Слушајмо паметне

Кад одговора нема, завирите у књиге. Видети шта су паметни људи записали, није важно да ли су наши или њихови, јер памет је Божји дар који припада свима

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

НЕСРЕЋА КАО ИЗВОР ПРОФИТА Нико при здравој памети неће порицати постојање вируса који је изазвао епидемију или заразу глобалних размера. Тога смо сведоци. Многи наши познаници су од те пошасти оболели, а неки се и упокојили. То су чињенице о којима не би ваљало расправљати. Корона постоји. Оно о чему би ваљало свакако разговарати су разне вести или манипулације које се у већини случајева с намером пласирају, изазивајући панични страх код обичног света. Ко, зашто и због чега – питају се обични људи, покушавајући да се од пошасти сачувају. Правог, умирујућег одговора нажалост нема, и с тим се морамо, бар засад, помирити. Кад одговора нема, није згорег завирити у књиге. Видети шта тамо пише, и шта су паметни људи записали – није важно да ли су наши или њихови, јер памет је Божји дар који припада свима – нама оставили своја сазнања, ако се ми некад нађемо у сличној ситуацији. И ми смо се нашли.
„Заклела се земља рају да се тајне све сазнају“, каже српска народна пословица. Кад је почела епидемија короне почетком марта, ненадано ми из полице извири књига „Задружна демократија“. Помињао сам је априла у „Печату“.
Аутор књиге је Џемс Питер Ворбас, чији су се преци доселили у Америку 1757. године. То је стара американска породица, порекла енглеско-шкотског, холандског, немачког и данског, родом из Ворбаса у Данској. Џемс Ворбас је по струци лекар. Докторат медицине је положио на Универзитету Колумбија у Њујорку. Доцније је студирао на универзитетима у Гетингену и Бечу. После свршених студија провео је као хирург у Њујорку тридесет година и стекао глас научника, говорника и писца. „Задружна демократија“ је преведена на немачки, јапански, кинески. На српском језику објављена је 1935. Ево једног омањег цитата: „Несрећа је претворена у извор профита. Лекарима и апотекарима заразе доносе профит. Фабриканти ракије профитирају од веће тражње алкохолних пића. Новине профитирају од скандала. Произвођач медицинских специјалитета профитира од незнања публике и нестручности лекара. Али ниједно од ових зала није корисно по потрошаче“ (стр. 207). Тако је било пре стотину и више година. Богу хвала, данас је боље.

ЈУГОСЛАВИЈА – ПРКОС ХРИСТУ Раскокодакали се истраживачи, писци, експерти, што домаћи што страни, те телале о некадашњој Југославији, пишући што им падне напамет, али нико да помене шта је Свети владика написао. Или не знају или се праве. Човек који је оставио хиљаде страница текста, одбранио до тридесете године овоземаљског живота два доктората, читао, говорио, писао на пет страних језика записао је и своје мишљење о Југославији. За оне којима је записано непознато ево неколико реченица: „Два зла учини народ у Југославији. Оставише Бога, Извор Воде живе – то је један грех, једно зло; па ископаше бунаре испроваљиване који не држе воду – то је други грех, друго зло. Сухе бунаре називали су они културом или цивилизацијом, или науком или модернизмом, или прогресом или модом или спортом и тако редом. Одбацили смо били Христа, зато смо били одбачени од Христа.
„Југославија је значила пркос Христу, пркос Светом Сави, пркос Српству, пркос народној прошлости, пркос народној мудрости и народном поштењу, пркос свакој народној светињи – пркос и само пркос. Због тога смо имали државу без Христовог благослова, слободу без радости, рат без борбе, пропаст без славе, страдање без примера. Југославија је представљала за српски народ највећу забуну, најтеже грчеве и најсрамније понижење, које је он икад доживео и преживео у својој прошлости. Нико му није зато крив до његови сопствени синови, партизани у четири правца и хулитељи на свим линијама.“
Ваљало би да прочитају они којима је данас од свих питања најважније питање пропасти Југославије, а иначе кад је у питању прошлост Србије, онда у хору лају како се ваља ослободити прошлости и гледати у будућност.
Дружимо се с мудрима, а заборавимо на замлате које стижу, пре свега из Брисела, да нам соле памет. Мирослав Лајчак је један од њих. Захтева да Србија не поштује свој устав, јер је он сметња његовим плановима!? Боже, сачувај!
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића и мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Сећајмо се дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *