Odasvud nas obavezno posmatra

Obavezno nosite masku! Obavezno perite ruke! Obavezno držite distancu! Pokaza se da je Endi Vorhol bio u pravu kad je onomad rekao da će u budućnosti svako imati 15 minuta slave

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

FRTALJ SATA SLAVE Odjednom se useli u naše živote reč obavezno. Čujete je sa svih strana: sa malih ekrana, radio i telefonskih aparata, u čavrljanju s poznanicima. Ne samo da je čujete nego gde god pogledate – izlog prodavnice, banku, apoteku, državnu ili privatnu ustanovu, dom zdravlja ili kulture – reč obavezno ćete videti. Više niste sigurni da li vi nju gledate ili ona vas posmatra!
Zavirim u Rečnik srpskog jezika, izdanje Matice srpske, 2011. godina, ne bih li otkrio značaj te sveprisutne reči. U Rečniku piše: Obavezno je prilog. Data su i dva objašnjenja sa primerima. Pod a) po ustaljenoj navici naveden primer – nositi kapu zimi; pod b) shodno utvrđenoj obavezi primer – plaćati porez.
Reč koja nije ni obična imenica, a kamoli vlastita da bi se morala pisati velikim slovom postade važnija i od glagola, a prideve i ne spominjem. Obavezno nosite masku! Obavezno perite ruke! Obavezno držite distancu! Pokaza se da je Endi Vorhol bio u pravu kad je onomad rekao da će u budućnosti, za nas je to sadašnjost, svako imati 15 minuta slave. Svako će, ako želi, biti makar frtalj sata slavan.
Priznajem, nisam se nadao da će ovaj maleni prilog, čak nevažan u običnom životu, pribaviti svetsku slavu i potisnuti reči kao što su istina, pravda, moral, vera, sloboda, razum, mir, jednakost, život. Nadam se da je slava priloga obavezno, kao i svaka slava u doba Kardašijan kulturnog pravca, kratkotrajna i da neće ostaviti neke velike posledice.

S KOSOVOM SE RAĐA I UMIRE Moramo znati, a pametarnica nas uči, da neprijatelji, dvopapska neman koja je u rasulu, uz pomoć privremenih saveznika ima obavezno jedan cilj – Srbi kao pravoslavan narod moraju nestati! Za ostvarenje koristiće sva sredstva. Od aneksije BiH, izazivanja carinskog rata, krize oko Skadra, Prvog svetskog rata, besomučnog klanja tokom Drugog svetskog rata, istrebljenja kulaka i domaćina po Srbiji u prvim godinama „oslobođenja“, privrednih i monetarnih reformi, „otvaranja granica“ i pasoša bez viza, hrvatskog proleća, ustavnih amandmana, pobuna na Kosovu i Metohiji, ratova devedesetih godina sa progonom 300.000 Srba iz NDH, do NATO genocida otrovnim radioaktivnim bombama. U najgrubljim crtama istorija Srba u prethodnih 150 godina.
Sad nam predlažu da obavezno rešimo „problem“ Kosova. Kosovo i Metohija se ne rešavaju deklaracijama, rezolucijama, sporazumima, odlukama. Zato je besmisleno među nama Srbima nadgornjavati se ko ima bolje rešenje, a sa zainteresovanim strancima, koji su dobili novce od Šiptara da otmu Kosovo i Metohiju od Srbije, razumno razgovarati. Razgovarati obavezno, ali od tih razgovora nema se šta očekivati. Za Srbe koji nisu NATO i NVO stipendisti, Kosovo i Metohija su pitanje sa kojim se živi. Ono se ne rešava nikakvim papirom. Sa Kosovom i Metohijom se rađa, raste, ženi i udaje, dobijaju se deca, radi, zabavlja, čita, živi i umire. Zato za nas Srbe koji se na ovaj način ponašamo nikakav problem Kosova i Metohije ne postoji. Jednostavno, to smo mi! Valja ovo imati na umu.

VALJA ZIJAN NAPRAVITI Krvnici su u strahu jer mečka je zaigrala i pred njihovim vratima. Vreme ističe, korona prolazi, vakcina dolazi, valja neki novi veliki zijan kao spas napraviti. Pre nekoliko meseci su im smetali Koreja i Kim Džong Un, koga proglasiše mrtvim. Čovek živ, a niko da odgovara za izgovorenu i objavljenu laž. Ovih dana smeta predsednik Belorusije Lukašenko. Njega ne mogu proglasiti mrtvim, jer u Belorusiji nije bilo korone, ali mogu reći da nije pobedio na izborima, te će za predsednika proglasiti koga oni hoće. Čemu onda izbori? Ovo je opasno igranje vatrom. Belorusija je crvena linija za Rusiju.
Zameri mi poznanik evrounijatskih sklonosti što tekst uvek završavam sa Dogodine u Prizrenu, kad se to neće desiti. Odgovorih mu: A što ti svaki put kad se vidimo kažeš: Iduće godine bićemo u evrounijatskoj kamori? Neobavezno!
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića. Ne zaboravimo mučenike Milana Martića i generala Pavkovića. Molimo se za zdravlje Džulijana Asanža. Pamtimo stradanje i klanje srpskog dečaka Slobodana Stojanovića. Budimo uz Arno Gujona. Pomozimo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji. Čuvajmo Republiku Srpsku. Ne damo svetinje. Sve će dobro biti. Dogodine u Prizrenu.