Pritezanje Banjaluke

Otimanje vojne imovine RS od strane Ustavnog suda BiH, opstrukcije Kluba Bošnjaka u Veću naroda Republike Srpske, kao i antisrpsko „kadriranje“ u OBA udari su koji bi trebalo da oslabe manji entitet dejtonske tvorevine u funkciji realizacije željenog cilja – unitarizacije BiH po meri Bošnjaka

Republika Srpska se suočava s novim udarima različitog intenziteta koji možda i nisu koordinisani, ali su, bez sumnje, u funkciji slabljenja otpornosti manjeg entiteta Bosne i Hercegovine prema politici unitarizacije dejtonske tvorevine po meri Bošnjaka.
Da Ustavni sud BiH neće odustati od dosadašnjeg „kursa“ otimanja imovine Republike Srpske potvrdila je najnovija odluka ovog organa kojom su osporene prethodne presude Vrhovnog suda RS i Okružnog suda u Trebinju o knjiženju vojne imovine u skladištu Filipovići u fočanskoj opštini. Sud u kome većinu čini koalicija bošnjačkih i stranih arbitara usvojio je apelaciju Pravobranilaštva BiH protiv već spomenutih odluka pravosudnih institucija manjeg entiteta Bosne i Hercegovine i predmet vratio Okružnom sudu u Trebinju „koji je dužan da po hitnom postupku donese novu presudu, u skladu sa Ustavom BiH“.

ODBRAMBENI POTEZ BANJALUKE Mada je predsednik Ustavnog suda BiH Zlatko Knežević pokušao da „smiri strasti“ dajući objašnjenje da „presude o objektima u Filipovićima i Doboju ne znače automatsko uknjižavanje tih vojnih lokacija na BiH“, jasno je da njegove reči ne mogu sakriti niti promeniti suštinu čitave stvari. Tačnije nameru „delilaca pravde iz Sarajeva“ da svojim presudama realizuju scenario „sudske unitarizacije“ dejtonske tvorevine, naravno na štetu Srba, a u korist Bošnjaka.
Iz Republike Srpske poručuju da neće poštovati i sprovoditi ovakve presude Ustavnog suda (Dodik ga je nedavno nazvao „kriminalnom, mafijaškom organizacijom“), što je opravdan odbrambeni potez Banjaluke, kojim, međutim, problem neće biti rešen. Jer dokle god u ovakvoj BiH bude funkcionisao sud u kome će koalicija stranih i bošnjačkih arbitara imati većinu, biće nastavljena praksa „legalnog“ otimanja imovine RS, ali i donošenja drugih presuda na štetu manjeg entiteta. Zapadni „prijatelji Bosne“ nastaviće da odbijanje Srpske da se povinuje direktivama „najviše sudske instance u zemlji“ u svojoj propagandi koriste kao dokaz njenog „nepoštovanja ustavnosti i dejtonskog uređenja“. Presude Ustavnog suda iz grada na Miljacki bi mogle dovesti do toga da organi BiH uknjiže „perspektivnu vojnu imovinu“ na teritoriji RS kao svoje vlasništvo (Ministarstva odbrane), dok bi istovremeno te iste objekte vlasti Srpske u pravnom smislu i dalje tretirale kao imovinu ovog entiteta.
Indikativno je da je za Mihneta Oknića, potpredsedavajućeg Veća naroda Republike Srpske, protivljenje Banjaluke „kursu“ Ustavnog suda BiH „kršenje ustava Bosne i Hercegovine koje se mora sankcionisati“. Ovakav Oknićev stav ne predstavlja iznenađenje, baš kao ni ponašanje Kluba Bošnjaka u Veću naroda, koji je – u skladu s direktivama iz Sarajeva – pokrenuo instrument „zaštite vitalnog nacionalnog interesa“ na rebalans budžeta Republike Srpske. Prethodno je ovaj klub spomenutog „džokera“, kojim se može usporiti stupanje na snagu važnih odluka Narodne skupštine RS, koristio prilikom uvođenja Vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona.

PROMENA USTAVA RS Da bi ovakvoj opstrukciji uskoro mogao doći kraj, najavio je Milorad Dodik poručivši da kroz promenu Ustava Republike Srpske (koja se priprema) treba „ako ne potpuno eliminisati Veće naroda, onda bar dramatično smanjiti mogućnost da ono na ovaj način onemogućava rad najviših organa vlasti“. Treba podsetiti da Veće naroda Republike Srpske nije izvorna „dejtonska institucija“ već telo nametnuto kroz politiku „duha Dejtona“ od strane visokih predstavnika, tačnije austrijskog diplomate Volfanga Petriča koji je u periodu od 1999. do 2002. „vedrio i oblačio“ po bosanskom protektoratu. Vreme će pokazati hoće li Veće naroda, makar i sa smanjenim pravima, preživeti ustavnu reformu Republike Srpske, ali je gotovo izvesno da će i sama najava takvog „scenarija“ izazvati oštre negativne reakcije, kako Sarajeva, tako i njegovih globalističkih pokrovitelja.
Nije nikakva tajna da je rukovodstvo Republike Srpske nezadovoljno funkcionisanjem OBA (Obavještajno-bezbjednosne agencije BiH) koja pod rukovodstvom vernog Izetbegovićevog „askera“ Osmana Mehmedagića Osmice sprovodi politiku SDA usmerenu protiv „Vlaha“. Novu buru izazvala je nezakonita odluka generalnog direktora Mehmedagića da pre vremena pošalje u penziju iskusne srpske kadrove (iako nemaju 65 godina života i 40 godina radnog staža) i tako „očisti“ agenciju od nepodobnih službenika. U OBA doduše postoje i podobni srpski kadrovi, koji – prema Dodikovim tvrdnjama – svojom pasivnošću i prihvatanjem Osmičinih zahteva znatno doprinose pretvaranju ove zajedničke državne agencije u obaveštajno oružje za ostvarenje bošnjačkih političkih ciljeva.
„To su kadrovi Mirka Šarovića i Branislava Borenovića koji su postavljeni od strane Mladena Ivanića. Vidimo mi šta se tu dešava, dovode se Srbi iz Federacije BiH, oni koji su u mešovitim brakovima, te su zavisni od institucija Federacije BiH. Ne mogu reagovati osim da preko predsedavajućeg Saveta ministara zatražimo ko ima određena ovlašćenja, a i u Predsedništvu BiH ću zahtevati informaciju o tome“, najavio je državnik iz Laktaša.
Ostaje da se vidi hoće li Osman Mehmedagić, iako nema neophodnu fakultetsku diplomu, i u novom mandatu ostati na sadašnjoj funkciji i tako nastaviti svoje antisrpsko „kadriranje“ po OBA. Zajednička komisija parlamenta BiH za nadzor nad radom ove agencije zatražila je doduše od Osmice da joj u roku od sedam dana predoči diplomu o visokoj stručnoj spremi, međutim, dosadašnja iskustva iz procesa imenovanja funkcionera u Bosni pokazuju da nedostatak validnih „ćaga“ ne mora biti nepremostiva prepreka dolasku kandidata u željenu fotelju.
Dok pišemo ove redove, Milorad Dodik se priprema za put u Moskvu, gde će, na poziv Vladimira Putina, 24. juna prisustvovati Paradi pobede na Crvenom trgu. Pre polaska u glavni grad Rusije član Predsedništva BiH iz RS je u Beogradu vodio razgovore sa Sergejom Lavrovom koji su potvrdili kontinuitet dobrih odnosa između velikog i malog partnera iz Moskve i Banjaluke. Dodik je zahvalio rukovodstvu najveće države naše planete na pomoći tokom pandemije korone, kao i na podršci koju Kremlj pruža manjem entitetu BiH prilikom tendencioznih izveštaja visokog predstavnika Valentina Incka Savetu bezbednosti. Obavestio je prvog diplomatu Ruske Federacije o problemima koje Srpskoj svojim deljenjem pravde stvara Ustavni sud BiH, ali i dao čvrsto obećanje da RS neće podržati dalje približavanje nekadašnje centralne jugoslovenske republike NATO-u.
„Republika Srpska osporava bilo kakvu mogućnost da se kreće dalje ka NATO integracijama BiH. Mi nismo spremni da prihvatimo i donesemo odluku o uključivanju BiH u NATO integracije“, rekao je prvi političar Republike Srpske „Sputnjiku“.
Ne treba sumnjati da je ovo, verujemo, čvrsto obećanje manjeg partnera iz grada na Vrbasu prijalo ušima i njegovog beogradskog sagovornika, i ostalih najodgovornijih ljudi u Kremlju.