Тузланска капија – октроисана истина

Кривотворење историје рата у БиХ

Ако занемаримо националне и географске одреднице организатора изложбе о масакру на Тузланској капији, недавно одржане у Београду, и задржимо се на вредносном ставу сроченом у наслову исте – да истина лечи, лако бисмо могли да стекнемо погрешан утисак да је реч о веродостојним подацима важним за ишчитавање историје последњих ратова на територији бивше Југославије. Насупрот томе, ова изложба требало је да послужи као још један покушај цементирања службене лажи званичног Сарајева да иза масакра у Тузли 1995. стоји српска страна. Ко је аутор ове монтиране истине, те у које сврхе је она институционализована од стране БиХ разговарамо са др Предрагом Ћеранићем, деканом Факултета за безбједност из Бањалуке, пуковником Браниславом Глушицом, генералом Видосавом Ковачевићем, главним уредником часописа „Одбрана и безбедност“ Јасмином Андрић и адвокатом Милорадом Констатиновићем.

Др Предраг Ћеранић

Озреном је харао први Ал Каидин одред

Генерал Ђукић је чувао и сачувао Српску од надолазеће идеологије Исламске државе и то му се у политичком Сарајеву не прашта

Каква је била улога генерала Новака Ђукића у рату, те колико чињеница да је реч о човеку који је држао најосетљивији фронт према муџахединима говори о његовом месту у историји ратовања у БиХ? Чега је он симбол у РС?
Генерал Новак Ђукић био је командант Тактичке групе „Озрен“ Војске Републике Српске, која је била супротстављена јединицама тзв. Армије БиХ у саставу два корпуса, тузланског и зеничког. ТГ „Озрен“ је осујетила могућност запосједања града Добоја и продор непријатеља у дубину Републике Српске, односно њено „кидање“ и потпуно уништење. Не треба заборавити да се у саставу зеничког, тј. 3. корпуса тзв. Армије БиХ налазила 7. муслиманска бригада, а у њој по злу чувени одред Ел Муџахедин, састављен од добровољаца из исламских земаља. Ритуално одсијецање глава, што је био медијски „ексклузив“ сада угашене Исламске државе, цио свијет је видио и осудио, али када су то исто чинили припадници Ел Муџахедина над заробљеним војницима Војске Републике Српске у јесен 1995. године у Возући код Завидовића, нико у свијету није хтио да види нити да чује. Сада је свим објективним истраживачима јасно да је Ел Муџахедин био први Ал Каидин одред у Европи и да ће језива искуства те јединице бити примијењена на сиријском пијеску, гдје је формирана, уз Ал Каиду, најпознатија терористичка организација – фантомска Исламска држава. Сачувати српско становништво од ножа таквих ратника био је задатак генерала Ђукића и он се храбро носио с тим.
Важно је истаћи да ма колико бројан био састав Ел Муџахедин одреда (три, пет, седам хиљада бораца), он у војничком смислу није представљао проблем за 1. крајишки корпус ВРС. Већи је његов значај у идеолошком смислу, јер су његови припадници представљали „нове муслимане“, како их је видио и како их је назвао Алија Изетбеговић. Изетбеговић се декларисао као заговорник нове интерпретације ислама која је долазила из Саудијске Арабије и са чијом искључивошћу и милитантним карактером данас проблеме имају и Европа и Азија.
Генерал Ђукић је чувао и сачувао Српску од надолазеће идеологије Исламске државе и то му се у политичком Сарајеву не прашта. Рођен је у околини Бањалуке и његов избор је био – остати уз свој народ у најгорим, ратним временима. Код Срба генерал Ђукић је симбол отпора завојевачу и жртва дуплих стандарда БХ правосуђа. Историја тражи вријеме, а вријеме ће исправити многе неправде почињене Србима и њиховим јунацима.
Можемо ли говорити о регионалном помирењу док једна страна не прихвата научно доказане чињенице – да иза Тузланске капије не стоји српски већ рукопис друге стране?
Докле год је у политичком дискурсу доминантан став да они који су у рату били на страни тзв. Армије БиХ могу бити само јунаци или „жртве агресије“, а док је за друге који су се борили за Републику Српску, па и Херцег Босну, резервисана улога ратних злочинаца и агресора, не можемо говорити о регионалном помирењу. Нажалост, тај став није присутан искључиво у политичком дискурсу већ се пренио и у образовни систем пет кантона Федерације БиХ с бошњачком већином.
Свједочење судских вјештака из Израела, Француске и Чешке није могло да оповргне контрадикторно вјештачење Берка Зечевића у судском процесу против генерала Ђукића.
Ко год је прочитао књигу генерала Илије Бранковића „Тузланска капија – режирана трагедија“ не може остати равнодушан пред предоченим чињеницама и доказима.
Ако би пала оптужница против српског генерала, довели би се у питање и Маркале и Улица Васе Мискина, односно једнострани приказ тих догађаја. Мислим да је ту кључ зашто политичко Сарајево окреће главу од преиспитивања Тузланске капије.

Генерал Видосав Ковачевић

Прошлост по мери Запада

Ко кроји историјску мапу Балкана?

Као члан Тима одбране генерала Новака Ђукића годинама указујете на чињеницу да је реч о монтираном поступку, те да нећете ћутке посматрати прогон који против Србије спроводе органи околних НАТО држава. Зашто је важно да се обелодани истина о Тузланској капији?
Генералу Ђукићу пошло је за руком оно што није осталим генералима – да у себи, без обзира на лично и страдање породице, пронађе снагу да започне велики процес откривања истине у случају Тузланска капија. На почетку овог пута уз њега је стало неколико генерала. Сада је уз њега неколико хиљада људи. Тим је, подсетимо, ангажовао експерте из целог света који су после 32 експеримента на војном полигону Никинци изнели непобитне доказе који из основа руше монтиран процес против генерала Ђукића. На стотине докумената, стотине минута материјала и видео-записа достављени су органима РС, Србије, па чак и Сержу Брамерцу. У првој књизи „Диверзија на тузланском тргу Капија“ Илија Бранковић, врхунски експерт, износи низ доказа да иза страдања цивила у Тузли није стајао Новак. Друга књига „Тузланска капија – режирана трагедија“ отворила је питање у ком контексту и зашто је прављена ова службена лаж, а трећа која треба да изађе чини списак имена, идеолога, стратега и актера који су учествовали у припреми и извођењу злочина у Тузли.
Покренули сте важну иницијативу за историјску ревизију велике преваре: да иза злочина у рату деведесетих стоји Србија. Зашто је избор креатора лажне верзије историје у БиХ био генерал Ђукић?
Генерал Новак Ђукић је последњи начелник Генералштаба Војске РС. Први је био Ратко Младић. Одговор се сам намеће. Друго, сматрам важним и илустративним одговор Сержа Брамерца који је све доказе које смо му доставили пропратио речима: Па не можете ви да мењате историју рата у БиХ. Јасно је да нова историјска мапа Балкана захтева и бриселско-вашингтонску конструкцију историјске прошлости.

Пуковник Бранислав Глушица

Непобитна истина

Критичног дана на Тузланској капији није могла пасти и експлодирати граната

Након одлука судова БиХ и Уставног суда БиХ, Тим за одбрану генерала Ђукића одлучио је да се изврши експертиза, под условима који су наведени у налазу и мишљењу вештака тужилаштва др Зечевића. До каквих закључака је дошао експертски тим који је радио научни опит?
Од 2014. године експериментима на полигону Никинци и другим научним истраживањима експерата из Србије, Републике Српске, Чешке, Француске и Израела, непобитно је установљено да граната топа 130 мм, нити било која друга граната није узрок трагедије.
У свим налазима и мишљењима свих експерата домаћих и иностраних једногласан је закључак да последице које су се догодиле 25. маја 1995. године на Тузланској капији не могу проистећи од дејства артиљеријске гранате 130 мм. На војном полигону у Никинцима експерти су извели 32 опита, од чега 18 опита са гранатом 130 мм, један опит са гранатом 155 мм и 13 опита са експлозивом.
Дакле, ови егзактни опити су показали, а што су сви експерти и утврдили у својим налазима, да критичног дана на Тузланској капији није могла уопште пасти и експлодирати граната, посебно не у условима и околностима које су утврдили суд и вештак тужилаштва проф. Берко Зечевић. Напомињем да су и вештак одбране пуковник Владо Kостић и инжењер Бранка Луковић у току 2014. на полигону у Никинцима извели опит са гранатом 130 мм по тези како су сведочили на суду БиХ. Резултати које су добили након изведеног опита у потпуности су негирали њихов ранији налаз. Поводом тога они су повукли свој налаз и мишљење од 2008. године. Овакву тврдњу француски експерт Пјер Лорен завршава реченицом: „На тргу Тузланска капија није експлодирала граната 130 мм нити било каква граната.“
Генерал Илија Бранковић, после две књиге, одлучио је и да напише сценарио за филм – аргументовану истину о масакру на тузланском тргу Kапија 25. маја 1995.
Филм сублимира резултате свих експертских тимова, као и аргументе неправичног односа Суда Босне и Херцеговине у поступку против генерала Новака Ђукића који потврђују да никаква граната није могла експлодирати на тргу Kапија у Тузли. Експерти свих пет тимова, сваки тим понаособ, својим егзактним истраживањем дошли су до јединственог закључка: никаква граната, па ни граната 130 мм, није пала на тузлански трг Kапија.

Јасмина Андрић, главни уредник часописа „Одбрана и безбедност“

Мржња испред науке

Неповерење у науку показују они који немају научни кредибилитет да њене налазе тумаче

Испред Истраживачког центра за одбрану и безбедност пратили сте предмет генерала Новака Ђукића, као и све експерименте спроведене у Никинцима. Шта је окосница овог случаја?
Суштина случаја трагедије на Тузланској капији може да стане у једну реченицу: ,,Међународни тим експерата је научно доказао да је немогуће да граната испаљена из топа 130 мм учини оно што се десило у Тузли, а те исте доказе Суд БиХ и не разматра.“
Суд је пресуду донео на основу налаза вештака Берка Зечевића, који је делимично спровео опит, а чија се експертиза узима као главни доказ у овом случају, док је генерал Ђукић осуђен по командној одговорности (сам др Зечевић је изјавио да генерал Ђукић није наредио да се испали граната на Тузланску капију у мају ’95. године када је убијено 71 лице). С друге стране спроведено је 32 експеримента, а експерти из четири државе су сагласни у својим налазима да оно за шта је пресуђено – није могуће.
Правна пракса је да се када постоји сумња у вештачење или постоји више вештачења, организује супервештачење које треба да ангажује трећу независну страну, која би усагласила налазе или одбацила неко вештачење. Такође, с напретком технологије, суд може доћи до нових открића која бацају ново светло на случај и могу променити пресуду, што је постало често у развијеним земљама.
Зашто Суд БиХ, али ни међународна заједница никада нису уважили ове доказе као валидне?
Објашњење суда у Хагу је недостатак доказа. У мантрању српске кривице за све зло које се догодило на просторима бивше Југославије не дозвољавају ни научним доказима да послуже својој сврси. Неповерење у науку показују они који немају научни кредибилитет да њене налазе тумаче. Да је унапред пресуђено, говори и податак да једна од судија није ни говорила српски (ни сродне језике) већ само енглески. Науку је поразила мржња јер у овом случају не важи – недужни сте док се не докаже супротно, већ – криви сте иако се докаже супротно.

Адвокат Милорад Константиновић

Налаз је био лажан

У списима предмета нема нити једног материјалног доказа који би поткрепио тврдње да је на тргу Kапија уопште експлодирала граната, те да је за то одговоран генерал Новак Ђукић

Како објашњавате чињеницу да Суд БиХ никада Србији није доставио комплетне списе предмета Новака Ђукића? На које све начине је у овом предмету нарушено право на правично суђење?
Пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду већ више од четири године се води поступак ради признања и извршења пресуде Суда БиХ којом је генерал војске Републике Српске Новак Ђукић оглашен кривим за ратни злочин против цивилног становништва и осуђен на казну затвора у трајању од 20 година. У наведеном поступку као бранилац генерала Ђукића указао сам суду да приликом суђења генералу Ђукићу пред Судом БиХ нису биле испуњене претпоставке за правично суђење. Затражио сам да Виши суд у Београду од Суда БиХ прибави комплетне списе предмета Новака Ђукића, како би се на основу истих могло утврдити на који начин је генералу Ђукићу суђено пред Судом БиХ. Овакав захтев је у потпуности сагласан са Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима Републике Србије и Уговором између Босне и Херцеговине и Републике Србије о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима, а то је и једини начин да се утврди да ли је против Новака Ђукића вођен фер поступак и да ли је пресуда Суда БиХ подобна за признање и извршење према Закону Републике Србије. Суд БиХ је одбио да достави тражене списе, односно доставио је свега око 10% тражене документације и на тај начин евидентно је одговоран због нарушавања сарадње судова у региону. Међутим, главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц је у више наврата пред Саветом безбедности УН, вршећи класичну замену теза, оптуживао Србију да нарушава сарадњу судова у региону управо због случаја Новака Ђукића.
Јавност је затекла вест да су се делови списа Суда БиХ и наводних доказа из предмета Новака Ђукића, уместо пред Вишим судом у Београду, појавили на изложби. Какав ефекат је требало да изазову и ова информација и сама изложба?
Евидентно је да се на овај начин покушава извршити притисак на суд у Београду да противно Уставу и законима Републике Србије, Европској конвенцији о људским правима, те Међународном пакту о грађанским и политичким правима које је Република Србија ратификовала, призна и изврши пресуду Суда БиХ која је евидентно донета након судског поступка који није испуњавао елементарне претпоставке правичног суђена.
Новаку Ђукићу поред чланова судског већа из Босне и Херцеговине судиле су стране судије којима нису превођени комплетни доказни материјали на језике које разумеју. Такође, поједине стране судије нису испуњавале законске услове да суде у предметима ратних злочина јер се у својим земљама нису ни бавиле кривичним правом, нити су имале икаквог додира с предметима ратних злочина. У списима предмета налазила су се два опречна вештачења вештака балистичке струке, а судско веће које нема потребна знања из области балистике, уместо да спроведе супервештачење, поклонило је веру налазу вештака тужилаштва Берку Зечевићу. Вештак Зечевић је приликом спровођења реконструкције и израде свог налаза постављао возила и друге предмете на лицу места противно налазу истражне комисије, а како би свој налаз уподобио потребама тужилаштва.
Да ли је Суд био упознат са овим чињеницама?
Све ово суд је морао знати, јер се простим упоређивањем фото-документације и скице лица места које је сачинила истражна комисија са онима које је сачинио вештак приликом реконструкције – може видети да исти апсолутно није испоштовао реално стање на терену у време критичног догађаја, односно да је манипулисао доказима. Налаз овог вештака уједно је и једини доказ на коме се темељи пресуда Суда БиХ против Новака Ђукића, јер у списима предмета нема нити једног материјалног доказа који би поткрепио тврдње да је на тргу Kапија уопште експлодирала граната, те да је за то наводно одговоран генерал Новак Ђукић. У списима предмета не налази се нити један гелер од гранате која је наводно експлодирала. Није извршена ниједна обдукција тела погинулих. Средство извршења кривичног дела – топ из кога је наводно испаљена граната никада није пронађен. По налазима више домаћих експерата и петорице независних експерата из Републике Чешке, Републике Француске и Израела, који су ангажовани од стране одбране у циљу прикупљања доказа ради подношења захтева за понављање поступка, научно је искључена могућност да је страдање многих цивила на тргу Kапија у Тузли, дана 25. 5. 1995, изазвано експлозијом било какве гранате.
Зашто је, упркос непобитним научним доказима експерата, Суд БиХ одбио захтев одбране за понављање поступка? Занимљиво је да је вештачење француског експерта Пјера Лорена, који искључује било какву могућност да су цивили на тргу Kапија страдали услед експлозије гранате, осигурано од стране осигуравајуће куће на износ од два милиона долара.
Наведени експерт је резервни официр француске војске и судски вештак који је, поред бројних вештачења пред француским судовима, вештачио и у предметима пред Хашким трибуналом за бившу Југославију. Тројица вештака из Републике Чешке су активни официри војске и професори на Универзитету одбране у Брну, а експертизе на полигону у Никинцима су спроводили уз сагласност Министарства одбране Републике Чешке, док је експерт из Израела форензичар с дугогодишњим искуством у најтежим кривичним предметима. Одбрана је уз захтев за понављање поступка Суду БиХ доставила многобројне нове и необориве доказе да се догађај на тргу Kапија у Тузли није одиграо онако како је то утврђено судском пресудом, али је Суд БиХ без икаквог смисленог образложења одбио захтев одбране за понављање поступка. Одбрана је такође поднела кривичну пријаву против вештака Берка Зечевића, који је сачинио лажан налаз на коме се заснива пресуда, али је након више година Тужилаштво БиХ одбацило кривичну пријаву, без спровођења било каквих истражних радњи или ангажовања вештака балистичке струке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.