Одасвуд нас обавезно посматра

Обавезно носите маску! Обавезно перите руке! Обавезно држите дистанцу! Показа се да је Енди Ворхол био у праву кад је ономад рекао да ће у будућности свако имати 15 минута славе

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ФРТАЉ САТА СЛАВЕ Одједном се усели у наше животе реч обавезно. Чујете је са свих страна: са малих екрана, радио и телефонских апарата, у чаврљању с познаницима. Не само да је чујете него где год погледате – излог продавнице, банку, апотеку, државну или приватну установу, дом здравља или културе – реч обавезно ћете видети. Више нисте сигурни да ли ви њу гледате или она вас посматра!
Завирим у Речник српског језика, издање Матице српске, 2011. година, не бих ли открио значај те свеприсутне речи. У Речнику пише: Обавезно је прилог. Дата су и два објашњења са примерима. Под а) по устаљеној навици наведен пример – носити капу зими; под б) сходно утврђеној обавези пример – плаћати порез.
Реч која није ни обична именица, а камоли властита да би се морала писати великим словом постаде важнија и од глагола, а придеве и не спомињем. Обавезно носите маску! Обавезно перите руке! Обавезно држите дистанцу! Показа се да је Енди Ворхол био у праву кад је ономад рекао да ће у будућности, за нас је то садашњост, свако имати 15 минута славе. Свако ће, ако жели, бити макар фртаљ сата славан.
Признајем, нисам се надао да ће овај малени прилог, чак неважан у обичном животу, прибавити светску славу и потиснути речи као што су истина, правда, морал, вера, слобода, разум, мир, једнакост, живот. Надам се да је слава прилога обавезно, као и свака слава у доба Кардашијан културног правца, краткотрајна и да неће оставити неке велике последице.

С КОСОВОМ СЕ РАЂА И УМИРЕ Морамо знати, а паметарница нас учи, да непријатељи, двопапска неман која је у расулу, уз помоћ привремених савезника има обавезно један циљ – Срби као православан народ морају нестати! За остварење користиће сва средства. Од анексије БиХ, изазивања царинског рата, кризе око Скадра, Првог светског рата, бесомучног клања током Другог светског рата, истребљења кулака и домаћина по Србији у првим годинама „ослобођења“, привредних и монетарних реформи, „отварања граница“ и пасоша без виза, хрватског пролећа, уставних амандмана, побуна на Косову и Метохији, ратова деведесетих година са прогоном 300.000 Срба из НДХ, до НАТО геноцида отровним радиоактивним бомбама. У најгрубљим цртама историја Срба у претходних 150 година.
Сад нам предлажу да обавезно решимо „проблем“ Косова. Косово и Метохија се не решавају декларацијама, резолуцијама, споразумима, одлукама. Зато је бесмислено међу нама Србима надгорњавати се ко има боље решење, а са заинтересованим странцима, који су добили новце од Шиптара да отму Косово и Метохију од Србије, разумно разговарати. Разговарати обавезно, али од тих разговора нема се шта очекивати. За Србе који нису НАТО и НВО стипендисти, Косово и Метохија су питање са којим се живи. Оно се не решава никаквим папиром. Са Косовом и Метохијом се рађа, расте, жени и удаје, добијају се деца, ради, забавља, чита, живи и умире. Зато за нас Србе који се на овај начин понашамо никакав проблем Косова и Метохије не постоји. Једноставно, то смо ми! Ваља ово имати на уму.

ВАЉА ЗИЈАН НАПРАВИТИ Крвници су у страху јер мечка је заиграла и пред њиховим вратима. Време истиче, корона пролази, вакцина долази, ваља неки нови велики зијан као спас направити. Пре неколико месеци су им сметали Кореја и Ким Џонг Ун, кога прогласише мртвим. Човек жив, а нико да одговара за изговорену и објављену лаж. Ових дана смета председник Белорусије Лукашенко. Њега не могу прогласити мртвим, јер у Белорусији није било короне, али могу рећи да није победио на изборима, те ће за председника прогласити кога они хоће. Чему онда избори? Ово је опасно играње ватром. Белорусија је црвена линија за Русију.
Замери ми познаник евроунијатских склоности што текст увек завршавам са Догодине у Призрену, кад се то неће десити. Одговорих му: А што ти сваки пут кад се видимо кажеш: Идуће године бићемо у евроунијатској камори? Необавезно!
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића. Не заборавимо мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Памтимо страдање и клање српског дечака Слободана Стојановића. Будимо уз Арно Гујона. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Не дамо светиње. Све ће добро бити. Догодине у Призрену.