Korona zid

Pred sobom imamo niz krupnih ekonomskih problema koji su samo pojačani i ubrzani, a ne izazvani pandemijom virusa korona

Taman kada su i naše političke elite usavršile zapadne sisteme manipulacije, dogodila se epidemija virusa korona koja je pokazala da nešto mora i da se ostvari u realnim životima ljudi da bi njima bilo bolje. I pokazalo se da medijska prezentacija uspeha, istorijski jedinstvenih i lucidno neponovljivih, ne rešava nijedan problem u stvarnosti.

RECESIJA I DUGOVI Na polju ekonomije dogodilo se baš ono što je bilo lako pretpostaviti da će se dogoditi, a što je vlast uporno negirala: recesija, naglo povećanje duga (oko 10 odsto), veliki problemi u budžetu (deficit od četiri milijarde evra), pad stranih investicija (skoro 30 odsto). Da se podsetimo, tvrdnje iz vlasti bile su (uvek su u tome prednjačili, a i danas to čine, predsednik Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali i predsednica vlade Ana Brnabić) da ćemo imati privredni rast od oko 1 odsto, da novca ima dovoljno (pa smo predizborno spiskali 600 miliona evra, podelom po 100 evra svakom punoletnom), da mi prostora za zaduživanje imamo, a pad stranih investicija se nije ni razmatrao.
Dobro. Imamo pred sobom niz krupnih ekonomskih problema koji su samo pojačani i ubrzani, a ne izazvani koronom. I očigledno je da dosadašnjim načinom vođenja makroekonomske politike oni ne samo da ne mogu biti rešeni nego će se veoma pogoršati. I to s trajnim i teško popravljivim posledicama za buduće generacije. Zato je važno da ovo pitanje razumemo.
Ne postoji mogućnost da ne dođe do novog značajnog pada nivoa privrednih aktivnosti. Ili ćemo se na tri nedelje zatvoriti u kuće, ili će broj obolelih biti tako veliki da neće imati ko da radi. U drugom slučaju ćemo uz ekonomski pad imati (i već imamo) značajan broj nepotrebno umrlih. Odatle sledi da država mora, apsolutno mora, da novim finansijskim injekcijama pomogne i privredi i stanovništvu. Ali sada to više nije moguće na osnovu poslovnih kredita. I tu se misao onih koji upravljaju sistemom vezuje u čvor, i oni postaju posmatrači događaja, opširno nam opisujući stanje koje je svima jasno.

NARODNA BANKA SRBIJE Finansijska pomoć zaduživanjem kod banaka (i drugih finansijskih institucija) uvek znači da na kamate od buduće dobiti sve više odlazi strancima. Posredni mehanizam su porezi, akcize i takse preko kojih se puni budžet, a to su sve zahvatanja od dela dobiti koja bi inače bila iskorišćena za razvoj.
Pošto tog prostora više nema, sada je krajnji trenutak da se država zaduži kod Narodne banke Srbije. Da, štampanjem para. Kao što napravljeni budžetski deficit od četiri milijarde evra nije izazvao inflaciju (inače, za strukturu privrede kakva je naša, inflacija do desetak procenata je dobra, ali to je sada neka druga tema), tako je neće izazvati ni zaduživanje kod NBS za novih 400 milijardi dinara. Razlika je u tome što se taj dug prema NBS prvo odloži na trideset godina, a onda predvidi tako mala kamata da za to vreme inflacija ili poništi dug (neke 2050. godine) ili ga svede na realno desetak procenata stvarne vrednosti.
Srbija na taj način rešava plate ljudima koji zbog epidemije ne mogu da rade, rešava subvencionisanje privrede, rešava povećano investiranje od strane države zbog izostanka stranih investicija. I time štiti radna mesta i čuva osnove za budući razvoj.
Da li bi država za rashode koje ima u dinarima i inače trebalo da koristi zajam od NBS? Svakako. Da li bi značajan deo infrastrukturnih investicija i inače trebalo finansirati na osnovu zaduživanja kod NBS? Svakako. Ali da se ne bismo prepirali na način koji bi sve odvukao u politička nadgornjavanja, evo, da sve to ostavimo po strani. Da sada, u izuzetnoj situaciji kakvu je nametnula korona, preokrenemo način mišljenja i napustimo interese stranih finansijera u korist građana Srbije.
Dosadašnja makroekonomska politika je pred zidom koji je postavila korona. Bajke o rastu od 6 odsto u narednoj godini će se raspršiti ubrzo. I onda ostaje samo jedno pitanje – da li će se ići glavom kroz zid, ili će se upotrebiti merdevine sopstvene monetarne politike, kako to rade sve razvijene države. Odgovor jednoznačno mora biti u našu korist.