Tuzlanska kapija – oktroisana istina

Krivotvorenje istorije rata u BiH

Ako zanemarimo nacionalne i geografske odrednice organizatora izložbe o masakru na Tuzlanskoj kapiji, nedavno održane u Beogradu, i zadržimo se na vrednosnom stavu sročenom u naslovu iste – da istina leči, lako bismo mogli da steknemo pogrešan utisak da je reč o verodostojnim podacima važnim za iščitavanje istorije poslednjih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije. Nasuprot tome, ova izložba trebalo je da posluži kao još jedan pokušaj cementiranja službene laži zvaničnog Sarajeva da iza masakra u Tuzli 1995. stoji srpska strana. Ko je autor ove montirane istine, te u koje svrhe je ona institucionalizovana od strane BiH razgovaramo sa dr Predragom Ćeranićem, dekanom Fakulteta za bezbjednost iz Banjaluke, pukovnikom Branislavom Glušicom, generalom Vidosavom Kovačevićem, glavnim urednikom časopisa „Odbrana i bezbednost“ Jasminom Andrić i advokatom Miloradom Konstatinovićem.

Dr Predrag Ćeranić

Ozrenom je harao prvi Al Kaidin odred

General Đukić je čuvao i sačuvao Srpsku od nadolazeće ideologije Islamske države i to mu se u političkom Sarajevu ne prašta

Kakva je bila uloga generala Novaka Đukića u ratu, te koliko činjenica da je reč o čoveku koji je držao najosetljiviji front prema mudžahedinima govori o njegovom mestu u istoriji ratovanja u BiH? Čega je on simbol u RS?
General Novak Đukić bio je komandant Taktičke grupe „Ozren“ Vojske Republike Srpske, koja je bila suprotstavljena jedinicama tzv. Armije BiH u sastavu dva korpusa, tuzlanskog i zeničkog. TG „Ozren“ je osujetila mogućnost zaposjedanja grada Doboja i prodor neprijatelja u dubinu Republike Srpske, odnosno njeno „kidanje“ i potpuno uništenje. Ne treba zaboraviti da se u sastavu zeničkog, tj. 3. korpusa tzv. Armije BiH nalazila 7. muslimanska brigada, a u njoj po zlu čuveni odred El Mudžahedin, sastavljen od dobrovoljaca iz islamskih zemalja. Ritualno odsijecanje glava, što je bio medijski „ekskluziv“ sada ugašene Islamske države, cio svijet je vidio i osudio, ali kada su to isto činili pripadnici El Mudžahedina nad zarobljenim vojnicima Vojske Republike Srpske u jesen 1995. godine u Vozući kod Zavidovića, niko u svijetu nije htio da vidi niti da čuje. Sada je svim objektivnim istraživačima jasno da je El Mudžahedin bio prvi Al Kaidin odred u Evropi i da će jeziva iskustva te jedinice biti primijenjena na sirijskom pijesku, gdje je formirana, uz Al Kaidu, najpoznatija teroristička organizacija – fantomska Islamska država. Sačuvati srpsko stanovništvo od noža takvih ratnika bio je zadatak generala Đukića i on se hrabro nosio s tim.
Važno je istaći da ma koliko brojan bio sastav El Mudžahedin odreda (tri, pet, sedam hiljada boraca), on u vojničkom smislu nije predstavljao problem za 1. krajiški korpus VRS. Veći je njegov značaj u ideološkom smislu, jer su njegovi pripadnici predstavljali „nove muslimane“, kako ih je vidio i kako ih je nazvao Alija Izetbegović. Izetbegović se deklarisao kao zagovornik nove interpretacije islama koja je dolazila iz Saudijske Arabije i sa čijom isključivošću i militantnim karakterom danas probleme imaju i Evropa i Azija.
General Đukić je čuvao i sačuvao Srpsku od nadolazeće ideologije Islamske države i to mu se u političkom Sarajevu ne prašta. Rođen je u okolini Banjaluke i njegov izbor je bio – ostati uz svoj narod u najgorim, ratnim vremenima. Kod Srba general Đukić je simbol otpora zavojevaču i žrtva duplih standarda BH pravosuđa. Istorija traži vrijeme, a vrijeme će ispraviti mnoge nepravde počinjene Srbima i njihovim junacima.
Možemo li govoriti o regionalnom pomirenju dok jedna strana ne prihvata naučno dokazane činjenice – da iza Tuzlanske kapije ne stoji srpski već rukopis druge strane?
Dokle god je u političkom diskursu dominantan stav da oni koji su u ratu bili na strani tzv. Armije BiH mogu biti samo junaci ili „žrtve agresije“, a dok je za druge koji su se borili za Republiku Srpsku, pa i Herceg Bosnu, rezervisana uloga ratnih zločinaca i agresora, ne možemo govoriti o regionalnom pomirenju. Nažalost, taj stav nije prisutan isključivo u političkom diskursu već se prenio i u obrazovni sistem pet kantona Federacije BiH s bošnjačkom većinom.
Svjedočenje sudskih vještaka iz Izraela, Francuske i Češke nije moglo da opovrgne kontradiktorno vještačenje Berka Zečevića u sudskom procesu protiv generala Đukića.
Ko god je pročitao knjigu generala Ilije Brankovića „Tuzlanska kapija – režirana tragedija“ ne može ostati ravnodušan pred predočenim činjenicama i dokazima.
Ako bi pala optužnica protiv srpskog generala, doveli bi se u pitanje i Markale i Ulica Vase Miskina, odnosno jednostrani prikaz tih događaja. Mislim da je tu ključ zašto političko Sarajevo okreće glavu od preispitivanja Tuzlanske kapije.

General Vidosav Kovačević

Prošlost po meri Zapada

Ko kroji istorijsku mapu Balkana?

Kao član Tima odbrane generala Novaka Đukića godinama ukazujete na činjenicu da je reč o montiranom postupku, te da nećete ćutke posmatrati progon koji protiv Srbije sprovode organi okolnih NATO država. Zašto je važno da se obelodani istina o Tuzlanskoj kapiji?
Generalu Đukiću pošlo je za rukom ono što nije ostalim generalima – da u sebi, bez obzira na lično i stradanje porodice, pronađe snagu da započne veliki proces otkrivanja istine u slučaju Tuzlanska kapija. Na početku ovog puta uz njega je stalo nekoliko generala. Sada je uz njega nekoliko hiljada ljudi. Tim je, podsetimo, angažovao eksperte iz celog sveta koji su posle 32 eksperimenta na vojnom poligonu Nikinci izneli nepobitne dokaze koji iz osnova ruše montiran proces protiv generala Đukića. Na stotine dokumenata, stotine minuta materijala i video-zapisa dostavljeni su organima RS, Srbije, pa čak i Seržu Bramercu. U prvoj knjizi „Diverzija na tuzlanskom trgu Kapija“ Ilija Branković, vrhunski ekspert, iznosi niz dokaza da iza stradanja civila u Tuzli nije stajao Novak. Druga knjiga „Tuzlanska kapija – režirana tragedija“ otvorila je pitanje u kom kontekstu i zašto je pravljena ova službena laž, a treća koja treba da izađe čini spisak imena, ideologa, stratega i aktera koji su učestvovali u pripremi i izvođenju zločina u Tuzli.
Pokrenuli ste važnu inicijativu za istorijsku reviziju velike prevare: da iza zločina u ratu devedesetih stoji Srbija. Zašto je izbor kreatora lažne verzije istorije u BiH bio general Đukić?
General Novak Đukić je poslednji načelnik Generalštaba Vojske RS. Prvi je bio Ratko Mladić. Odgovor se sam nameće. Drugo, smatram važnim i ilustrativnim odgovor Serža Bramerca koji je sve dokaze koje smo mu dostavili propratio rečima: Pa ne možete vi da menjate istoriju rata u BiH. Jasno je da nova istorijska mapa Balkana zahteva i briselsko-vašingtonsku konstrukciju istorijske prošlosti.

Pukovnik Branislav Glušica

Nepobitna istina

Kritičnog dana na Tuzlanskoj kapiji nije mogla pasti i eksplodirati granata

Nakon odluka sudova BiH i Ustavnog suda BiH, Tim za odbranu generala Đukića odlučio je da se izvrši ekspertiza, pod uslovima koji su navedeni u nalazu i mišljenju veštaka tužilaštva dr Zečevića. Do kakvih zaključaka je došao ekspertski tim koji je radio naučni opit?
Od 2014. godine eksperimentima na poligonu Nikinci i drugim naučnim istraživanjima eksperata iz Srbije, Republike Srpske, Češke, Francuske i Izraela, nepobitno je ustanovljeno da granata topa 130 mm, niti bilo koja druga granata nije uzrok tragedije.
U svim nalazima i mišljenjima svih eksperata domaćih i inostranih jednoglasan je zaključak da posledice koje su se dogodile 25. maja 1995. godine na Tuzlanskoj kapiji ne mogu proisteći od dejstva artiljerijske granate 130 mm. Na vojnom poligonu u Nikincima eksperti su izveli 32 opita, od čega 18 opita sa granatom 130 mm, jedan opit sa granatom 155 mm i 13 opita sa eksplozivom.
Dakle, ovi egzaktni opiti su pokazali, a što su svi eksperti i utvrdili u svojim nalazima, da kritičnog dana na Tuzlanskoj kapiji nije mogla uopšte pasti i eksplodirati granata, posebno ne u uslovima i okolnostima koje su utvrdili sud i veštak tužilaštva prof. Berko Zečević. Napominjem da su i veštak odbrane pukovnik Vlado Kostić i inženjer Branka Luković u toku 2014. na poligonu u Nikincima izveli opit sa granatom 130 mm po tezi kako su svedočili na sudu BiH. Rezultati koje su dobili nakon izvedenog opita u potpunosti su negirali njihov raniji nalaz. Povodom toga oni su povukli svoj nalaz i mišljenje od 2008. godine. Ovakvu tvrdnju francuski ekspert Pjer Loren završava rečenicom: „Na trgu Tuzlanska kapija nije eksplodirala granata 130 mm niti bilo kakva granata.“
General Ilija Branković, posle dve knjige, odlučio je i da napiše scenario za film – argumentovanu istinu o masakru na tuzlanskom trgu Kapija 25. maja 1995.
Film sublimira rezultate svih ekspertskih timova, kao i argumente nepravičnog odnosa Suda Bosne i Hercegovine u postupku protiv generala Novaka Đukića koji potvrđuju da nikakva granata nije mogla eksplodirati na trgu Kapija u Tuzli. Eksperti svih pet timova, svaki tim ponaosob, svojim egzaktnim istraživanjem došli su do jedinstvenog zaključka: nikakva granata, pa ni granata 130 mm, nije pala na tuzlanski trg Kapija.

Jasmina Andrić, glavni urednik časopisa „Odbrana i bezbednost“

Mržnja ispred nauke

Nepoverenje u nauku pokazuju oni koji nemaju naučni kredibilitet da njene nalaze tumače

Ispred Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost pratili ste predmet generala Novaka Đukića, kao i sve eksperimente sprovedene u Nikincima. Šta je okosnica ovog slučaja?
Suština slučaja tragedije na Tuzlanskoj kapiji može da stane u jednu rečenicu: ,,Međunarodni tim eksperata je naučno dokazao da je nemoguće da granata ispaljena iz topa 130 mm učini ono što se desilo u Tuzli, a te iste dokaze Sud BiH i ne razmatra.“
Sud je presudu doneo na osnovu nalaza veštaka Berka Zečevića, koji je delimično sproveo opit, a čija se ekspertiza uzima kao glavni dokaz u ovom slučaju, dok je general Đukić osuđen po komandnoj odgovornosti (sam dr Zečević je izjavio da general Đukić nije naredio da se ispali granata na Tuzlansku kapiju u maju ’95. godine kada je ubijeno 71 lice). S druge strane sprovedeno je 32 eksperimenta, a eksperti iz četiri države su saglasni u svojim nalazima da ono za šta je presuđeno – nije moguće.
Pravna praksa je da se kada postoji sumnja u veštačenje ili postoji više veštačenja, organizuje superveštačenje koje treba da angažuje treću nezavisnu stranu, koja bi usaglasila nalaze ili odbacila neko veštačenje. Takođe, s napretkom tehnologije, sud može doći do novih otkrića koja bacaju novo svetlo na slučaj i mogu promeniti presudu, što je postalo često u razvijenim zemljama.
Zašto Sud BiH, ali ni međunarodna zajednica nikada nisu uvažili ove dokaze kao validne?
Objašnjenje suda u Hagu je nedostatak dokaza. U mantranju srpske krivice za sve zlo koje se dogodilo na prostorima bivše Jugoslavije ne dozvoljavaju ni naučnim dokazima da posluže svojoj svrsi. Nepoverenje u nauku pokazuju oni koji nemaju naučni kredibilitet da njene nalaze tumače. Da je unapred presuđeno, govori i podatak da jedna od sudija nije ni govorila srpski (ni srodne jezike) već samo engleski. Nauku je porazila mržnja jer u ovom slučaju ne važi – nedužni ste dok se ne dokaže suprotno, već – krivi ste iako se dokaže suprotno.

Advokat Milorad Konstantinović

Nalaz je bio lažan

U spisima predmeta nema niti jednog materijalnog dokaza koji bi potkrepio tvrdnje da je na trgu Kapija uopšte eksplodirala granata, te da je za to odgovoran general Novak Đukić

Kako objašnjavate činjenicu da Sud BiH nikada Srbiji nije dostavio kompletne spise predmeta Novaka Đukića? Na koje sve načine je u ovom predmetu narušeno pravo na pravično suđenje?
Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu već više od četiri godine se vodi postupak radi priznanja i izvršenja presude Suda BiH kojom je general vojske Republike Srpske Novak Đukić oglašen krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U navedenom postupku kao branilac generala Đukića ukazao sam sudu da prilikom suđenja generalu Đukiću pred Sudom BiH nisu bile ispunjene pretpostavke za pravično suđenje. Zatražio sam da Viši sud u Beogradu od Suda BiH pribavi kompletne spise predmeta Novaka Đukića, kako bi se na osnovu istih moglo utvrditi na koji način je generalu Đukiću suđeno pred Sudom BiH. Ovakav zahtev je u potpunosti saglasan sa Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima Republike Srbije i Ugovorom između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima, a to je i jedini način da se utvrdi da li je protiv Novaka Đukića vođen fer postupak i da li je presuda Suda BiH podobna za priznanje i izvršenje prema Zakonu Republike Srbije. Sud BiH je odbio da dostavi tražene spise, odnosno dostavio je svega oko 10% tražene dokumentacije i na taj način evidentno je odgovoran zbog narušavanja saradnje sudova u regionu. Međutim, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc je u više navrata pred Savetom bezbednosti UN, vršeći klasičnu zamenu teza, optuživao Srbiju da narušava saradnju sudova u regionu upravo zbog slučaja Novaka Đukića.
Javnost je zatekla vest da su se delovi spisa Suda BiH i navodnih dokaza iz predmeta Novaka Đukića, umesto pred Višim sudom u Beogradu, pojavili na izložbi. Kakav efekat je trebalo da izazovu i ova informacija i sama izložba?
Evidentno je da se na ovaj način pokušava izvršiti pritisak na sud u Beogradu da protivno Ustavu i zakonima Republike Srbije, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, te Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima koje je Republika Srbija ratifikovala, prizna i izvrši presudu Suda BiH koja je evidentno doneta nakon sudskog postupka koji nije ispunjavao elementarne pretpostavke pravičnog suđena.
Novaku Đukiću pored članova sudskog veća iz Bosne i Hercegovine sudile su strane sudije kojima nisu prevođeni kompletni dokazni materijali na jezike koje razumeju. Takođe, pojedine strane sudije nisu ispunjavale zakonske uslove da sude u predmetima ratnih zločina jer se u svojim zemljama nisu ni bavile krivičnim pravom, niti su imale ikakvog dodira s predmetima ratnih zločina. U spisima predmeta nalazila su se dva oprečna veštačenja veštaka balističke struke, a sudsko veće koje nema potrebna znanja iz oblasti balistike, umesto da sprovede superveštačenje, poklonilo je veru nalazu veštaka tužilaštva Berku Zečeviću. Veštak Zečević je prilikom sprovođenja rekonstrukcije i izrade svog nalaza postavljao vozila i druge predmete na licu mesta protivno nalazu istražne komisije, a kako bi svoj nalaz upodobio potrebama tužilaštva.
Da li je Sud bio upoznat sa ovim činjenicama?
Sve ovo sud je morao znati, jer se prostim upoređivanjem foto-dokumentacije i skice lica mesta koje je sačinila istražna komisija sa onima koje je sačinio veštak prilikom rekonstrukcije – može videti da isti apsolutno nije ispoštovao realno stanje na terenu u vreme kritičnog događaja, odnosno da je manipulisao dokazima. Nalaz ovog veštaka ujedno je i jedini dokaz na kome se temelji presuda Suda BiH protiv Novaka Đukića, jer u spisima predmeta nema niti jednog materijalnog dokaza koji bi potkrepio tvrdnje da je na trgu Kapija uopšte eksplodirala granata, te da je za to navodno odgovoran general Novak Đukić. U spisima predmeta ne nalazi se niti jedan geler od granate koja je navodno eksplodirala. Nije izvršena nijedna obdukcija tela poginulih. Sredstvo izvršenja krivičnog dela – top iz koga je navodno ispaljena granata nikada nije pronađen. Po nalazima više domaćih eksperata i petorice nezavisnih eksperata iz Republike Češke, Republike Francuske i Izraela, koji su angažovani od strane odbrane u cilju prikupljanja dokaza radi podnošenja zahteva za ponavljanje postupka, naučno je isključena mogućnost da je stradanje mnogih civila na trgu Kapija u Tuzli, dana 25. 5. 1995, izazvano eksplozijom bilo kakve granate.
Zašto je, uprkos nepobitnim naučnim dokazima eksperata, Sud BiH odbio zahtev odbrane za ponavljanje postupka? Zanimljivo je da je veštačenje francuskog eksperta Pjera Lorena, koji isključuje bilo kakvu mogućnost da su civili na trgu Kapija stradali usled eksplozije granate, osigurano od strane osiguravajuće kuće na iznos od dva miliona dolara.
Navedeni ekspert je rezervni oficir francuske vojske i sudski veštak koji je, pored brojnih veštačenja pred francuskim sudovima, veštačio i u predmetima pred Haškim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Trojica veštaka iz Republike Češke su aktivni oficiri vojske i profesori na Univerzitetu odbrane u Brnu, a ekspertize na poligonu u Nikincima su sprovodili uz saglasnost Ministarstva odbrane Republike Češke, dok je ekspert iz Izraela forenzičar s dugogodišnjim iskustvom u najtežim krivičnim predmetima. Odbrana je uz zahtev za ponavljanje postupka Sudu BiH dostavila mnogobrojne nove i neoborive dokaze da se događaj na trgu Kapija u Tuzli nije odigrao onako kako je to utvrđeno sudskom presudom, ali je Sud BiH bez ikakvog smislenog obrazloženja odbio zahtev odbrane za ponavljanje postupka. Odbrana je takođe podnela krivičnu prijavu protiv veštaka Berka Zečevića, koji je sačinio lažan nalaz na kome se zasniva presuda, ali je nakon više godina Tužilaštvo BiH odbacilo krivičnu prijavu, bez sprovođenja bilo kakvih istražnih radnji ili angažovanja veštaka balističke struke.