Izlog knjige

Petar Arbutina, Đorđe D. Sibinović
IZMEĐU DIDASKALIJA – RAZGOVORI: 2000–2020
„Dosije studio“, Beograd

Šta je danas razgovor? Susret dva glasa, čija je primarna namera da jedan problem ili čoveka osvetle iz dva ugla: pozicije opšteg interesovanja i ličnog iskaza o toj temi. I jedan i drugi su smerovi koji polaze iz subjektivnog događaja, tek zajedno mogu da stvore opštu sliku i kompleksna značenja. Ili je razgovor, kako u današnjoj bulevarskoj stvarnosti sve češće biva, samo loše prikriven strah od tišine i prostora introspekcije koje tišina otvara. Nije važno šta se priča, važno je da se govori. Nezainteresovanost za drugog nagomilala je buku, a iz reči istisnula značenje. Suština je iscurela iz pojedinačnog i teško je naći je u opštem. A još teže u sinergiji pitanja i odgovora, kada smo prečesto svedoci samo jedne vrste slike sveta, one čija je groteskna mučna prikaza svakodnevni doživljaj celokupnosti naših strahova od tišine ili od reči koje obavezuju: haos pogleda na svet, protivrečnosti reči i dela, pre svega elementarnog neznanja jednih o drugima. Zbog svega toga knjigu razgovora s Đorđem D. Sibinovićem, pravnikom, pesnikom, esejistom, romanopiscem… (poređajte ove darove, blagoslove i prokletstva stvaranja, po svojoj volji i vlastitom osećaju hijerahije ovih termina u jednoj renesansno polivalentnoj ličnosti) treba da posmatramo izdvojeno, kao tekst koji je nadživeo svoje aktuelno vreme i kao dvoglasje sagovornika koji pojave posmatraju zajedno i jedan drugome ne daju dopunu ni formu, nego sasvim drugačiju dimenziju pitanog, rečenog i daleko u vremenu potvrđenog.

Selimir Radulović
ISPOVEST TUMAČA CAREVOG SNA
„Laguna“ (Beograd) i Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ (Novi Sad)

Izabrane i nove pesme Selimira Radulovića predstavljaju presek autorovog pesničkog rasta, u minulih četvrt veka, uz tridesetak novih pesama (ciklus Pisama iz Kapadokije). Uvodna reč je tekst Mine M. Đurić. Mala (Meta) muzika Radulovićevog pesništva, u kojem je dat uvid (i objašnjenje) u pesnikovo poverenje u bogopokloničku moć katalogeneze, u mnogozvučne sfere, obručenih u misli da se nigde, kao na nebesima, ne obelodanjuje ukrštaj velikog i malog, odnosno malog i velikog.
Na samom kraju knjige dat je veoma pregledni (i veoma korisni) Registar imena i pojmova, koji je sačinio Stanimir Jakšić i kritički pojmovnik Saše Radojčića, otvorenih granica, posvećen pesništvu Selimira Radulovića. Ovaj ugledni tumač savremenog srpskog pesništva veli da je pesnik isprva tražio smisao u imanenciji jezika i njegovih pojava, a kasnije ga našao u krajnjoj transcendenciji svetog.