Era trećepozivaca

Budućnost Vojske Srbije

U stvaranju vojničkog kadra propušteno je već deset generacija, pa će država biti prinuđena da „odmrzne“ obavezno služenje vojnog roka

Prošlo je bezmalo deset godina od kako je u Srbiji „zamrznuto“ obavezno služenje vojnog roka. Bio je to potez tadašnje političke elite, u skladu sa nekom vrstom pomodarstva koja je zavladala u zemljama regiona, pa i u značajnom delu evropskih država. Sa distance od jedne decenije može se reći da je to bila ishitrena odluka koja je stvorila dalekosežne probleme, pre svega u popuni vojnicima mirnodopske vojske, ali se posledice daleko više osećaju u oblasti obezbeđenja kadra za ratnu vojsku.

OPŠTENARODNA ODBRANA Mada se posle petooktobarskih promena 2000. godine smatralo da Srbija više nikada neće ratovati, pa da sledstveno toj činjenici oružanu silu treba svesti na minimalne efektive, poslednjih godina smo svedoci da su u našem regionu povećani bezbednosni rizici i pretnje. Sagledavajući situaciju, vojni i državni vrh se opredelio za jačanje vojske, prevashodno opremanjem savremenijim sredstvima ratne tehnike.
Nekada, u vreme velike države, kada je na sceni bila opštenarodna odbrana, obuci građana za odbranu zemlje posvećivana je izuzetna pažnja. Tako su đaci u srednjim školama i studenti na fakultetima imali poseban predmet koji se upravo, sa teorijskog stanovišta, bavio odbranom zemlje. Srednjoškolci su, kao krunu nastave i praktične obuke, imali gađanje iz puške na nekom od vojnih strelišta. Ako se tome doda obavezni vojni rok, pa kasnije ciklična obuka u ratnim jedinicama i povremena predavanja koja su ukazivala na esencijalne svetske događaje iz arsenala vojnopolitičkih sučeljavanja, jasno je da je država štedro ispunjavala svoje ustavne obaveze.

VOJNI ROK U aktuelno vreme mirnodopska vojska, sastavljena od profesionalnih vojnika, sve je starija, a ratna vojska sve teže obezbeđuje puškonoše.
„Srbija treba da ima vojsku u kojoj neće prevladavati pedesetogodišnjaci. Vojno i državno rukovodstvo preduzimaju mere u cilju opremanja oružane sile savremenim borbenim sredstvima. Potrebni su nam i supersonični avioni i rakete i savremeni tenkovi i bespilotne letelice… Vojska postoji da bi obezbedila mir. Nikada srpska vojska nije bila agresor. Uvek je branila svoj narod. Ako nismo u mogućnosti da finansiramo potreban broj profesionalnih vojnika, jer to mnogo košta, onda možemo barem da obučimo mlade koji će moći da stanu u stroj branilaca. Daleko smo od situacije koja podrazumeva da Srbija više nije bezbednosno ugrožena. Vojska treba da bude spremna da odgovori na sve izazove, rizike i pretnje“, kaže za „Pečat“ predsednik Skupštine Kluba generala i admirala Srbije Milomir Miladinović, general-potpukovnik u penziji, i nastavlja: „Tokom agresije NATO-a na SRJ mogli smo da formiramo četiri ratne armije sa po 400.000 do 500.000 pripadnika, jer smo imali dva miliona evidentiranih vojnih obveznika. Srbija je u januaru 2011. godine ‘zamrzla’ obavezno služenje vojnog roka, koji je postao dobrovoljan. Ako uzmemo u obzir da svaka generacija stanovnika u našoj državi broji oko 60.000 ljudi, da polovinu čine žene, dolazimo do broja od 30.000 mladića, od kojih deo nije sposoban za vojsku. Poslednjih godina za služenje vojnog roka dobrovoljno se javi do 2.000 mladića. Od zamrzavanja vojnog roka deset generacija mladića nije obučeno za odbranu zemlje, što ukupno čini oko 250.000 vojnih obveznika. Taj nedostatak nemoguće je nadoknaditi, pa se logično nameće potreba da se u narednom bliskom periodu ‘odmrzne’ služenje vojnog roka“, ističe Miladinović.
Prema dostupnim saznanjima, državni i vojni vrh Srbije poslednjih godina razmatrao je ponovno uvođenje vojnog roka. To će se neminovno i desiti, ali kada, još nije poznato.
Da bi se utvrdilo šta o obaveznom služenju vojnog roka misli stanovništvo u Srbiji, organizovano je i nekoliko anketa. Zanimljivo je da se u svakoj od tih sondiranja javnog mnjenja više od 70 odsto anketiranih izjasnilo za ponovno uvođenje vojnog roka. Narodna je tradicija da Srbin rado ide u vojnike. U prošlosti su posebno negovane svečanosti ispraćaja mladića u vojsku. Događalo se da te svetkovine prevaziđu mnoga veselja, pa i svadbe. Takođe je u narodu ukorenjeno shvatanje da mladići u vojsci dožive sazrevanje i da se za to vreme osamostale za život.

EVROPSKA PRAKSA Ako se bude uvelo obavezno služenje vojnog roka, očekuje se da će vojsku služiti mladići između 18 i 26 godina života. Oni će u jedinicama Vojske Srbije na obuci i mirnodopskim zadacima provoditi tri do šest meseci, u čemu će biti odlučujuća reč Generalštaba VS. Nekada, u periodu posle Drugog svetskog rata, u nas je vojni rok trajao dve godine, a mornari su imali obavezu da domovini služe čak tri godine.
U našem regionu profesionalne vojnike prva je dobila Slovenija ‒ 2003. godine, dok su Makedonija i Crna Gora bez ispraćaja u vojsku ostale 2006. Godinu kasnije i Bosna i Hercegovina je ukinula obavezni vojni rok, dok je Hrvatska vojni rok dobrovoljnom službom zamenila 1. januara 2008. godine.
Osim profesionalne vojske, što se Evrope tiče, kombinovani modeli popune postoje još u vojskama Švedske, Austrije, Rusije, Kipra, Danske, Estonije, Finske, Grčke, Turske i Norveške. U Švajcarskoj je vojni rok obavezan za sve muškarce od 18 do 34 godine. Obuka traje 21 nedelju, a svake godine se ide na doobuku. U Austriji dva puta nije prošao referendum da se zamrzne obavezno služenje vojnog roka, a aktuelno je produženje vojnog roka. Mogućnost ponovnog uvođenja obaveze služenja vojnog roka razmatra se u Mađarskoj i u Nemačkoj.
S obzirom na to da je obustavom obaveze služenje vojnog roka prestalo organizovano osposobljavanje svih sposobnih građana za odbranu zemlje, Ministarstvo odbrane analizira efekte sadašnjeg rešenja u pogledu sprovedene profesionalizacije i traži optimalno rešenje koje je zasnovano na detaljnoj proceni bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, sagledavanju sopstvenih i iskustava stranih armija.
Popuna vojnicima najveći je izazov za svaku profesionalnu armiju, a jedina garancija punog stroja jeste – vojna obaveza. Reformom naše vojske 2010. godine određeno je brojno stanje od 10.918 profesionalnih vojnika i 36.000 pripadnika mirnodopske vojske. Potpuna popuna jedinica nikada nije do kraja izvršena. Zakonski je regulisano da profesionalni vojnik može da raskine ugovor kad god poželi. Ako to odluči, teoretski gledano, kada treba da stane na branik države, onda to može da naruši borbenu sposobnost konkretne jedinice.

DO KADRA POSTUPNO Kako ostvariti popunu vojske profesionalnim vojnicima? General Miladinović se zalaže da se za početak obezbedi dopuna potrebnog mirnodopskog kontingenta vojnika, a onda postepeno treba da se „odmrzne“ obavezno služenje vojnog roka i da se generacije mladića osposobe za odbranu zemlje. Time bi se povećala brojnost rezervnog kadra.
Proces osavremenjivanja, odnosno opremanja vojnom tehnikom bio bi povezan s popunom ljudstvom. Vojska Srbije, po slovu Ustava, ispunjava i treću misiju, to jest učestvuje u otklanjanju elementarnih nepogoda.
„Klub generala i admirala Srbije prati sve značajno što se događa u sistemu odbrane. Pre izvesnog vremena upućena je podrška Ministarstvu odbrane da se ponovo formira brigada atomsko-biološke i hemijske odbrane (ABHO) jer je to nametnula pandemija virusa korona. Eksperti ne isključuju mogućnost da u narednom periodu ponovo buknu neke zarazne bolesti. Poznato je da u laboratorijama moćnih zemalja postoje veštački virusi koji u određenom trenutku mogu da budu aktivirani. Imajući na umu elementarne nepogode, naročito činjenicu da nas gotovo svake godine zapljusnu poplave, neophodno je formiranje i inžinjerijske brigade, sa svim potrebnim materijalnim sredstvima. Ta brigada bi u miru, između ostalog, mogla da gradi puteve i mostove, pogotovu u krajevima sa oskudnom putnom infrastrukturom“, ukazuje general Miladinović.
Svake sekunde u svetu se za potrebe odbrane troši oko 26.000 dolara. Profesionalna vojska košta mnogo. Na Zapadu su vojnici mnogostruko više plaćeni od našeg profesionalnog vojnika. Tamo se vojnici spremaju za ratovanje izvan matične države, imaju drugačije zakonske obaveze. Kod nas se vojnik osposobljava da brani granice Srbije i svoj kućni prag.
„Klub generala i admirala Srbije će tokom iduće godine organizovati okrugli sto posvećen služenju vojnog roka. Na tom skupu će učestvovati predstavnici Ministarstva odbrane, Generalštaba Vojske Srbije i još nekih institucija. Biće to prilika da se analiziraju prednosti i nedostaci koji se odnose na obavezno služenje vojnog roka, a i da se iz svih uglova razmotri šta nam je donela profesionalizacija vojničkog kadra. Čini se da se odviše brzopleto krenulo u profesionalizaciju. Tadašnja vlast bila je spremna da se vojska što pre prilagodi standardima NATO-a. Ali dometi nisu bili značajni, jer je u potrebnom obimu izostalo finansiranje. Državni vrh je tada bio negativno raspoložen prema svojoj vojsci, što je retkost u svetu. Tako na primer bili su minimizovani rezultati u odbrani zemlje 1999. godine. Umesto da jačaju vojsku, oni su činili suprotno od toga“, naglašava general Miladinović.
Kada se odlučivalo o „zamrzavanju“ obaveznog služenja vojnog roka, bilo je to svojevrsno dodvoravanje narodu, posebno „tatinim i maminim mazama“ koji su odrasli u blagostanju civilizacije. Vlastodršci su lansirali propagandu da Srbija nikada više neće ratovati. Zbog toga su na svaki način ruinirali svoju vojsku.
Iole obrazovanom građaninu bilo je jasno da je reč samo o goloj propagandi. Kako je vreme odmicalo, tako su međunarodne prilike postale sve složenije, a situacija u regionu se i dalje komplikovala. To je nametnulo potrebu da imamo savremenu vojsku koja će delovati odvraćajuće od svake pomisli eventualnog agresora da ugrozi teritoriju Srbije. Bez dobro obučenih vojnika i savremenog naoružanja odbrana ne može da bude efikasna.
Njegoš je u stihovima objasnio da „boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“. Čini se da aktuelno vreme nameće opasku da boj biju i svetlo oružje i srce u junaka. Jer šta će nam svetlo oružje ako njime nema ko da rukuje.