Kuća kulture pod svetlima reflektora

Predstavljeni rezultati rada Ministarstva kulture i informisanja Srbije u periodu 2016–2020. godine

U prisustvu direktora republičkih ustanova kulture, u Klubu poslanika u Beogradu, medijima su predstavljeni rezultati rada Ministarstva kulture i informisanja u periodu 2016–2020. godina.
Nakon projekcije informativnog filma o najvažnijim momentima u radu Ministarstva u prethodne četiri godine, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević govorio je o bitnim događajima iz delokruga rada Ministarstva kulture i informisanja i aktuelnom stanju u oblastima kulture i medija. Ministar Vukosavljević je skrenuo pažnju na činjenicu da je ovaj saziv u svim segmentima svoga rada, a na prvom mestu izborima koji su pravljeni u kontekstu finansiranja, uporište i naglasak stavljao na aktivnu decentralizaciju kulturne politike, kao jedno od suštinskih opredeljenja. „Budući da dobar deo kulturnog života Srbije počiva na onim sadržajima koji su podržani od strane Ministarstva kulture i informisanja, važno je da ta podrška dopre i do najudaljenijih, takozvanih ’malih mesta’“, naglasio je on.

PROCENAT ZA „MINIMUM RAZVOJA“ U tom kontekstu važna borba vodila se i za očuvanje i kontinuirano povećanje budžeta za kulturu, jer „zamišljena potreba, koja je u svetu odavno uspostavljena kao standard, podrazumeva visinu od jedan odsto ukupnog budžeta zemlje, koji omogućava minimum kulturnog razvoja“, istakao je ministar i dodao da već duži niz godina nismo na tom nivou, ali je shodno fiskalnim i drugim strategijama iznos povećavan, da bi u 2019. godini dostigao jedan posto, ako gledamo resor ovog ministarstva u celini, odnosno i za kulturu i za informisanje.
„U kulturi nije sve u novcu, ali bih ipak, u ovom podsećanju na odluke vezane za opredeljivanje sredstava iz budžeta za kulturu, pomenuo da je pored već poznatih konkursa iz svih resora kulture, nemalim sredstvima podržan i veliki broj kako projekata i programskih aktivnosti, tako i infrastrukturnih zahvata na konkursu ’Gradovi u fokusu’, što predstavlja snažan impuls za održavanje kvalitetnog kulturnog života na lokalu“, podvukao je ministar Vukosavljević.
Brojni kulturni i medijski poslanici, vredni profesionalci i pregaoci iskazali su kroz ove četiri godine zadovoljstvo saradnjom sa resornim ministarstvom, a to su potvrdili kroz svoj rad „pod svetlima reflektora“ i, u mnogo većem broju, „iza kulisa“, u svojim radionicama, bibliotekama, redakcijama, arhivima, muzejima… „Nadamo se da će i kadrovsko osvežavanje u kulturi uskoro biti izvodljivo, jer svedoci smo da je već neko vreme u državnom sektoru na snazi zabrana zapošljavanja, koja je sprečila prirodnu dinamiku smene generacija, a svakako otežala neka željena kadrovska rešenja“, izjavio je ministar Vukosavljević.

BEZ ŽELJENOG UNAPREĐENJA ZA ĆIRILICU Ocenjujući kao značajan doprinos Ministarstva kulture i informisanja pri donošenju Medijske strategije, ministar je otvorio i temu kulture u medijima: „Kada je reč o medijima i kulturi, poznati problem zastupljenosti se nije mnogo poboljšao: emisije posvećene kulturi u svojim programskim šemama imaju samo javni servisi – RTS i RTV, a kada je reč o štampanim medijima, na prste jedne ruke možemo nabrojati dnevne novine i nedeljnike koji imaju kvalitetne rubrike posvećene kulturi.“
Osvrnuvši se na pitanja jezika i pisma, Vukosavljević je sa žaljenjem konstatovao da još nisu prihvaćene izmene Zakona o jeziku i pismu, a time i željeno unapređenje statusa ćiriličnog pisma.
„Polovično smo zadovoljni što je Vlada Srbije usvojila Strategiju kulturnog razvoja za period 2020–2030, a da ovaj važan akt još nije stigao do skupštinske procedure.“