Slušajmo pametne

Kad odgovora nema, zavirite u knjige. Videti šta su pametni ljudi zapisali, nije važno da li su naši ili njihovi, jer pamet je Božji dar koji pripada svima

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

NESREĆA KAO IZVOR PROFITA Niko pri zdravoj pameti neće poricati postojanje virusa koji je izazvao epidemiju ili zarazu globalnih razmera. Toga smo svedoci. Mnogi naši poznanici su od te pošasti oboleli, a neki se i upokojili. To su činjenice o kojima ne bi valjalo raspravljati. Korona postoji. Ono o čemu bi valjalo svakako razgovarati su razne vesti ili manipulacije koje se u većini slučajeva s namerom plasiraju, izazivajući panični strah kod običnog sveta. Ko, zašto i zbog čega – pitaju se obični ljudi, pokušavajući da se od pošasti sačuvaju. Pravog, umirujućeg odgovora nažalost nema, i s tim se moramo, bar zasad, pomiriti. Kad odgovora nema, nije zgoreg zaviriti u knjige. Videti šta tamo piše, i šta su pametni ljudi zapisali – nije važno da li su naši ili njihovi, jer pamet je Božji dar koji pripada svima – nama ostavili svoja saznanja, ako se mi nekad nađemo u sličnoj situaciji. I mi smo se našli.
„Zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju“, kaže srpska narodna poslovica. Kad je počela epidemija korone početkom marta, nenadano mi iz police izviri knjiga „Zadružna demokratija“. Pominjao sam je aprila u „Pečatu“.
Autor knjige je Džems Piter Vorbas, čiji su se preci doselili u Ameriku 1757. godine. To je stara amerikanska porodica, porekla englesko-škotskog, holandskog, nemačkog i danskog, rodom iz Vorbasa u Danskoj. Džems Vorbas je po struci lekar. Doktorat medicine je položio na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Docnije je studirao na univerzitetima u Getingenu i Beču. Posle svršenih studija proveo je kao hirurg u Njujorku trideset godina i stekao glas naučnika, govornika i pisca. „Zadružna demokratija“ je prevedena na nemački, japanski, kineski. Na srpskom jeziku objavljena je 1935. Evo jednog omanjeg citata: „Nesreća je pretvorena u izvor profita. Lekarima i apotekarima zaraze donose profit. Fabrikanti rakije profitiraju od veće tražnje alkoholnih pića. Novine profitiraju od skandala. Proizvođač medicinskih specijaliteta profitira od neznanja publike i nestručnosti lekara. Ali nijedno od ovih zala nije korisno po potrošače“ (str. 207). Tako je bilo pre stotinu i više godina. Bogu hvala, danas je bolje.

JUGOSLAVIJA – PRKOS HRISTU Raskokodakali se istraživači, pisci, eksperti, što domaći što strani, te telale o nekadašnjoj Jugoslaviji, pišući što im padne napamet, ali niko da pomene šta je Sveti vladika napisao. Ili ne znaju ili se prave. Čovek koji je ostavio hiljade stranica teksta, odbranio do tridesete godine ovozemaljskog života dva doktorata, čitao, govorio, pisao na pet stranih jezika zapisao je i svoje mišljenje o Jugoslaviji. Za one kojima je zapisano nepoznato evo nekoliko rečenica: „Dva zla učini narod u Jugoslaviji. Ostaviše Boga, Izvor Vode žive – to je jedan greh, jedno zlo; pa iskopaše bunare isprovaljivane koji ne drže vodu – to je drugi greh, drugo zlo. Suhe bunare nazivali su oni kulturom ili civilizacijom, ili naukom ili modernizmom, ili progresom ili modom ili sportom i tako redom. Odbacili smo bili Hrista, zato smo bili odbačeni od Hrista.
„Jugoslavija je značila prkos Hristu, prkos Svetom Savi, prkos Srpstvu, prkos narodnoj prošlosti, prkos narodnoj mudrosti i narodnom poštenju, prkos svakoj narodnoj svetinji – prkos i samo prkos. Zbog toga smo imali državu bez Hristovog blagoslova, slobodu bez radosti, rat bez borbe, propast bez slave, stradanje bez primera. Jugoslavija je predstavljala za srpski narod najveću zabunu, najteže grčeve i najsramnije poniženje, koje je on ikad doživeo i preživeo u svojoj prošlosti. Niko mu nije zato kriv do njegovi sopstveni sinovi, partizani u četiri pravca i hulitelji na svim linijama.“
Valjalo bi da pročitaju oni kojima je danas od svih pitanja najvažnije pitanje propasti Jugoslavije, a inače kad je u pitanju prošlost Srbije, onda u horu laju kako se valja osloboditi prošlosti i gledati u budućnost.
Družimo se s mudrima, a zaboravimo na zamlate koje stižu, pre svega iz Brisela, da nam sole pamet. Miroslav Lajčak je jedan od njih. Zahteva da Srbija ne poštuje svoj ustav, jer je on smetnja njegovim planovima!? Bože, sačuvaj!
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića i mučenike Milana Martića i generala Pavkovića. Molimo se za zdravlje Džulijana Asanža. Sećajmo se dečaka, srpskog stradalnika Slobodana Stojanovića. Pomozimo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji. Čuvajmo Republiku Srpsku. Dogodine u Prizrenu.