U NJUJORKU NIŠTA NOVO

SEDNICA SAVETA BEZBEDNOSTI O KOSOVU

Redovna sednica Saveta bezbednosti o Kosovu nije donela nikakve novosti u vezi s rešavanjem pitanja južne srpske pokrajine, ali je, s obzirom na sastanak u Vašingtonu i nastavak dijaloga u Briselu, nedostatak novosti u stvari vest

Ova knjiga nije niti optužba niti ispovest, a ponajmanje avantura, jer smrt nije avantura za one koji stoje licem u lice sa njom. Ovom knjigom ću jednostavno pokušati da prikažem jednu generaciju ljudi, koja i ako je uspela da izbegne njegove granate, biva uništena ratom – napisao je na početku verovatno najbolje antiratne knjige „Na zapadu ništa novo“ Erih Marija Remark. Više od stotinu godina od kraja Prvog svetskog rata o kojem je Remark pisao, i 75 godina od kraja Drugog svetskog rata koji je usledio, pitanje je da li je taj rat uništio samo jednu generaciju Nemaca, a još je veća dilema da li je rat uništio nemačke generacije, ili su nemačke generacije učinile da i Prvi i Drugi svetski rat budu toliko bestijalni.
Da li je nemački ambasador u Ujedinjenim nacijama Kristof Hojzgen paradigma ratom uništenih, odnosno ratom zadojenih nemačkih generacija? Rekli bismo da je u najmanju ruku neukusno da jedan visoki nemački diplomata Srbima bilo šta govori o pucanju, a da je posebno neukusno da to čini na godišnjicu jednog od najgorih nemačkih ratnih zločina iz Drugog svetskog rata i to ne samo u Srbiji nego na prostoru čitave ratom zahvaćene Evrope, kada je pucano čak i u decu. [restrict]

VEĆ VIĐENO „Naši srpski prijatelji pucaju sami sebi u nogu, jer ako žele da se pridruže EU, treba da rade na priznanju i priznaju i sami“ secesiju Kosova, rekao je Hojzgen na redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran šestomesečni izveštaj specijalnog izaslanika UN. Ovaj „dobronamerni“ savet, kako su već primetili neki beogradski mediji, na granici je dobrog ukusa, jer deluje kao da nam nemački diplomata želi da pucamo sebi u srce, umesto u nogu, što bi priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova svakako predstavljalo. Nemci su već dokazali da kada pucaju više vole da pucaju u glavu ili srce, nego u noge i to ne samo kada su Srbi u pitanju.
Pored toga što je primetio da pucamo u pogrešno mesto, Hojzgen je uočio i da je govor doskorašnjeg šefa srpske diplomatije Ivice Dačića pred najvišim svetskim telom „kopi-pejst“ njegovih ranijih intervencija. Čovek koji je, samo pukom srećom najvećeg dela planete, tek nemački ambasador u UN, a ne protektor neke od okupiranih teritorija u pravu je u ovom slučaju – Dačićevo obraćanje Savetu bezbednosti doista je nalik svim drugim tokom njegovog upravljanja Ministarstvom spoljnih poslova Srbije. Po ko zna koji put Dačić je u Njujorku međunarodnoj zajednici, a posebno Vašingtonu i Briselu skrenuo pažnju na činjenicu da Priština uporno krši međunarodno pravo, ali i svoju reč pljujući na sporazume koje je potpisala. To da se ponavlja nije krio ni Dačić: „Mi godinama postavljamo Evropskoj uniji pitanje, koje sam i ovde postavljao više puta – da li uopšte možemo nazvati dijalogom i sporazumom nešto o čemu razgovaramo, dogovorimo se, potpišemo, a onda jedna strana kaže mi nećemo sprovesti dogovoreno.“ Tu, zaista, nema ničega novoga. Novošću se, doista, ne može smatrati ni nedavno dokazana neiskrenost Brisela u posredovanju u dijalogu Beograda i Prištine. To što se navodi u pismu bivše visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini koje je objavio bivši „premijer Kosova“ Isa Mustafa bilo je jasno svima koji su želeli i bili spremni da vide briselsko licemerje.
Nije novost ni da vlasti kosovskih Albanaca u Prištini stalno pokušavaju da „na kvarno proguraju“ svoju takozvanu državnost u Ujedinjene nacije pa makar to bilo samo u formi table na stolu na kojoj piše „Republika Kosovo“, ili zastave koja izbija iz drugog plana. Novo je samo to što je predsedavajući Saveta bezbednosti, ovoga puta na nesreću Prištine predstavnik Rusije Vasilij Nebenzja, zamalo s virtuelne sednice izbacio predstavnicu „kosovskog ministarstva spoljnih poslova“ Melisu Haradinaj. „Ponovo na ekranu vidimo atribute tzv. državnosti Kosova. Podsećamo da su u Savetu bezbednosti usvojena pravila učešća na zasedanjima kada je reč o predstavnicima Kosova, i ona se moraju poštovati. Pored toga, želim da kažem, kao predstavnik Rusije, da se na taj način dovodi u pitanje naša saglasnost na poziv Kosovu za učešće na narednoj sednici“, rekao je on.
Već je viđen i napor da se ukine, ili makar do beznačaja i u kvalitativnom, i u kvantitativnom smislu smanji Misija UN na Kosovu (UNMIK). Ovoga puta napor su predvodili SAD i Nemačka, dok je Britanija poput „kosovske zastave“ u kancelariji Melise Haradinaj virila iz drugog plana. Zamenica stalne predstavnice SAD pri UN Čerit Norman Šalet zatražila je da se članice Saveta bezbednosti izjasne o „izradi plana za tranziciju UNMIK-a i odgovorno smanjenje uloge Misije UN“. Toj ideji staroj bezmalo 15 godina oštro se usprotivio ruski ambasador rekavši da „Moskva smatra da je UNMIK ključna međunarodna misija na Kosovu“.
Novost nije čak ni poenta nemačkog ambasadora Hojzgena, inače nesuđenog specijalnog predstavnika EU za Kosovo, o tome kako Srbi sami pucaju sebi u nogu, jer je tu, njemu očito omiljenu metaforu već koristio na prethodnim sednicama poput one iz februara 2019.

PITANJE SPECIJALNOG SUDA Značajnijih noviteta nema ni u vezi s temom kojoj je na ovoj sednici posvećena najveća pažnja – problemima u radu Specijalnog suda za zločine OVK. Novitet nije, na primer, da se šef UNMIK-a Zahir Tanin nije usudio da pred članovima Saveta bezbednosti otvoreno kaže ko je odgovoran za negativnu kampanju protiv Suda rekavši samo da se radi o „pojedinim političkim liderima“, iako je u izveštaju koji je desetak dana ranije podeljen stalnim predstavništvima država članica SB jasno navedeno o kome se radi. Kako je RTS preneo 13. oktobra, u izveštaju na koji je potpis stavio generalni sekretar UN Antonio Guteres upozorava se „na pokušaje Hašima Tačija i Kadrija Veseljija da opstruišu rad Specijalnog suda za zločine OVK“ i ističe da su aktuelni „predsednik Kosova“ i lider Demokratske partije Kosova tužilaštvo optužili da je „politički motivisano“, a optužbe „lažne“. U izveštaju se, takođe, navodi i da je iz kosovskog budžeta izdvojeno 20 miliona evra za pomoć osobama optuženim pred novim sudom, te da je počela rasprava o zakonu o zaštiti vrednosti OVK, koji su međunarodni zvaničnici oštro kritikovali. Guteres je naveo i da je Tači podneo predlog ustavnog amandmana kojim bi se okončao mandat Specijalnog suda.
Nebenzja je pak ukazao da se još od izveštaja Dika Martija iz 2010. čeka na ozbiljnu istragu zločina koje su počinili pripadnici OVK i da je Rusija zabrinuta „zbog serije skandala oko dokumenata koji su procurili iz Specijalnog suda kako bi se zadovoljili interesi lokalnih političara“. I šef srpske diplomatije Ivica Dačić upozorio je da Priština godinama pokušava da ograniči delovanje tog suda, ili da ga čak ukine. „Trenutni predsednik takozvanog Kosova snažno pokušava da opstruiše rad suda kako bi izbegao optužnicu“, rekao je Dačić.

ZAOŠTRAVANJE To što neke pojave zabeležene na sednici o Kosovu nisu novost, ne znači da nisu važne, odnosno da dobijaju sve više na značaju. Takav je slučaj, na primer, sa osetno oštrijim tonom u komunikaciji između geopolitičkih rivala Rusije i SAD, odnosno Zapada, i načinom na koji se glavni pokrovitelji kosovske nezavisnosti obraćaju Prištini. Bivši ambasador u UN i ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović ocenio je za „Sputnjik“ da žustrina sednice i skidanje „diplomatskih rukavica“, kakvi su viđeni samo tokom ratova devedesetih, pokazuju da se Zapadu žuri da zatvori pitanje Kosova, ali i da je Rusija pokazala da od toga nema ništa.
Jovanović smatra da su trenutnoj američkoj administraciji dojadili drskost i suprotstavljanje prištinskog rukovodstva, te da i Amerika počinje da gubi strpljenje zbog tvrdokornih stavova pojedinih kosovskih lidera, kao i da na neki način želi da se „otarasi šumskih ljudi“ koji vode Kosovo, a koji svojim ponašanjem štete i politici SAD. „Ovo je pomalo i opomena Amerike Prištini da bi, ako Tramp pobedi, mogla da ide i korak-dva dalje ka menjanju do sada kategoričkog stava koji se odnosi na nezavisnost Kosova. Odnosno da svoj dosadašnji stav prilagođava novim realnostima i novim geopolitičkim potrebama Amerike na Balkanu. To može da znači da nezavisnost Kosova nije svršena činjenica kako se to do sada tretiralo i da ideja da postane deo UN nije više sasvim održiva, sa ovakvim stavovima Prištine“, izjavio je on.
Jovanović je rekao i da je sednica „pokazala i širu sliku odnosa globalne politike u svetu“. „Za razliku od ranijeg perioda kada smo imali slabu Rusiju i neutralnu Kinu, stvari su se sada drastično promenile, što je izgleda uticalo i na jačanje UN kao organizacije“, ocenio je ističući da su „oštrina, otvorenost i sukobljavanje argumenta koji su preovladavali na ovoj sednici pokazali da je Kosovo postalo problem i u geopolitičkim odnosima velikih sila“.

[/restrict]