa natpisom i porukom „Sloboda ima ime“, pa da se Srbi uznemire. I do sada česta otimanja traktora ili domaćih životinja i svega onoga od čega Srbi na Kosovu žive, mogla bi da postanu i još češća kako bi im se dalo do znanja da moraju da odu. Naročito su na meti enklave u Metohiji a iza svega je, u osnovi, želja da se na juriš zauzme sever pokrajine gde uglavnom žive Srbi.
Možda bi se tako nešto i ostvarilo da iz Srbije ne stižu upozorenja da se na to ne bi mirno gledalo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je i ovaj put izrazio zabrinutost za Srbe s KiM, i rekao da Srbija čini sve što može i sama, kao i preko međunarodnog faktora, da se naš narod sačuva. Predsednik je ponovio više puta iskazano upozorenje da „Oluje“ protiv srpskog naroda više neće biti, ma gde da živi.
„Plašim se većih problema, a svi oni koji su počinili zločine moraju za njih da odgovaraju. Ali i već sam to govorio, neće biti novih ‘oluja’ ni pogroma stanovništva, i pri tome stojimo. A borićemo se diplomatski, obaveštavaćemo, upozoravati“, kazao je Vučić. Predsednik je rekao da lično želi da veruje u razum i da i Albanci shvataju da se ništa ne rešava oružjem. Podsetio je i da je sukob u Nagorno Karabahu pokazao kako jedan zamrznuti konflikt, kad ga neko odmrzne, može da eskalira, i uporedio ga je sa situacijom na KiM, istakavši da je naša poruka „uvek poruka mira, i da se rešenje mora naći kroz dijalog jer nam se, u protivnom, može dogoditi nekakav sukob”.

[restrict]

PRETNJE RATOM Poruku predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je sukob u Nagorno Karabahu pokazao da zamrznuti sukob nije dobar ni na Kosovu i Metohiji, albanski lideri su, kao po komandi, ocenili kao ratni poklič, utrkujući se ko će izneti oštrije optužbe na račun Srba.
Prvo je v. d. predsednika Kosova Vjosa Osmani pozvala EU i NATO da reaguju na izjave predsednika Vučića jer, kako ona tvrdi, predsednik Srbije preti ratom. „Očekujem da će Evropska unija i NATO odgovoriti na ovu pretnju nasilnim ratom“, napisala je Osmanijeva na svom tviter nalogu.
Premijer privremenih institucija Avdulah Hoti rekao je da Vučićeva izjava ne ide u prilog normalizaciji odnosa i postizanja konačnog sporazuma i recipročnog priznanja, navodeći da je Kosovo posvećeno miru i stabilnosti u regionu i šire. I on je pozvao EU i NATO da odgovore „na ove provokacije“.
Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Vlade Kosova je ove izjave predsednika Srbije okarakterisalo kao „tendenciozne i preteće za stabilnost u regionu“.
U polemiku se uključio i albanski premijer Edi Rama, koji je izjavio da nema mogućnosti da Beograd i Priština uđu u rat i zapitao se o kom to ratu govori Aleksandar Vučić kad je Srbija izgubila rat. „Kosovo je nezavisna i demokratska država“, tvrdi premijer Albanije.

NAGORNO KARABAH I KOSOVO I METOHIJA Histerija koja je pokrenuta sa Kosova i Albanije, da je tobože Srbija spremna za rat, navela je predsednika Vučića da dodatno pojasni da je samo govorio o potrebi da se izbegne politika zamrznutog konflikta. „Time sam izrazio želju da stvorimo mir i da napravimo kompromisno rešenje. Svakome je to bilo jasno“, rekao je Vučić dodajući da „Kosovo ima svoje razloge i svoje unutrašnje sukobe“.
Ma koliko slučaj Nagorno Karabaha bio aktuelan, za mnoge je prilično nategnuto njegovo poređenje sa KiM jer su, pre svega, jermensku enklavu Sovjeti poklonili Azerbejdžanu a problem je počeo sa raspadom SSSR-a. Urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija za „Sputnjik“ je podsetio kako je Sovjetski Savez igrao igre poklanjajući teritorije sa ciljem da republike ne budu etnocentrične: tako je Krim poklonjen Ukrajini, Gruzija je dobila Južnu Osetiju, čime je podeljen osetinski narod, a Abhazija je priključena Gruziji, iako je starija od nje i nikad nije bila u njenom sastavu.
Kad je reč o Karabahu, Bilbiju taj slučaj više podseća na iskustvo Srba iz Hrvatske, odnosno Republike Srpske Krajine, jer su i Jermeni posle raspada Sovjetskog Saveza rekli da neće živeti u Azerbejdžanu i proglasili su nezavisnost. I Jermenija, formalno, sada nije ratovala za Karabah nego su njeni vojnici tamo išli kao dobrovoljci, kao što ni Srbija nije mogla sebi da dozvoli da se uključi u borbu za Krajinu, reći će analitičar Bilbija u prilog svoje paralele.
S druge strane, u prilog paralele KiM i jermenske enklave u Azerbejdžanu ide sličnost u demografskim procesima jer i u Karabahu, zbog iseljavanja, ima malo stanovništva koje bi moglo da brani teritoriju. To je bio i osnovni razlog sadašnjeg potpisivanja sporazuma o prekidu vatre jer bi, inače, Jermeni izgubili kompletnu teritoriju sporne enklave.
Tu su i objašnjenja da Jermeni nisu imali preveliku vojnu šansu zato što je Azerbejdžan bio vojno nadmoćan, ali i jer se vlast u Jerevanu, uspostavljena posle obojene revolucije 2018. godine, udaljila od Rusije kao jedinog istorijskog saveznika u regionu.

PODSEĆANJE BAJDENA Sve to znaju i Albanci iz Prištine i njihovi saveznici i mentori sa Zapada. Pa zato i zaključak da sadašnja antisrpska kampanja ima svrhu da se dijalog ne nastavi u skorije vreme, a da se za zastoj u razgovorima optuži srpska strana i čak pripreti intervencijom NATO-a, što sve liči na početak devedesetih godina, kada im je Zapad, a Amerika pre svega, i bombama „pritekla“ u pomoć.
Po rečima Živojina Rakočevića, književnika i publiciste sa Kosova i Metohije, ti horski uzvici da se Albancima sprema velika nesreća i da su srpski tenkovi već oko Podujeva – služe da se osveži ratno pamćenje Džozefa Bajdena koji se istakao u borbi za samoproglašenu kosovsku nezavisnost; naročito posle Vašingtonskog sporazuma kada su, dolaskom na noge Donaldu Trampu, Albanci shvatili da su izneverili demokrate i Demokratsku stranku Amerike.
„Važno je znati da je Kosovo, u najvećoj meri, napravljeno prema projektu demokrata i porodice Klinton. ‘Za mene, moju porodicu i za moje američke sugrađane, to je više od spoljnopolitičkog pitanja. To je lično pitanje’, rekla je Hilari Klinton. Sada je osnovno pitanje za Albance, kako se vratiti u krug ‘demokratske porodice’ i biti vidljiv i važan“, reći će Rakočević za „Sputnjik“.

PREVIRANJA U PRIŠTINI Iz takvih prilika teško je prognozirati šta će se dešavati s dugogodišnjim, često prekidanim i iznova pokretanim dijalogom između Beograda i Prištine mada, ruku na srce, i dosadašnji pregovori su više bili u korist Albanaca, s obzirom na to šta im je sve po Briselskom sporazumu dato, a da oni ni ono jedino što su morali – formiranje Zajednice srpskih opština – nisu ispunili.
Na sve to treba dodati i najnovija politička previranja na KiM koja bi, svi su izgledi, mogla da dovedu i do novih izbora, a to znači da se pokreće nova kampanja, teku novi rokovi, čeka se nova vlada…
Kada je kosovski premijer Avdulah Hoti u jednom trenutku, govoreći o ZSO, rekao da će Priština ispuniti svoje obaveze, navukao je bes svog koalicionog partnera Ramuša Haradinaja koji se tome oštro usprotivio, kao što se protivio i mogućoj podeli jezera Gazivode o čemu je bilo reči u Vašingtonu, aludirajući da bi zbog toga mogao da napusti vladu.
A već se govori i da odlazak Tačija i drugih članova OVK u Hag može samo dodatno da ubrza raspisivanje parlamentarnih izbora, koje ionako svi očekuju. Njegov petogodišnji predsednički mandat bližio se kraju, budući da je izabran u proleće 2016. i to presudno zahvaljujući glasovima srpskih poslanika.
Predsednik Kosova bira se u Skupštini tajnim glasanjem, a za izbor je potrebna dvotrećinska većina od ukupno 120 poslanika. Može se kandidovati svaki građanin Kosova koji obezbedi najmanje trideset potpisa poslanika. Ukoliko se ni u trećem krugu ne izabere predsednik, raspušta se Skupština i raspisuju se novi izbori.
Predsednik Socijaldemokratske partije Dardan Molićaj je izjavio da su se Pokret Samoopredeljenje i Vjosa Osmani, predsednica Skupštine a trenutno i vršilac dužnosti kosovskog predsednika, posle ostavke Hašima Tačija dogovorili da zajedno izađu na birališta, preneli su prištinski mediji. Inače, Vjosa Osmani je već prekinula saradnju sa Demokratskim savezom Kosova (DSK), dodajući da je kasno da stranka Ise Mustafe traži podršku od nje u slučaju vanrednih izbora a nije isključeno i da trenutni v. d. predsednika krene stopama Atifete Jahjage i kandiduje se za predsednicu Kosova.
Uglavnom, u Prištini svi tvrde da je jedini sigurni dobitnik zasad Aljbin Kurti, koji čeka nove izbore kako bi na njima osvojio još više glasova nego 2019. i, moguće, samostalno osvojio skupštinsku većinu. Mada, ukoliko se vođe OVK pred Hagom što uverljivije predstave kao borci koji su postali žrtve, to im može doneti dodatne poene u biračkom telu.
Ali ni Kurti ne sedi skrštenih ruku, dodatno atakujući na Srbe inicijativom da albanski parlament usvoji deklaraciju kojom se osuđuje „srpski genocid na Kosovu“. U stvari, inicijativa koju je pokrenuo predstavnik pokreta Samoopredeljenje u Albaniji Eljvis Hodža odgovor je na suđenja liderima OVK u Hagu, jer se sada otvara i pitanje uloge Albanije u ratu iz 1999. godine, pošto su mnoga mesta i događaji iz tog perioda pomenuti i u optužnici.
Pravni eksperti će primetiti da Samoopredeljenje tu inicijativu nije tek tako pokrenulo u parlamentu Albanije, a ne u parlamentu Kosova i Metohije, jer su svesni da samoproglašena država Albanaca na KiM nema međunarodnopravni subjektivitet, zbog čega se pokušava preko „sestrinske“ države Albanije kako bi se lakše izašlo pred međunarodne forume. Njenim usvajanjem u albanskom parlamentu, a kasnije eventualno i u evropskom, prilično bi se naškodilo Specijalizovanom sudu u Hagu, što bi možda dovelo i do aboliranja vođa OVK.
Pitanje je kako će proći ova inicijativa, s obzirom na to da su 10. novembra otvorene granice između Srbije i Albanije u okviru „malog Šengena“, i da Amerika i EU insistiraju da se podigne nivo međusobne saradnje, budući da su i jedna i druga zemlja kandidati za članstvo u EU. Premda je moguće i da se Albanci s obe strane granice, ohrabreni trenutnom pozicijom Džoa Bajdena, opredeljuju za radikalnije poteze, računajući da podrška sa Zapada neće izostati. Što, prema dosadašnjim iskustvima, i nije neverovatno.

[/restrict]