У ЊУЈОРКУ НИШТА НОВО

СЕДНИЦА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ О КОСОВУ

Редовна седница Савета безбедности о Косову није донела никакве новости у вези с решавањем питања јужне српске покрајине, али је, с обзиром на састанак у Вашингтону и наставак дијалога у Бриселу, недостатак новости у ствари вест

Ова књига није нити оптужба нити исповест, а понајмање авантура, јер смрт није авантура за оне који стоје лицем у лице са њом. Овом књигом ћу једноставно покушати да прикажем једну генерацију људи, која и ако је успела да избегне његове гранате, бива уништена ратом – написао је на почетку вероватно најбоље антиратне књиге „На западу ништа ново“ Ерих Марија Ремарк. Више од стотину година од краја Првог светског рата о којем је Ремарк писао, и 75 година од краја Другог светског рата који је уследио, питање је да ли је тај рат уништио само једну генерацију Немаца, а још је већа дилема да ли је рат уништио немачке генерације, или су немачке генерације учиниле да и Први и Други светски рат буду толико бестијални.
Да ли је немачки амбасадор у Уједињеним нацијама Кристоф Хојзген парадигма ратом уништених, односно ратом задојених немачких генерација? Рекли бисмо да је у најмању руку неукусно да један високи немачки дипломата Србима било шта говори о пуцању, а да је посебно неукусно да то чини на годишњицу једног од најгорих немачких ратних злочина из Другог светског рата и то не само у Србији него на простору читаве ратом захваћене Европе, када је пуцано чак и у децу.

[restrict]

ВЕЋ ВИЂЕНО „Наши српски пријатељи пуцају сами себи у ногу, јер ако желе да се придруже ЕУ, треба да раде на признању и признају и сами“ сецесију Косова, рекао је Хојзген на редовној седници Савета безбедности УН на којој је разматран шестомесечни извештај специјалног изасланика УН. Овај „добронамерни“ савет, како су већ приметили неки београдски медији, на граници је доброг укуса, јер делује као да нам немачки дипломата жели да пуцамо себи у срце, уместо у ногу, што би признавање једнострано проглашене независности Косова свакако представљало. Немци су већ доказали да када пуцају више воле да пуцају у главу или срце, него у ноге и то не само када су Срби у питању.
Поред тога што је приметио да пуцамо у погрешно место, Хојзген је уочио и да је говор доскорашњег шефа српске дипломатије Ивице Дачића пред највишим светским телом „копи-пејст“ његових ранијих интервенција. Човек који је, само пуком срећом највећег дела планете, тек немачки амбасадор у УН, а не протектор неке од окупираних територија у праву је у овом случају – Дачићево обраћање Савету безбедности доиста је налик свим другим током његовог управљања Министарством спољних послова Србије. По ко зна који пут Дачић је у Њујорку међународној заједници, а посебно Вашингтону и Бриселу скренуо пажњу на чињеницу да Приштина упорно крши међународно право, али и своју реч пљујући на споразуме које је потписала. То да се понавља није крио ни Дачић: „Ми годинама постављамо Европској унији питање, које сам и овде постављао више пута – да ли уопште можемо назвати дијалогом и споразумом нешто о чему разговарамо, договоримо се, потпишемо, а онда једна страна каже ми нећемо спровести договорено.“ Ту, заиста, нема ничега новога. Новошћу се, доиста, не може сматрати ни недавно доказана неискреност Брисела у посредовању у дијалогу Београда и Приштине. То што се наводи у писму бивше високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини које је објавио бивши „премијер Косова“ Иса Мустафа било је јасно свима који су желели и били спремни да виде бриселско лицемерје.
Није новост ни да власти косовских Албанаца у Приштини стално покушавају да „на кварно прогурају“ своју такозвану државност у Уједињене нације па макар то било само у форми табле на столу на којој пише „Република Косово“, или заставе која избија из другог плана. Ново је само то што је председавајући Савета безбедности, овога пута на несрећу Приштине представник Русије Василиј Небензја, замало с виртуелне седнице избацио представницу „косовског министарства спољних послова“ Мелису Харадинај. „Поново на екрану видимо атрибуте тзв. државности Косова. Подсећамо да су у Савету безбедности усвојена правила учешћа на заседањима када је реч о представницима Косова, и она се морају поштовати. Поред тога, желим да кажем, као представник Русије, да се на тај начин доводи у питање наша сагласност на позив Косову за учешће на наредној седници“, рекао је он.
Већ је виђен и напор да се укине, или макар до безначаја и у квалитативном, и у квантитативном смислу смањи Мисија УН на Косову (УНМИК). Овога пута напор су предводили САД и Немачка, док је Британија попут „косовске заставе“ у канцеларији Мелисе Харадинај вирила из другог плана. Заменица сталне представнице САД при УН Черит Норман Шалет затражила је да се чланице Савета безбедности изјасне о „изради плана за транзицију УНМИК-а и одговорно смањење улоге Мисије УН“. Тој идеји старој безмало 15 година оштро се успротивио руски амбасадор рекавши да „Москва сматра да је УНМИК кључна међународна мисија на Косову“.
Новост није чак ни поента немачког амбасадора Хојзгена, иначе несуђеног специјалног представника ЕУ за Косово, о томе како Срби сами пуцају себи у ногу, јер је ту, њему очито омиљену метафору већ користио на претходним седницама попут оне из фебруара 2019.

ПИТАЊЕ СПЕЦИЈАЛНОГ СУДА Значајнијих новитета нема ни у вези с темом којој је на овој седници посвећена највећа пажња – проблемима у раду Специјалног суда за злочине ОВК. Новитет није, на пример, да се шеф УНМИК-а Захир Танин није усудио да пред члановима Савета безбедности отворено каже ко је одговоран за негативну кампању против Суда рекавши само да се ради о „појединим политичким лидерима“, иако је у извештају који је десетак дана раније подељен сталним представништвима држава чланица СБ јасно наведено о коме се ради. Како је РТС пренео 13. октобра, у извештају на који је потпис ставио генерални секретар УН Антонио Гутерес упозорава се „на покушаје Хашима Тачија и Кадрија Весељија да опструишу рад Специјалног суда за злочине ОВК“ и истиче да су актуелни „председник Косова“ и лидер Демократске партије Косова тужилаштво оптужили да је „политички мотивисано“, а оптужбе „лажне“. У извештају се, такође, наводи и да је из косовског буџета издвојено 20 милиона евра за помоћ особама оптуженим пред новим судом, те да је почела расправа о закону о заштити вредности ОВК, који су међународни званичници оштро критиковали. Гутерес је навео и да је Тачи поднео предлог уставног амандмана којим би се окончао мандат Специјалног суда.
Небензја је пак указао да се још од извештаја Дика Мартија из 2010. чека на озбиљну истрагу злочина које су починили припадници ОВК и да је Русија забринута „због серије скандала око докумената који су процурили из Специјалног суда како би се задовољили интереси локалних политичара“. И шеф српске дипломатије Ивица Дачић упозорио је да Приштина годинама покушава да ограничи деловање тог суда, или да га чак укине. „Тренутни председник такозваног Косова снажно покушава да опструише рад суда како би избегао оптужницу“, рекао је Дачић.

ЗАОШТРАВАЊЕ То што неке појаве забележене на седници о Косову нису новост, не значи да нису важне, односно да добијају све више на значају. Такав је случај, на пример, са осетно оштријим тоном у комуникацији између геополитичких ривала Русије и САД, односно Запада, и начином на који се главни покровитељи косовске независности обраћају Приштини. Бивши амбасадор у УН и министар спољних послова Владислав Јовановић оценио је за „Спутњик“ да жустрина седнице и скидање „дипломатских рукавица“, какви су виђени само током ратова деведесетих, показују да се Западу жури да затвори питање Косова, али и да је Русија показала да од тога нема ништа.
Јовановић сматра да су тренутној америчкој администрацији дојадили дрскост и супротстављање приштинског руководства, те да и Америка почиње да губи стрпљење због тврдокорних ставова појединих косовских лидера, као и да на неки начин жели да се „отараси шумских људи“ који воде Косово, а који својим понашањем штете и политици САД. „Ово је помало и опомена Америке Приштини да би, ако Трамп победи, могла да иде и корак-два даље ка мењању до сада категоричког става који се односи на независност Косова. Односно да свој досадашњи став прилагођава новим реалностима и новим геополитичким потребама Америке на Балкану. То може да значи да независност Косова није свршена чињеница како се то до сада третирало и да идеја да постане део УН није више сасвим одржива, са оваквим ставовима Приштине“, изјавио је он.
Јовановић је рекао и да је седница „показала и ширу слику односа глобалне политике у свету“. „За разлику од ранијег периода када смо имали слабу Русију и неутралну Кину, ствари су се сада драстично промениле, што је изгледа утицало и на јачање УН као организације“, оценио је истичући да су „оштрина, отвореност и сукобљавање аргумента који су преовладавали на овој седници показали да је Косово постало проблем и у геополитичким односима великих сила“.

[/restrict]