KO NE NOSI MASKU DOBIĆE DASKU

Deo ovog teksta sam objavio u „Pečatu“ broj 333, 29. avgusta 2014. Kad umesto ebole stavimo koronu, Argentinu zamenimo Venecuelom, malo se šta izmenilo. Sem danas obaveznog nošenja maski. Ili se bar meni tako čini?

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

PRECI SU ZNALI Počele su Međudnevice, dani od Velike do Male Gospojine. Nekad su travari u ove dane po planinama brali lekovito bilje. Verovalo se da je bilje tad puno lekovitih sastojaka. Jaja koje u ovo doba snesu kokoške ne iznose se na pijacu niti se koriste u ishrani. Ona služe samo za izleganje novih pilića. Tako je bilo u nedavnoj prošlosti kad su Srbi znali šta im je činiti, nisu imali dilemu ko su im prijatelji, a ko „stare varalice“. Naši preci koji su živeli na selu i po varošicama i uz koje su generacije rasle znali su „obične“ stvari: da naprave oblogu za otekli zglob, melem za oguljena kolena, skinu temperaturu, kaleme voćke, orežu vinograd, umese hleb, nalože vatru, ispletu džemper, sašiju haljinu, pričaju poučne priče, nasade kvočku i druge sitnice zbog kojih su mogli slobodno da žive i rade. Nisu zavisili od drugog, a kad bi im pomoć zatrebala, komšije i prijatelji su se rado odazivali. Svi su se sabirali oko onoga kome je pomoć potrebna. Uz smeh i radovanje posao su lako završavali. Preci su znali da je sve lakše ako se zajednički radi, ako jedni drugima ispomažu. Sabornost, bilo da je u pitanju rad u polju, na njivi, zidanju kuće, dobar je način da svako svoje imanje, sebe i porodicu očuva. Zato se krajem leta i početkom jeseni sabirala letina, koja je donosila plodove od kojih se do narednog sabiranja živelo. Berićetno ili mukotrpno. Kako Bog da!

SAOPŠTENJE PROVAJDERA Vremenom smo naučeno zaboravili, stečena znanja izgubili, ali ovladali sredstvima moderne tehnologije. Čim smo naučili da uključimo televizor i promenimo kanal, odmah smo umislili da smo „napredniji“ od babe i dede. Da više znamo od njih. Kad su stigli računari i mobilni telefoni, shvatili smo da i naši roditelji malo šta znaju. Takoreći potpuno su zaostali. Taman smo gordo, sa visine gledali na ostatak prevaziđene generacije kad se na „tabletu“ isprazni baterija, internetu puče „konekcija“, na kablovskoj se pojavi saopštenje od „provajdera“ da trenutno nema signala i mi ostadosmo bespomoćni. Pomor i katastrofa. Crkao mobilni, a sve što navodno znamo nalazi se u njemu. Shvatismo da „znanja“ za koja smo bili uvereni da ih posedujemo nisu nikakva znanja, već dresura, slična onoj kad dreser nauči u cirkusu slona da broji, a kokošku da kljucanjem u prekidač upali sijalicu. To je davno otkrio ruski naučnik Ivan Petrović Pavlov, vršeći probe sa psima i zvoncem, i po njemu su ta „znanja“ nazvana Pavlovljevi refleksi. Engleski pisac Oldos Haksli je 1932. napisao „Vrli novi svet“ i opisao kako je lako potčiniti ljudsku volju sredstvima moderne tehnologije. Kasnije, 1936. Čarli Čaplin je snimio na istu temu film „Moderna vremena“.
Ništa se nije promenilo ni danas. Tehnologija je zloupotrebljena. Umesto da ljudskoj rasi omogući veću slobodu u stvaranju, ona je iskorišćena za potpuno vladanjem ljudima. Kao hiljadama godina pre, širenje straha je osnov kojim se parališe ljudski um, a kako su u strahu velike oči, uplašenu osobu lako je varati. Dovoljno je reći da ovo što joj se sad dešava nije ništa u odnosu na ono što će se tek desiti. Osoba premire od straha.

NEKA SE ZNA KO JE SILA Kad raspolažete modernom tehnologijom a možete strah poslati preko radija, televizije, interneta, nije teško da vladate; ljudsku rasu čiji ste deo mrcvarite.
Poniženje drugih je postalo globalno. Od Gaze, preko Kurdistana, Libije, Sirije do Ukrajine ljudi se mrcvare vojnim sredstvima. Ubij zlog Rusa, oslabi Rusiju, ponizi Nemačku. Nek se zna da je Amerika sila. Afrikance razaraj ebolom a usput omogući farmaceutskoj mafiji ekstraprofit. S neba puštaj otrove, da vidimo šta će se desiti. Argentinu oteraj na doboš.
Deo ovog teksta sam objavio u „Pečatu“ broj 333, 29. avgusta 2014.godine. Kad umesto ebole stavimo koronu, Argentinu zamenimo Venecuelom, malo se šta izmenilo. Sem obaveznog nošenja maski jer u protivnom… Ili se bar meni tako čini?
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i generala Pavkovića. Molimo se za zdravlje Džulijana Asanža. Pamtimo stradanje srpskog dečaka Slobodana Stojanovića. Budimo uz Arno Gujona. Pomozimo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji. Čuvajmo Republiku Srpsku. Ne damo svetinje. Sve će dobro biti. Dogodine u Prizrenu.