Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
|
S tugom i žaljenjem obaveštavamo čitaoce da je Dragomir Antonić, „Pečatov“ dugogodišnji saradnik i autor popularne kolumne kojom je duže od decenije redovno pozdravljao čitaoce sa završne – 70. strane naših novina, preminuo 8. novembra od posledica infekcije virusom korona.
Dragomir Antonić (1948, Čačak) bio je eminentni etnolog, i na polju srpske etnologije njegovo zaveštanje je vrlo značajno. Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dugo je radio u Etnografskom institutu SANU. Bio je direktor Etnografskog muzeja (2001–2002), a potom radio u sopstvenoj agenciji za etnografske i srodne usluge. Napisao je brojne knjige, kao što su „Običajnik kod Srba“, „Običajni bonton“, „Posni jelovnik“, „Sve o afrodizijacima“, „Bombardovanje se nastavlja“ i druge. Takođe, snimio je više filmova i TV emisija etnografskog karaktera, a najpoznatiji mu je film o Hilandaru. Odlazak Dragomira Antonića veliki je gubitak za naš nedeljnik. Nedostajaće našem listu i redakciji, a posebno čitaocima i delu javnosti čiji je uvaženi i omiljeni komentator prilika i života u Srbiji bio kroz sve minule godine naše saradnje u vremenu burnih događaja u prošloj deceniji naše savremene istorije. |
Iskreno saučešće redakciji Pečata povodom smrti Dragomira Antonića. Zbog njegove kolumne, u kojoj nas je na katonovski način uveravao da nismo krivi, mnogo puta smo čitanje započinjali od pozadi. Neka mu je laka srpska zemlja koju je toliko voleo!
Predložila bih da se na strani, ili delu strane, na kojoj je pisao kolumne, bar do 40 dana u ” Pečatu” (4 broja), štampaju odlomci iz njegovih tekstova, a on tamo gde je sad uporno ponavlja reči kojima je završavao tekstove.
Zaista, one riječi koje je novinar Dragomir Antonić ponavljao na početku svake svoje kolumne, s obzirom na stanje duha našega naroda i bjesomučnu medijsku propagandu protiv Srba, Pečat i dalje treba ponavljati na istom mjestu gdje je bila njegova kolumna. Ako nekome nije teško sto puta ponavljati laži, što bi onda Antonićeve riječi nekome smetale, kad smo ih svi rado čitali. Bio bi to i odnos redakcije ovog časopisa, ne samo prema svom kolegi i njegovim porukama, već i prema budućim nenajavljenim pritiscima Zapada prema našoj zemlji i naciji.