POST KORONA FESTUM

Kako se u svetu klasične muzike pauza na koroni polako pretvara u neizvesni nastavak, u pauzu ad libitum

Koncertne dvorane su zatvorene, festivali otkazani i muzički aktivni meseci izgubljeni. Za mnoge muzičare izolacija zbog virusa donela je posledice koje će im promeniti život. Petina klasičnih muzičara u svetu kaže da je duboko zabrinuta što će njihova karijera možda biti završena nakon kraja virusa korona. Novac od striminga muzike ne donosi zaradu, jer sistem onlajn-pomoći nije uveden, pa muzičari koji svoje snimke stavljaju na internet ne zarađuju ništa.
Vlade sveta svuda podstiču kampanju vraćanja na posao u industriji i drugim sektorima ekonomije, iako će to značiti nove smrtne slučajeve. Na polju klasične muzike, međutim, povratak na posao nailazi na očiglednu potrebu za velikom publikom u zatvorenim prostorima od 1.000, 2.000, 3.000 sedišta, ili čak i više. Publika je još uvek nevoljna da se vrati na takve događaje, pa se čini da je nastavak koncertnih sezona uživo neizvestan pod ovim uslovima. Operske kuće su posebno pogođene, jer tamo nema mesta individualnim izvođenjima. Bez mase nema ni opere. Horovi ispunjavaju pozornicu; muzičari sede jedan do drugoga u orkestarskoj rupi; publika sedi rame uz rame u dvorani. Metropoliten opera, jedna od najvećih svetskih operskih kuća, planira 4.000 gledalaca koji bi trebalo da ispune salu na premijernoj večeri nove sezone, potpuno nove produkcije Aide 21. septembra. Ali već sada nije sigurno kada će se dogoditi otvaranje. Met je diskretno najavio da predstave sledeće sezone mogu biti otkazane najmanje do Nove godine, pošto se mere društvenog distanciranja za suzbijanje pandemije virusa korona nastavljaju. Ljubitelji opere biće razočarani, mada to nije ništa u poređenju s pogubnim uticajem koji virus ima na živote i umetnika i zaposlenih u operi.
Nažalost, iskustva i predviđanja muzičara i umetnika svuda pokazuju da se nakon pandemije virusa korona ne može vratiti status kvo. Krizni period nakon finansijskog kraha 2008. samo je mali deo onoga što će se dogoditi i sa čim će se umetnici suočiti u skoroj budućnosti nakon aktuelne ekonomske katastrofe koju je pokrenula pandemija u 2020. godini.
Kod nas je situacija još gora, jer sve muzičke aktivnosti zavise uglavnom od finansiranja putem projekata. Grad Beograd je svoj konkurs za projekte ukinuo za ovu godinu, Ministarstvu kulture smanjen je budžet, a tržište umetnosti kod nas nikad nije zaživelo. Do sada nisu ili neće biti održani neki festivali (harfa, Festival stare muzike, BELEF, orgulje, deo sezone Kolarac – tvoj svet muzike), a pod znakom pitanja su i BEMUS, Saxperience, Festival čembala, u zavisnosti od imaginarnog budžeta i mogućeg ponovnog raspirivanja pandemije na jesen.
Veliki orkestri imaju problem ne samo nastupa već i redovnih proba. Prave probe orkestra, na kojima treba da bude prisutno oko 70 muzičara, još nisu prihvatljive. Beogradska filharmonija se sprema da svoju novu sezonu, ako je bude i kad je bude, prilagodi budućim preporukama za koncertiranje u zatvorenom, u zavisnosti od epidemioloških procena domaćih stručnjaka i Svetske zdravstvene organizacije. Muzička produkcija RTS-a priprema nastup na otvorenom 28. avgusta u Noći muzike na Tašmajdanu. Sve zavisi od datih okolnosti kako će se to realizovati. Nova sezona se bojažljivo planira, jer se još nisu stekli uslovi za pravo planiranje. Kulturni centar Beograda će na platou u Knez Mihailovoj ulici organizovati seriju muzičkih nastupa na otvorenom. Naravno, svi nastupi na otvorenom zavise od vremenskih uslova, koji nam do sada nisu bili baš skloni.
Što se tiče solista, višečasovno vežbanje instrumenta se uvek odvija u uobičajenoj izolaciji, jer je i pored zastoja zbog pandemije važno održati sviračku kondiciju kao kod vrhunskih sportista. Spremamo se kao da ćemo sutra izaći pred publiku budući da naš posao ne trpi dugu pauzu kao što je ovogodišnja pauza na koroni. Osim finansijske propasti, nenastupanje vodi i u depresiju, jer se ne vidi kuda i kako idemo i kada ćemo ponovo nastupati kao ranije. Znamo da će se ponovo pojaviti potreba za živim izvođenjima, koja se ne mogu porediti s gledanjem snimka ili prenosom uživo, jer smo u interludiju na koroni pridobili novu aktivnu publiku našim internet koncertima. Ohrabreni smo kada vidimo koliko se ljudi u ovim teškim vremenima okrenulo muzici koja leči, povezuje i daje nadu. I to samo posle 13 minuta slušanja…