ZABAVA: PANIKA I STRAH TEŽAK STO MILIJARDI DOLARA

Posledice pandemije korone u filmskoj i televizijskoj industriji

Još uvek prisutna pandemija korone je i u industriji zabave i svim direktno ili posredno za nju vezanim poslovima (vrednim preko sto milijardi dolara) unela pometnju, strah od budućnosti i svest da smo na rubu trajnih promena, kako sada izgleda, nagore!

Taman kada su se sve blagodeti globalizacije ugodno posadile i u svet kulture, ogranak filmske i televizijske zabave, kada se činilo da je sve idealno, lagodno, jednoumno, bez nepredvidljivih talasanja, nacionalno-rasno-polno-seksualnih uznemiravanja, vređanja ili diskriminisanja, kada su svi, izgledalo je, naučili etikeciju globalističke elite, desila se korona. Za samo nekoliko meseci pokazalo se da su sve pomenute nametnute „vrednosti“ novog, a sada, očigledno, već starog, poretka bile lažne koliko i novac, ogromni novac, koji se zahvaljujući njima uredno i obilno slivao u korist gospodara sveta. Bolest i strah od bolesti pokazali su da vrednosti ne postoje, čak ni čovečnost u koju smo se toliko uzdali tvrdeći kako je ona u biću svih nas i samo čeka pravi, onaj najvažniji momenat da se ispolji i da kao u jeftinim holivudskim sapunicama pobedi svako zlo. Pandemija virusa korona pokazala je da je svet odavno pre nje lišen tih vrednosti, da je ubijen zlom „zdrave kapitalističke utakmice“, koja je za dobrobit pomenutih gospodara pretvorila ljude u bezdušne zveri što se uzajamno proždiru zarad golog opstanka. Mnoge su oblasti privrede, pa samim tim i života, devastirane višemesečnim zatvaranjem ljudi i poslova, odnosno njihovim ograničenim ili potpuno izmenjenim režimom rada. Za neke neće biti povratka na staro. Za mnoge, zapravo, jer je reč o lančanoj reakciji koja će menjanjem pojedinih segmenata bitno, loše, uticati na ostale. Nemoguće je predvideti kako će svet izgledati u najbližoj budućnosti, a kamoli u nekoj višegodišnjoj projekciji naše civilizacije.

Posrnula isceliteljska uloga umetnosti

Kažu, oduvek su mudri i prosvećeni među nama to govorili, da je uloga umetnosti, u najširem mogućem rasponu tumačenja tog pojma, ogromna u lečenju sveta od svih pošasti i svakovrsnih ljudskih stradanja. I bili su u pravu. Do današnjeg vremena. Godinama pre korone, međutim, globalizacija i njene „vrednosti“ učinile su sve da se prosvetiteljska misija kulture pretvori, kao i sve drugo uostalom, u svoju suprotnost. Kultura je nastavila da bude alat, oruđe i oružje. Ali u suprotnom smeru. Sve vrednosti koje su bile oslonac ljudske duše okrenute su naopako i postale su mana, a doba rijaliti kulture i tzv. socijalnih mreža, koje zapravo nikoga ne socijalizuju, bar ne na onaj pravi, neophodni način, te tabloidnog novinarstva, lažnih vesti i istorija, orvelijanski su sve obrnuli i tu novu „nevrednost“ proglasili za napredni iskorak u konačnom oslobađanju čoveka od stega prevaziđenih vremena i neprijatnog morala njegovog. Kultura je takođe počela da broji pare i da se vrednuje isključivo tim aršinom. Odavno se više ne pita, ne pominje i ne uzima u bilo kakvo vrednovanje umetnička, sadržajna i intelektualna vrednost nekog filma već je prvo pitanje koliko je zaradio. I u tom obilju bezvrednih, do očajanja istovetnih repeticija ništavila koje se potura kao današnja filmska umetnost jedina, odnosno jedina moguća, preporuka za „uživanje“ u takvom delu je njegovo komercijalno mesto na top-listama. Ne bi li se poboljšala i olakšala pozicija na tim listama navodno skupoceni filmski proizvodi su dobili moderna svetilišta za konzumiranje u vidu multipleksa. Sistemi bioskopa koje drži nekoliko kompanija su svuda potpuno isti, opredeljeni za čerupanje posetilaca, njihovo prežderavanje đubre-hranom i đubre-filmovima koje perjanice globalističko-fašistoidne uprave vrlog novog sveta poturaju kao remek-dela, a kroz njih gebelsovski instaliraju nove „vrednosti“ ne samo umetničke već i one suštastvene ljudske. Ali, avaj, pandemija je zatarabila propagandne multipleks hramove „filmske umetnosti“ i dovela u pitanje čak i njihov opstanak, odnosno, posredno, opstanak čitave filmske industrije. Nemogućnost da se radi na terenu kao nekada, svakako više ne u istom obimu i istoj brzini, ozbiljno pogađa i stvaranje novih, čak isključivo studijskih dela iz TV produkcije pa je pitanje opstanka postalo prisutno u čitavoj industriji zabave.
U toku je, inače, valjda baš zato, veliki pritisak da se pošto-poto, i to što pre (kod nas se pominje prvi vikend u septembru!) otvore bioskopi, odnosno da se skoro polugodišnje njihovo zatvaranje, koje je dovelo u pitanje ceo sistem konzumiranja zabave vredan desetine milijardi dolara na svetskom nivou, konačno prekine. Opstanak tog sistema je postao imperativ bez obzira što epidemija niti je pobeđena, štaviše ne jenjava, niti je nemoguće predvideti šta će se događati na jesen, a kamoli kasnije. Pri tome vlasnici multipleksa insistiraju da se ne uvode mere ograničavanja broja posetilaca (kao što je bila ideja, mada i u tom slučaju samo kao preporuka, kada je reč o pozorištima!?) jer im se, kao, u tom slučaju ne bi isplatilo da ponovo otvore vrata svojih dvorana. Zanimljivo je da je kod nas, recimo, prošla godina bila najuspešnija od kada posluju multipleksi! A kineski lanac ovakvih bioskopa je preuzeo svetski primat kada je reč o visini zarade čak i u poređenju sa američkim multipleksima. Inače, kineski narod se izgleda toliko oduševio zapadnim načinom konzumiranja filmova da je s povećanjem standarda tokom poslednjih deset godina udesetostručio godišnji broj gledalaca postavši van američkog drugo najunosnije tržište za distribuciju takozvanih boks-ofis hitova.

Ugroženi unosni bioskopski prihodi

Zanimljivo je i da je pre pandemije na svim drugim tržištima bioskopska zabava počela da jenjava u odnosu na konzumiranje filmova na nove, jednostavnije i pre svega jeftinije načine. Putem onlajn-ponude pre svega i to bez obzira da li je reč o striming platformama ili kablovskoj ponudi. Uzgred, a posledično tome, drastično se smanjio prosečni boravak filma u bioskopima. Neki filmovi su dobili tek po nekoliko dana ili najviše sedmicu za svoj bioskopski život kako bi se što pre prosledili u onlajn-ponudu. I baš je to kao proces koji se uveliko odvijao i pre korone postao izlaz za distributere u toku zatvaranja bioskopa. Mada, ipak, ne dovoljan. Jer i dalje je bioskopski prihod izuzetno unosan. O kakvom je poslu reč ilustruje podatak da su svetski bioskopi prošle godine zaradili čak 42 milijarde dolara, što je najveća godišnja zarada u istoriji! Jeste da je to tek trećina onoga što je filmski biznis zaradio prošle godine (136 milijardi dolara), ali je ipak izuzetno značajna suma da bi mogla da bude amortizovana tek tako. Bio bi to gubitak sa nesagledivim i za značajan deo tog sektora katastrofalnim posledicama ukoliko bi bioskopi morali da ostanu zatvoreni. Otud je pritisak na svim tržištima da se što pre otvore bez obzira na eventualne zdravstvene posledice izuzetno veliki. U tom su sektoru, poput onog kome pripadaju muzeji i umetničke galerije, zabeležena masovna otpuštanja. Samo Holivud obezbeđuje preko dva miliona radnih mesta organizovanih u skoro pola miliona firmi raznih veličina i oblasti delovanja u Sjedinjenim Državama. Taj broj ne može biti saniran i s katastrofalnim uticajem bi izazvao negativne posledice i na raznim drugim stranama u američkoj, pa i svetskoj privredi zaduženoj za rad u industriji zabave. Tek sada se zapravo vidi da je zaista reč o pravoj industriji sa ogromnim ulaganjima i izuzetnim zaradama. Industriji od koje direktno zavisi opstanak miliona ljudi širom sveta. Najviše u SAD.
Budućnost u filmskoj industriji posle pandemije je, dakle, trenutno veoma crna. Ne samo da će obustava rada u delu distributivnog ciklusa oštetiti taj segment posla već će se posledično preliti i u proizvodni pošto će tako drastično smanjenje prihoda dovesti do manjih ulaganja u nove projekte, samim tim i u njihov broj, pa i kvalitet, odnosno komercijalnost. Moguće je da će deo gubitaka biti amortizovan daljim užurbanim razvojem onlajn-ponude, posebno razvojem 5G mreže koja omogućava drastično veće brzine interneta zahvaljujući kojima će preuzimanje filmova i u najkvalitetnijoj rezoluciji biti mereno sekundama. A to će svakako omogućiti dalje širenje striming platformi i pojavu novih rivala „Netfliksu“ i njegovim aktuelnim sledbenicima. To bi mogao da bude spas za deo ovog posla, ali će problem zatvorenih multipleksa inicirati trajni kolaps u najpre američkoj industriji zabave. Čak i ako bi se u potpunosti prešlo na internet distribuciju, što je i dalje nemoguće, a možda i nikada neće biti moguće, to ne bi pomoglo spasavanju Holivuda, čiji su veliki studiji i pre pandemije bili u najvećoj krizi od kada postoje iako su pomenuti podaci o pitanju godišnje zarade govorili suprotno. Da je tako, dokazuje i činjenica da su najveći holivudski studiji poslednjih godina na tržište izbacivali tri do četiri puta manje novih naslova nego u prethodnim decenijama. Ukoliko se nastavi ubrzani napredak novih tehnologija i sasvim drugačijih pristupa u načinu konzumiranja filmova koji su već prisutni i u nekoj meri dostupni (virtuelna realnost, veštačka inteligencija), uz tehničku podršku koja je takođe već tu (5G mreža i njeno dalje usavršavanje, povećanje kapaciteta kompjutera), multipleksi bi mogli i bez korone da postanu daleko manje komercijalni, a možda u nekim kasnijim godinama i prevaziđeni. Kako god, pandemija korone je i u industriji zabave i svim direktno ili posredno za nju vezanim poslovima unela pometnju, strah od budućnosti i svest da smo na rubu trajnih promena, kako sada izgleda, nagore! Mada, možda pandemija korone i učini povoljan pomak u ovom poslu. Možda je sada ovoliko loše da bi sutra bilo bolje?