NOVE ZVEZDE NA NEBU SRBIJE

Vojska Srbije značajno snažnija

Agresija NATO-a na Srbiju (SRJ) pokazala je veliko zaostajanje našeg Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane u odnosu na savremene vojske. U međuvremenu su nabavljeni borbeni sistemi naprednih tehnologija, čime su deset i više puta uvećane borbene mogućnosti naše odbrane

Kada je 2003. godine Boris Tadić primio dužnost ministra odbrane, kako je to bilo uobičajeno, posetio je više komandi i jedinica tadašnje vojske. Između ostalog našao se i na aerodromu Batajnica, gde su mu generali koji komanduju RV i PVO predstavili taj vid, navodeći podatke o stanju vazduhoplova. Stanje je bilo sumorno i alarmantno, jer dugo nije ulagano u vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu, pa su skidani delovi sa jednih aviona da bi mogli da lete drugi avioni. Tadašnji zamenik načelnika Generalštaba za RV i PVO general-potpukovnik Radoljub Masić naveo je da ćemo, ako se ništa ne preduzme, za narednih četiri-pet godina, ostati bez lovačke avijacije, što bi značilo da vojska neće više biti kadra da štiti nebo Srbije i Crne Gore.
Posle referisanja domaćini su poveli novoizabranog ministra do aerodromske piste, gde se susreo sa pilotom Miga 29 Slobodanom Perićem, potpukovnikom i majorom Sašom Ristićem, koji je leteo na avionu ,,Super galeb G-4“. Perić je pred očima ministra i njegovih saradnika izveo jednu od najsloženijih figura nazvanu ,,zvono“, dok je Ristić prikazao manevarske mogućnosti domaćeg aviona. Tokom leta stao je motor na ,,Super galebu“, pa je samo zahvaljujući prisebnosti i vrhunskoj obučenosti pilota Ristića motor u vazduhu ponovo stavljen u pogon.
Tokom agresije NATO-a na Srbiju (SRJ) protivvazduhoplovna odbrana naše vojske nije imala domet raketnih sistema da gađa avione na velikim visinama, tako da su vazduhoplovi zapadnog vojnog saveza sa bezbedne visine, upotrebljavajući precizne projektile, gađali ciljeve na zemlji. Naša lovačka avijacija (Mig-29) imala je radare i rakete dva do tri puta manjeg dometa od protivničkih.

MODERNIZACIJA AVIONA Zahvaljujući vojnotehničkoj saradnji Srbije sa Rusijom i Belorusijom, naša vojska je u međuvremenu dobila deset aviona Mig-29.
Prva faza modernizacije na ICAO standard je završena na svim avionima Mig-29 Vojske Srbije. Druga faza podrazumeva pre svega doradu avionskog radara kojim se unapređuju sposobnosti aviona za dejstvo na ciljeve u vazdušnom prostoru i istovremeno dobija nova mogućnost za dejstvo po ciljevima na zemlji, preciznim vođenim naoružanjem. Modernizacija predviđa i unapređenje sistema za elektronsku borbu i radio-tehničko izviđanje, nabavku vođenih ubojnih sredstava tipa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja i doradu simulatora letenja za obuku.
Ovih dana započeta je modernizacija kojom će avioni Mig-29 biti podignuti na nivo tehnološke generacije 4+, što će doprineti povećanju njihove borbene efikasnosti i vatrene moći, čime se značajno unapređuje sposobnost RViPVO VS za kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora Republike Srbije, kao i mogućnost za dejstvo po ciljevima na zemlji.
Projekat modernizacije aviona ,,Orao“ realizuje Vojnotehnički institut u saradnji s domaćim sistem integratorom, preduzećem Teleoptik žiroskopi. Modernizacijom se povećavaju sposobnosti i efikasnost primenom nove avionske elektronike (avionike), sistema za kontrolu naoružanja i napadno-navigacijskog sistema, nove digitalne opreme otvorene arhitekture (računara, inercijalnog navigacionog sistema sa mogućnošću globalnog određivanja pozicije INS/GPS, sistema HOTAS, za zapis video podataka i parametara leta itd.), zatim novog optoelektronskog sistema sa termovizijskom kamerom i laserskim daljinomerom i novog vođenog naoružanja za precizna dejstva po ciljevima na zemlji.
Modernizacija će omogućiti precizniju navigaciju, efikasno nalaženje ciljeva i dejstvo po njima pri upotrebi aviona ,,Orao“ danju i noću, kao i smanjenje opterećenja pilota, proširenje palete naoružanja savremenim visokopreciznim ubojnim sredstvima sa tržišta i iz domaćeg razvoja, značajno povećanje sposobnosti samozaštite i preživljavanja u borbenim dejstvima.

HELIKOPTERSKI BUM Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana osnaženi su i nabavkom borbenih helikoptera Mi-35M. Zbog vrhunskih performansi, ovi helikopteri važe za jedne od najboljih jurišnih helikoptera na svetu. Nose širok dijapazon naoružanja.
Osnovna namena helikoptera Mi-35M je izvođenje borbenih dejstava po ciljevima na zemlji, u okviru vazduhoplovne vatrene podrške snagama Kopnene vojske, tj. protivoklopna borba i uništenje neprijateljeve žive sile. U pomoćnoj nameni, helikopter može izvoditi dejstva i po ciljevima u vazdušnom prostoru, vršiti vazdušni transport ljudstva i tereta, izviđačke i patrolne zadatke, kao i desantiranje timova.
Zbog velike vatrene moći i snažnog oklopa, helikoptere Mi-35 na Zapadu zovu „leteći tenkovi“, a u Rusiji „krokodili“. Ovaj višenamenski borbeni helikopter poseduje zaštitu od dejstava pešadijskog naoružanja i opremljen je savremenim uređajima za navigaciju, digitalnim pokazivačima, elektronskim indikatorima i osmatračko-nišanskim sistemom.
Novonabavljeni srednji transportni helikopter Mi-17V5 (naša vojska raspolaže sa pet takvih aparata) namenjen je za brojne zadatke poput taktičkog vazdušnog transporta ljudstva i sredstava, medicinski transport, helikopterski desant, kao i za vatrenu podršku. Svi nabavljeni helikopteri imaju mogućnost angažovanja u službi traganja i spasavanja, kako u borbenim, tako i operacijama u miru.
Helikopter Mi-17V5 može da preveze 32 putnika ili 24 vojnika s punom opremom, te 12 ranjenika na nosilima. Takođe, ima mogućnost da ponese do 1.500 kilograma ubojnih sredstava. Može se koristiti za potrebe gašenja požara pomoću vedra kapaciteta do 4.000 litara. Maksimalna operativna visina helikoptera Mi-17V5 je 6.000 metara.
Posle više od 25 godina Srbija je nabavila devet ,,Erbasovih“ višenamenskih helikoptera H-145M, najsavremenijih u svojoj klasi, i to četiri za Policiju i pet za Vojsku Srbije. H-145M je višenamenski helikopter namenjen za transport ljudi i sredstava, traganje i spasavanje, medicinsko prevoženje, izviđanje i osmatranje bojišta, a upotrebljava se i za vatrenu podršku.
Opremljen je najsavremenijim optoelektronskim i navigacijskim sistemima koji omogućavaju upotrebu u složenim meteorološkim uslovima, danju i noću. Vojska Srbije i naša odbrambena industrija opremaju helikopter H-145M sredstvima iz domaćeg naoružanja i domaće proizvodnje, što je veliko priznanje za naše inženjere, jer su razvili naoružanje koje može biti primenjeno na složenim vazduhoplovnim sistemima.
Podizanju operativnih sposobnosti Ratnog vazduhoplovstva doprineo je i proces obuke i usavršavanja vojnih pilota u zemlji i inostranstvu, kao i školovanje podoficira u obnovljenoj Srednjoj stručnoj vojnoj školi. Preobuka pilota i tehničara za H-145M realizovana je u Saveznoj Republici Nemačkoj u „Erbas“ trening centru, dok je u našoj zemlji realizovana obuka za instrumentalno letenje i letenje u noćnim uslovima.

BESPILOTNE LETELICE U Centru za ispitivanje naoružanja i vojne opreme „Nikinci“ nedavno je obavljeno prvo bojevo gađanje iz daljinski pilotiranog vazduhoplova CH-92A po zemaljskim ciljevima. To gađanje je izvršeno vođenim laserskim projektilom i bilo je uspešno.
Televizijske slike rata u Nagorno Karabahu obišle su svet. Na tim snimcima, načinjenim sa bespilotnih letelica, jasno se vidi kako se dirigovano sa zemlje nišane tenkovi i oklopni transporteri, da bi za nekoliko sekundi projektil, uz snažnu eksploziju, razorio te čelične grdosije. Za trenutak budu nepovratno razoreni tenkovi koji pojedinačno vrede od dva do šest miliona dolara. U svetu nema toliko bogate zemlje koja bi zanemarila takve gubitke.
Moderno ratovanje je sukob visokih tehnologija, u kojem se koriste besposadne platforme. Vojska Srbije, predviđajući takav razvoj modernih sukoba, nabavila je bespilotne letelice kineskog proizvođača CH-92A. Time su RV i PVO dobili novu eskadrilu.
Kupovinom CH-92A u našem regionu Vojska Srbije je preuzela vođstvo i u stanju je da se nosi i sa mnogo većim i razvijenijim armijama. Tako je naša vojska dobila još jednu sposobnost. Sve funkcije bespilotnih letelica CH-92A biće u svrhu jačanja naše vojske, a njihova kupovina predstavlja svojevrstan transfer tehnologije, jer kupujući tehnologiju, kupujemo i znanje koje će naši inženjeri umeti da primene, pošto samo ono što sami proizvedemo suštinski je naše.
Bespilotne letelice CH-92A, osim napada ciljeva na zemlji, mogu se koristiti i za širok spektar zadataka poput izviđanja iz vazdušnog prostora, preciznog određivanja koordinata ciljeva na zemlji, njihovog automatskog praćenja, za obaveštajne pripreme bojišta, korekcije artiljerijske vatre, procene efekata dejstva, lasersko obeležavanje cilja radi dejstva druge laserski vođene municije (bombi i raketa).
Srbija, angažovanjem svojih inženjera i stručnjaka drugih profila, razvija bespilotne letelice tipa ,,Pegaz“ i ,,Vrabac“. Po svoj prilici nabaviće i izvestan broj bespilotnih letelica iz Turske.

MOĆ „PANCIRA S1“ Kupovina sistema protivvazdušne odbrane ,,Pancir S1“ predstavlja veliki korak u odbrani našeg neba. Pancir je mešoviti topovsko-raketni sistem koji objedinjuje rakete zemlja-vazduh, dva topa kalibra 30 mm, osmatrački i nišanski radar, a i elektrooptički blok za nadzor i upravljanje paljbom.
Zbog višespektralnog radarskog i optičkog sistema koji radi na decimetarskom, centimetarskom, milimetarskom i infracrvenom (toplotnom) talasnom području, „Pancir“ je gotovo potpuno otporan na ometanje. Poseduje sistem za praćenje cilja ili rakete, kao i termalni aparat za otkrivanje i praćenje pravca rakete. Može istovremeno da sledi četiri cilja, a automatski sistem za zahvat rešava dalji tok dejstva. Kako je izrađen u kontejnerskom obliku, može se jednostavno postaviti i na neko drugo podvožje, na primer na telo oklopnog transportera ili na manje brodove.
Osnovna namena ,,Pancira“ je zaštita važnih tačaka kao što su aerodromi, komandna mesta, komunikacijska središta itd. Zamišljen je za odbranu od aviona, helikoptera, krstarećih raketa, bespilotnih letelica i vođenih bombi.
Trupna protivvazduhoplobna odbrana (PVO) ima veoma bitnu ulogu u zaštiti sopstvenih jedinica i važnih objekata od napada iz vazdušnog prostora, te joj se posvećuje sve više pažnje, baš kao i modernizaciji protivavionskih sistema, među kojima je i „Pasars“. Protivavionski samohodni artiljerijsko-raketni sistem PASARS-16, oruđe je koje se zasniva na topu „Bofors“ 40 mm. Namenjen je za zaštitu kopnenih sastava Vojske Srbije, prvenstveno oklopno-mehanizovanih i artiljerijsko-raketnih jedinica tokom izvođenja borbenih dejstava, kao i za odbranu važnih objekata i instalacija od dejstva iz vazdušnog prostora. Efikasan je u borbi protiv bespilotnih letelica, borbenih helikoptera, krstarećih raketa, niskoletećih aviona, kao i za dejstva po ciljevima na zemlji i vodi.
U sistem za upravljanje vatrom, integrisani su savremeni centralni računar, podsistem za globalno pozicioniranje i sopstvenu orijentaciju, taktički računar komandira oruđa, radio-telekomunikacioni uređaj, prijemnik podataka o cilju i elektroagregat za napajanje sistema. Ima visok stepen balističke zaštite, kao i mogućnost dejstva uz pomoć modernizovanog osmatračko-akvizicijskog radara „Žirafa“ i samostalnog dejstva sa optičkim indikatorom cilja, ili bez njega. Proizvod je domaće industrije. Za njegov razvoj zadužen je Vojnotehnički institut, a u projektu učestvuju „Prva petoletka Trstenik – Namenska“, kao integrator-proizvođač, „Zastava TERVO“ i „FAP Priboj“ kao veći kooperanti.

INTEGRACIJA RAKETA Treća faza modernizacije „Pasarsa“, koja je u toku, podrazumeva integraciju raketnog sistema. Jedna od varijanti je raketni sistem „Igla“. Vojska Srbije ima veliki broj starijih, prenosnih protivavionskih raketnih sistema kao što su „Igla“ i „Strela“. Ta oružja, ponovo dobijaju na značaju jer uz neophodne modifikacije postaju efikasno, a veoma jeftino sredstvo za uništavanje ciljeva novog tipa koji će se pojaviti na bojištima budućnosti, među kojima su razne vrste bespilotnih letelica. To je jedan od razloga zašto se integrišu na sistem „Pasars“, koji će zahvaljujući opremljenošću samonavođenim protivavionskim raketama znatno povećati efikasnost za borbu protiv vazduhoplovnih ciljeva.
Integrisanje raketnog sistema „Igla“ na usavršeni protivavionski top značajno je i zbog toga što će poslužiti za integraciju IC samonavođenih raketa „Mistral 3“, koje se ubrajaju među najbolje na svetu u svojoj klasi.
„Mistral 3“ predstavlja poslednju generaciju prenosnih raketnih sistema kratkog dometa i ističe se nizom naprednih karakteristika od kojih se izdvajaju visoke manevarske sposobnosti rakete, veliki domet koji omogućava dejstvo po vazduhoplovima na daljinama do 7,5 km, bojeva glava je velike razorne moći za pouzdano uništenje cilja, ima visoku otpornost na pasivne i aktivne sisteme za elektronsko ometanje upotrebom tehnologije matričnog infracrvenog detektora. Taj sistem dejstvuje i u složenim meteo uslovima, danju i noću, upotrebom infracrvene kamere visoke osetljivosti u sistemu za nišanjenje. Integracijom „Mistrala 3“ u sistem „Pasars-16“ dobiće se ubojito oruđe sposobno da pruži efikasnu PVO zaštitu oklopnim i mehanizovanim jedinicama neposredno iz borbenog poretka, kao i da ostvari vrlo efikasnu vatru po ciljevima na zemlji.
Mada je protivvazduhoplovna odbrana više puta ojačana u odnosu na raniji period, ostaje otvoreno pitanje nabavke moćnog sistema za gađanje vazdušnih ciljeva na velikim visinama, poput oružja „S-300“ ili „S-400“. U ovom času Srbija nije u mogućnosti da finansira nabavku tako skupog sistema, ali će, verovatno, u narednih nekoliko godina smoći snage da to učini, čime bi u potpunosti bila zaokružena odbrana vazdušnog prostora.

fotografije: Dimitrije Ostojić, MINISTARSTVO ODBRANE RS