Излог књиге

Петар Арбутина, Ђорђе Д. Сибиновић
ИЗМЕЂУ ДИДАСКАЛИЈА – РАЗГОВОРИ: 2000–2020
„Досије студио“, Београд

Шта је данас разговор? Сусрет два гласа, чија је примарна намера да један проблем или човека осветле из два угла: позиције општег интересовања и личног исказа о тој теми. И један и други су смерови који полазе из субјективног догађаја, тек заједно могу да створе општу слику и комплексна значења. Или је разговор, како у данашњој булеварској стварности све чешће бива, само лоше прикривен страх од тишине и простора интроспекције које тишина отвара. Није важно шта се прича, важно је да се говори. Незаинтересованост за другог нагомилала је буку, а из речи истиснула значење. Суштина је исцурела из појединачног и тешко је наћи је у општем. А још теже у синергији питања и одговора, када смо пречесто сведоци само једне врсте слике света, оне чија је гротескна мучна приказа свакодневни доживљај целокупности наших страхова од тишине или од речи које обавезују: хаос погледа на свет, противречности речи и дела, пре свега елементарног незнања једних о другима. Због свега тога књигу разговора с Ђорђем Д. Сибиновићем, правником, песником, есејистом, романописцем… (поређајте ове дарове, благослове и проклетства стварања, по својој вољи и властитом осећају хијерахије ових термина у једној ренесансно поливалентној личности) треба да посматрамо издвојено, као текст који је надживео своје актуелно време и као двогласје саговорника који појаве посматрају заједно и један другоме не дају допуну ни форму, него сасвим другачију димензију питаног, реченог и далеко у времену потврђеног.

Селимир Радуловић
ИСПОВЕСТ ТУМАЧА ЦАРЕВОГ СНА
„Лагуна“ (Београд) и Културни центар Војводине „Милош Црњански“ (Нови Сад)

Изабране и нове песме Селимира Радуловића представљају пресек ауторовог песничког раста, у минулих четврт века, уз тридесетак нових песама (циклус Писама из Кападокије). Уводна реч је текст Мине М. Ђурић. Мала (Мета) музика Радуловићевог песништва, у којем је дат увид (и објашњење) у песниково поверење у богопоклоничку моћ каталогенезе, у многозвучне сфере, обручених у мисли да се нигде, као на небесима, не обелодањује укрштај великог и малог, односно малог и великог.
На самом крају књиге дат је веома прегледни (и веома корисни) Регистар имена и појмова, који је сачинио Станимир Јакшић и критички појмовник Саше Радојчића, отворених граница, посвећен песништву Селимира Радуловића. Овај угледни тумач савременог српског песништва вели да је песник испрва тражио смисао у иманенцији језика и његових појава, а касније га нашао у крајњој трансценденцији светог.