Otkrivanje velike feministkinje

NOVO U SVETU | Kejt Kirkpatrik: „Simon de Bovoar. Moderan život“

Za „Pečat“ iz Berlina Zoran Andrić

In medias res: posle ove knjige čitalac će Simon de Bovoar gledati drugim očima. Autorka Kejt Kirkpatrik, docent na Kings koledžu u Londonu, u novoj biografiji omogućuje uvid u život i mišljenje slavne intelektualke 20. veka, čija dela idu u centralne feminističke tekstove koji ni do danas nisu izgubili aktuelnost. Na čuveno tvrđenje De Bovoarove „Niko se ne rađa kao žena, već to postaje vaspitanjem“ nadovezuje Kirkpatrikova svoju teoriju, shodno kojoj filozofija De Bovoarove nije nastala pod Sartrovim uticajem nego je, nasuprot tome, imala veliki uticaj na Sartrovo mišljenje. Ipak je sadržaju njene filozofije nakon susreta sa Sartrom manje pažnje posvećivano, pri čemu Kirkpatrikova, služeći se novim izvorima, pokazuje da je odnos prema Sartru bio više nijansiran no što je to dosad bilo poznato. Na osnovu novih objavljenih dnevnika i pisama, autor nam pokazuje zašto je došlo vreme da se život i delo Simon de Bovoar naknadno osvetli i kritički proceni. Iako je De Bovoarova sama u mnogim svojim tekstovima pisala da život žena ne sme da bude redukovan na stereotipe i željene predstave, njen život je bio redukovan na odnos prema Sartru i na njene brojne erotske eskapade.
Kao ličnost, Simon je čitave decenije morala živeti u iskrivljenoj javnoj slici čije su konsekvence pokatkad bile bolne. Kroz ovu biografiju bolje se razume kakvog je karaktera bila Simon de Bovoar, kako je velika feministkinja mislila i kako je ono što je činila vrlo često korišćeno da bi odvraćalo od njenih načelnih misli. Tako ova biografija predstavlja kompleksnu i detaljima bogatu sliku pripadnice francuskog egzistencijalizma, negde i „kraljicom egzistencijalizma“ nazvanom – izvan svih klišea i prebrzih sudova. Simon de Bovoar, rođena 1908, najpoznatiji je i najuticajniji filozof 20. stoleća, ali i jedan od najspornijih. Za života je šokirala svoje građansko okruženje kroz slobodan odnos sa Žan-Polom Sartrom i možda još više kroz svoju monumentalnu feminističku studiju „Drugi pol“ (Le Deuxième Sexe), neku vrstu Biblije feminističkog pokreta. Nakon njene smrti 1986. kritika je ukrstila koplja o značenju njene egzistencijalističke filozofije i feminizma. Do danas preovladava klasični mizogini aspekt čitanja po kome je reč o manje originalnoj Sartrovoj „učenici“, čiji je egzistencijalizam navodno u literarnim delima popularizovan. Tome nasuprot naglašavaju feminističke interpretacije da je ona uticala na Sartra i da je pitanje pola postulirala kao centralnu filozofsku kategoriju.
Britanski filozof Kejt Kirkpatrik nastoji da u svetlosti nedavno (2018) objavljenih dnevnika i pisama, u ed. Pléiade, portretiše De Bovoarovu u novim tonovima i njene 1958. objavljene memoare na pojedinim mestima koriguje i dopuni. Posebno je mlada Simon zanimljiva. Filozofsko pitanje slobode se pojavljuje vrlo rano u velikom intenzitetu, još pre susreta sa Sartrom 1929. Čuven je „pakt“ njih dvoje kao ekstremno intenzivni intelektualni odnos koji je naporedo dopuštao i ljubavne odnose, na primer sa njenim rođakom Žakom ili sa zajedničkim poznanikom Reneom Maeom.
Kirkpatrikova opisuje emocionalne probleme koji su nastali iz višestranih prepleta, uključujući i odnos De Bovoarove prema mlađim ženama koje su bile intimne sa Sartrom, bez sklonosti ka skandalizovanju. Višestrani ljubavni prepleti, uključujući i lezbejske, vodili su očekivanim komplikacijama i odbacivanjima, otežavajući život svima. Kirkpatrikovoj uverljivo polazi za rukom da na 500 stranica opiše ličnost De Bovoarove sa svim tipičnim odlikama epohe, socijalnih posebnosti i polnog statusa i da sve protivrečnosti spoji u grandioznu filozofsku i literarnu biografiju. Ovo je vrlo odvažan poduhvat kojim se intelektualna ikona Simon de Bovoar ne idealizuje, ali i ne osuđuje. Jednom rečju, pred nama je faktima i zanimljivim detaljima bogat portret, napisan mudrim tonom koji odlikuje ovu knjigu od prve do poslednje stranice.