Кућа културе под светлима рефлектора

Представљени резултати рада Министарства културе и информисања Србије у периоду 2016–2020. године

У присуству директора републичких установа културе, у Клубу посланика у Београду, медијима су представљени резултати рада Министарства културе и информисања у периоду 2016–2020. година.
Након пројекције информативног филма о најважнијим моментима у раду Министарства у претходне четири године, министар културе и информисања Владан Вукосављевић говорио је о битним догађајима из делокруга рада Министарства културе и информисања и актуелном стању у областима културе и медија. Министар Вукосављевић је скренуо пажњу на чињеницу да је овај сазив у свим сегментима свога рада, а на првом месту изборима који су прављени у контексту финансирања, упориште и нагласак стављао на активну децентрализацију културне политике, као једно од суштинских опредељења. „Будући да добар део културног живота Србије почива на оним садржајима који су подржани од стране Министарства културе и информисања, важно је да та подршка допре и до најудаљенијих, такозваних ’малих места’“, нагласио је он.

ПРОЦЕНАТ ЗА „МИНИМУМ РАЗВОЈА“ У том контексту важна борба водила се и за очување и континуирано повећање буџета за културу, јер „замишљена потреба, која је у свету одавно успостављена као стандард, подразумева висину од један одсто укупног буџета земље, који омогућава минимум културног развоја“, истакао је министар и додао да већ дужи низ година нисмо на том нивоу, али је сходно фискалним и другим стратегијама износ повећаван, да би у 2019. години достигао један посто, ако гледамо ресор овог министарства у целини, односно и за културу и за информисање.
„У култури није све у новцу, али бих ипак, у овом подсећању на одлуке везане за опредељивање средстава из буџета за културу, поменуо да је поред већ познатих конкурса из свих ресора културе, немалим средствима подржан и велики број како пројеката и програмских активности, тако и инфраструктурних захвата на конкурсу ’Градови у фокусу’, што представља снажан импулс за одржавање квалитетног културног живота на локалу“, подвукао је министар Вукосављевић.
Бројни културни и медијски посланици, вредни професионалци и прегаоци исказали су кроз ове четири године задовољство сарадњом са ресорним министарством, а то су потврдили кроз свој рад „под светлима рефлектора“ и, у много већем броју, „иза кулиса“, у својим радионицама, библиотекама, редакцијама, архивима, музејима… „Надамо се да ће и кадровско освежавање у култури ускоро бити изводљиво, јер сведоци смо да је већ неко време у државном сектору на снази забрана запошљавања, која је спречила природну динамику смене генерација, а свакако отежала нека жељена кадровска решења“, изјавио је министар Вукосављевић.

БЕЗ ЖЕЉЕНОГ УНАПРЕЂЕЊА ЗА ЋИРИЛИЦУ Оцењујући као значајан допринос Министарства културе и информисања при доношењу Медијске стратегије, министар је отворио и тему културе у медијима: „Када је реч о медијима и култури, познати проблем заступљености се није много побољшао: емисије посвећене култури у својим програмским шемама имају само јавни сервиси – РТС и РТВ, а када је реч о штампаним медијима, на прсте једне руке можемо набројати дневне новине и недељнике који имају квалитетне рубрике посвећене култури.“
Осврнувши се на питања језика и писма, Вукосављевић је са жаљењем констатовао да још нису прихваћене измене Закона о језику и писму, а тиме и жељено унапређење статуса ћириличног писма.
„Половично смо задовољни што је Влада Србије усвојила Стратегију културног развоја за период 2020–2030, а да овај важан акт још није стигао до скупштинске процедуре.“