Nedovršeni posao na Balkanu

Poruke poslate tokom obeležavanja 25-godišnjice zločina u Srebrenici i predlog rezolucije američke kongresmenke Edi Bernis Džonson su u funkciji daljeg satanizovanja Republike Srpske, odnosno ukidanja „genocidne tvorevine u BiH“

Da se u dejtonskoj tvorevini sporazumi teško postižu, a još teže sprovode u praksi, potvrdio je i dogovor koji su 7. jula na sastanku u Istočnom Sarajevu usaglasili Milorad Dodik, Bakir Izetbegović i Dragan Čović. Čelnici najjačih političkih partija Srba, Bošnjaka i Hrvata su, uz posredovanje međunarodnih faktora, postigli sporazum o usvajanju Budžeta BiH za 2020. godinu, čime je trebalo da budu stvoreni uslovi za održavanje lokalnih izbora, kao i dogovor o Izmenama izbornog zakona za Grad Mostar. Oko rešavanja problema najvećeg grada Hercegovine sporazum su postigli lideri SDA i HDZ-a, ali je, prema Dodikovom objašnjenju, prihvaćen zahtev prvog čoveka SNSD-a da se predstavnici Srba uključe u razgovore o Mostaru, te da se ovom narodu obezbedi ravnopravnost u rodnom mestu Alekse Šantića.
Izostao je, međutim, dogovor o imenovanju kadrova na državne funkcije u organima BiH, kao i o problemu legitimnosti članova Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine na čemu su insistirale srpska i hrvatska strana, dok su Bošnjaci ostali pri stavu „da je to već rešena stvar“. I ovaj delimični kompromis iz Istočnog Sarajeva je, međutim, vrlo brzo doveden u pitanje zbog opstrukcije Stranke demokratske akcije.

OSVETNIČKI KONTRAUDAR U Dodikovom političkom bloku su očekivali da nakon jednogodišnjeg „zatezanja“ na sednici Saveta ministara konačno budu imenovani njihovi kandidati za funkcije direktora Agencije za istrage i zaštitu (SIPA, Darko Ćulum), direktora Regulatorne agencije za komunikacije (Draško Milinović), te prvih ljudi Službenog lista BiH (Dragan Prusina) i Agencije za školovanje i stručno usavršavanje kadrova (Marko Vujević). Do toga, međutim, nije došlo na sednici Saveta ministara zakazanoj za 9. jul. Pošto je „provereni kadar“ SDA, ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković saopštila da neće glasati za neke kandidate predložene od strane Hrvata, predstavnici HDZ-a blokirali su usvajanje dnevnog reda, zbog čega sednica nije ni održana.
Usledio je osvetnički „kontraudar“ pogođenih partnera iz Banjaluke i Mostara koji su udruženim snagama u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH sprečili usvajanje Predloga zakona o budžetu institucija BiH i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine. Iz SDA su pokušali da ovu „blokadu“ objasne „nastojanjima SNSD-a i HDZ-a da preko neusvajanja budžeta ospore zakonitost izbora Centralne izborne komisije“, ali su vrlo brzo ipak pristali da na sednici Saveta ministara održanoj 14. jula „zeleno svetlo“ dobiju svi već spominjani kandidati za direktore koje je predložila najjača stranka RS.
Kao što obično biva pri političkim „trgovinama“, poslanici Dodikovog bloka su, nakon ovoga, svojim glasovima omogućili da u „drugom čitanju“ 15. jula u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine „prođe“ Predlog zakona o budžetu institucija BiH. Ovaj zakon mora, međutim, dobiti potvrdu i u Domu naroda parlamenta BiH (na sednici koja bi trebalo da se održi 21. jula, kada ovaj tekst bude u prelomu), a veliko je pitanje da li će HDZ – čiji su poslanici u Predstavničkom domu uskratili podršku budžetu i prilikom „drugog čitanja“ – biti spreman da, zbog neraščišćenih „kadrovskih odnosa“ sa SDA, podrži njegovo usvajanje. Takođe ostaje da se vidi hoće li Selmo Cikotić, kandidat Stranke demokratske akcije za novog ministra bezbednosti BiH, i pored protivljenja HDZ-a biti imenovan za naslednika Fahrudina Radončića, kao i da li će nedostatak validne fakultetske diplome onemogućiti reizbor Osmana Mehmedagića Osmice na funkciju direktora OBA.

DOSLEDNI INCKO Bošnjaci i njuhovi „prijatelji“ iskoristili su obeležavanje 25-godišnjice zločina u Srebrenici za ponavljanje dobro poznate priče o „genocidu učinjenom u julu 1995. godine“ koja treba da im donese ostvarenje željenog političkog cilja – ukidanja Republike Srpske. U Memorijalnom centru Potočari ove godine, zbog pandemije virusa korona, okupilo se znatno manje ljudi, dok su nekadašnji i aktuelni međunarodni zvaničnici svoje poruke uputili putem video-linka. Iako nije ispunio očekivanja da pre 11. jula nametne dejtonskom protektoratu Zakon o negiranju genocida, neizostavni visoki predstavnik Valentin Incko je svojom porukom potvrdio da ostaje „dosledni branilac bošnjačke istine“.
Pretplaćeni austrijski diplomata na deceniju dugom poslu u Sarajevu pružio je podršku „herojskim majkama Srebrenice“, dok je s druge strane optužio vlasti Republike Srpske da se, nazvavši Studentski dom na Palama po „jednom ratnom zločincu (Radovanu Karadžiću, prim. K. B.), ponašaju neljudski i izrugavaju pravim ljudskim vrednostima“. Incku jasno uopšte ne smeta što mnogi objekti u Sarajevu i drugim mestima Federacije BiH nose ime Alije Izetbegovića, koji je, i pored brojnih zločinačkih naređenja izdatih svojim „akserima“, za zapadne centre moći i većinu islamskih država i dalje samo „demokratski izabrani predsednik“ i „borac za slobodu Bosne“.
Oglasio se i neosuđeni ratni zločinac Vilijam Džeferson Klinton. Čovek koji je s pozicije predsednika SAD savetovao starijeg Izetbegovića „da žrtvuje nekoliko hiljada ljudi kako bi on dobio povod za vojnu intervenciju“, sada je cinično poručio „kako svet ni nakon 25 godina od Srebrenice nije mnogo naučio, jer i danas u etničkim sukobima gine hiljade ljudi, razaraju se porodice, gradovi i ekonomija“. Svoj doprinos bošnjačkom obeležavanju događaja u Srebrenici dali su i visoki državni funkcioneri Šefik Džaferović i Bisera Turković. Bakirov „eksponent“ u Predsedništvu BiH je u pozdravnom govoru na Međunarodnoj konferenciji „Stop negiranju holokausta i genocida“ zatražio da se u nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici donese zakon o uvođenju verbalnog delikta, tačnije zabrani negiranja genocida u Srebrenici. Njegova partijska koleginica, ministarska spoljnih poslova BiH je, ne pribavivši prethodno za to saglasnost Saveta ministara, proglasila 11. jul Danom žalosti i u skladu s tim dala instrukcije diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu da tog dana spuste zastave na pola koplja.
Nesporno je da bošnjačke političke strukture istrajavaju na ovom „kursu“ zahvaljujući podršci koju dobijaju od moćnih „prijatelja“ sa Zapada. Najnoviji ohrabrujući signal za njihovu politiku stigao je iz SAD, gde je kongresmenka iz Demokratske stranke, inače lobistkinja Bosanskog kružoka, Edi Bernis Džonson dostavila Predstavničkom domu predlog rezolucije „o osudi genocida i drugih zločina nad Bošnjacima koje su srpske snage počinile u Srebrenici u julu 1995. godine“. U ovom dokumentu od 13 tačaka, po već dobro viđenom scenariju, Srbima se pripisuje ne samo genocid već i svi zločini u ratu u BiH, dok se Bošnjaci tretiraju isključivo kao nevine žrtve. Naravno, kongresmenka iz Teksasa zahteva da Savet za sprovođenje mira u BiH „ohrabri visokog predstavnika“ da nametne zakon o negiranju genocida.
S obzirom na to da demokrate imaju većinu u Predstavničkom domu Kongresa, gotovo je izvesno da će predložena rezolucija Džonsonove biti usvojena. Time će, smatraju „prijatelji Bošnjaka“, Tramp u slučaju novembarskog reizbora biti sprečen da tokom drugog mandata dovede u pitanje dosadašnju decenijsku politiku prema Bosni. A ako se po Bajdenovom trijumf „stare snage“ vrate u Belu kuću, rezolucija će poslužiti kao jedan od čvrstih osnova za okončanje „nedovršenog posla na Balkanu“. Kada je bivša centralna jugoslovenska republika u pitanju, ne treba sumnjati da bi to „okončanje posla“ trebalo da dovede do transformacije Bosne u „normalnu državu“, čije dalje funkcionisanje neće remetiti bauk Republike Srpske.

NEMOGUĆA MISIJA Koliko bošnjačke političke elite (ali i najveći deo javnosti) doživljavaju BiH kao isključivo svoju državu u kojoj njihovi sunarodnici radi viših ciljeva mogu nekažnjeno da čine i ratne zločine, pokazala je žestoka reakcija Sarajeva na presudu nekadašnjem upravniku ratnog logora u Hrasnici Huseinu Mujanoviću. Njega je, na osnovu izjava bivših zatvorenika, zbog zlostavljanja srpskih „sužanja“ u ovom logoru, Viši sud u Beogradu osudio na deset godina zatvora. U gradu na Miljacki su ovu presudu primili kao provokaciju „agresorskog suda“ i „nepravdu nanetu jednom bosanskom patrioti“, pa je već spominjana gospođa Turković pozvala ambasadorku BiH u Beogradu na „hitne konsultacije“, te uputila protestnu notu Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Pojavile su se i spekulacije da bi Bosna i Hercegovina mogla čak i da prekine diplomatske odnose sa susedom s druge strane Drine, što je, naravno, imajući u vidu veto kojim raspolaže srpski član Predsedništva BiH, „nemoguća misija“. Ipak, reakcije Bošnjaka na presudu Mujanoviću pokazuju da zvanični predstavnici ovog naroda, ni 25 godina po okončanju rata, nisu spremni da pruže vlastiti doprinos pomirenju s komšijama. Jer dokle god oni koji instrumentalizuju neosporni zločin u Srebrenici radi ostvarenja političkih ciljeva budu branili vlastite ratne zločince kao „bosanske patriote“, BiH ne može postati stabilna država kakvom je, bar zvanično, žele da vide njeni međunarodni „pokrovitelji“.