Korona opozicija

Nedelja uoči izbora

Iako vidljivi u kampanji, oponenti vlasti skoro da su neprimetni u istraživanjima javnog mnjenja. Kao i virus korona, koji je prisutan u statističkim brojevima, ali se nigde javno ne primećuje

Kao i prilikom mnogih prethodnih izbora, i na ovim, zakazanim za 21. jun, rejtinge političara i stranaka neće ocenjivati samo građani već će njihovu popularnost meriti i kladionice. Ni do sada njihove procene nisu bile mnogo drugačije od onih koje čine profesionalne marketinške organizacije. Prateći njihove kvote i procene, kako prenosi „Kurir“, šansu da dobiju ministarske fotelje imaju šefica Skupštine Maja Gojković, sa kvotom 1,1, zatim predsednik Privredne komore Marko Čadež, za koga daju kvotu 1,3, a nova na listi je i direktorka „Službenog glasnika“ Jelena Trivan, sa kvotom 4. Interesantno je da Gojkovićeva i Čadež imaju bolje prognoze, odnosno veći su favoriti od mnogih aktuelnih ministara.
Kada je reč o predsedniku Vlade, na vrhu liste se i dalje nalazi aktuelna premijerka Ana Brnabić sa kvotom 1,5, što je u poređenju s prognozama u martu, pre vanrednog stanja, malo lošije– tada je kvota bila 1,1. Odmah iza nje, kao potencijalni premijeri su Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, sa šansom od 2,5, zatim Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i nosilac liste SNS, sa kvotom 3, kao i Siniša Mali, ministar finansija, sa kvotom 5. Nisu kladionice zaobišle ni stranke. Tako se od prošlog puta nije promenio status SNS, koji ima ubedljivo najbolji rejting od 61,01 odsto osvojenih glasova. Zatim se plasira koalicija SPS-JS, koja bi, prema ovoj prognozi, mogla da uzme 12,6 odsto. U odnosu na prošli spisak popularnost je opala Pokretu slobodnih građana Sergeja Trifunovića, koji je imao 4, a sada 3,2 odsto…

TRKA 12 LISTA Kada su već u pitanju brojevi, treba reći da je Republička izborna komisija proglasila 12 izbornih lista za parlamentarne izbore, a rok za prijavu važio je 15 dana do dana izbora. RIK je odlučio da na predstojećim izborima bude otvoreno 8.386 biračkih mesta, što je oko 130 više nego na predsedničkim izborima 2017. godine. Na Kosovu će biti 90 biračkih mesta, a 43 u inostranstvu. Rešenjem koje je usvojio RIK, 107 biračkih mesta namenjeno je za građane koji su na službi u Vojsci Srbije, a 29 u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija.
Ako bi na izbore izašla polovina biračkog tela i nešto više, da bi neka stranka ili koalicija prešla cenzus od tri odsto, bilo bi neophodno da osvoji bar 90.000 glasova, a prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja agencije „Faktor plus“, čije rezultate je preneo beogradski „Blic“, cenzus bi prešlo i u Skupštinu Srbije ušlo šest lista. Prema ovom istraživanju, lista oko Srpske napredne stranke osvojila bi 58,2 odsto glasova, dok bi Socijalistička partija Srbije u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom mogla da računa na 12,5 procenata. Cenzus bi prešle i liste Aleksandra Šapića, Sergeja Trifunovića, Vojislava Šešelja i Miloša Jovanovića, dok su na pola procenta i manje od pola od ulaska u parlament Dosta je bilo, Ujedinjena demokratska Srbija, Zavetnici i Pokret za obnovu kraljevine.
Ovakvi procenti i ne idu previše u prilog vladajućoj SNS jer preterano naglašavaju njenu dominaciju, bez obzira na bojkot dela opozicije. „Njihov odlazak na preko 60 odsto značio bi i da su svi drugi, osim možda SPS-a, beznačajni, a to ni samim naprednjacima ne odgovara. Ali znajući Vučića, mislim da ga to neće interesovati. On će, kao Nemci u fudbalu, gledati da da golova koliko god može“, reći će Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus“.
Takav odraz se može videti i po kampanji, uoči samih izbora. Vladajuća stranka skoro da je i nema. Čak je, zbog virusa korona, i najavljene mitinge otkazala. Toliko se osećaju jakim da im kampanja, jednostavno, nije ni potrebna. Osim ako se kao kampanja ne računa slučaj predizbornog spota Srpske napredne stranke (SNS) u kojem se Aleksandar Vučić pojavljuje s devojčicom. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je odlukom Saveta REM-a zabranilo spot SNS. Savet REM-a je zaključio da je u pomenutom slučaju došlo do povrede Pravilnika o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga, i naložio svim medijima da odmah obustave emitovanje tog spota. U javnosti je preovlađujući komentar da je ovaj spot snimljen uz svesno kršenje Pravilnika, verovatno kako bi kasnije imali izgovor da je REM postupao nepristrasno čak kada je u pitanju i vladajuća stranka. Svakodnevna otvaranja novih fabrika, obilasci gradilišta i smotre od strane najviših državnih čelnika, kao vlasti, ne računaju se. Čak se i Socijalistička partija Srbije (SPS), koalicioni partner naprednjaka, odlučila na miting (na „Tašu“) koji je više ličio na koncert Ivice Dačića nego na politički skup.

ŠTA ĆE BITI S OPOZICIJOM? Srpska napredna stranka nema vlast u Šapcu, Čajetini, Paraćinu i beogradskoj opštini Stari grad. Tu, možda, jedino dođe do pravog izbornog odmeravanja. Reklo bi se da je vlasti više stalo da osvoji te opštine, nego generalni uspeh na republičkom nivou, a tamošnjim čelnicima je biti il’ ne biti, jer bi u slučaju pobede SNS-a bili dvostruki gubitnici – i u odnosu na republičku vlast i u odnosu na opoziciju u kojoj su donedavno zagovarali bojkot, a onda odlučili da idu na lokalne izbore.
A ostala opozicija? Znatan deo opozicije bojkotuje izbore i smatra ih nelegitimnim pa ova i ovakva vlast protiv sebe ima rascepkanu opoziciju, bez čvrste i jasno profilisane politike, čiji birači, nezadovoljni sadašnjim vlastima, nisu dobili dovoljno ubedljivu poruku o tome šta i kako će se u njihovim životima popraviti ako se vlast promeni.
Ispostaviće se da je najavljeni bojkot zbog nezadovoljstva izbornim uslovima, još pre nekoliko meseci, ujedno postao i glavni narativ vodećeg opozicionog bloka oko Saveza za Srbiju (SzS). Utisak je da su izostale prethodno osmišljene i detaljno pripremljene akcije, pa se bojkot u praksi pretvorio u dominantnu političku ideju oko koje se dele i sučeljavaju opozicione stranke i lideri. Budući da je, sam po sebi, alat za sprovođenje neke politike a ne politička ideja, pokazalo se da bojkot, pošto nije ujedinio opoziciju, ipak ne može da odlučujuće utiče na pokretanje promena u društvu i na političkoj sceni.
Njima nije mnogo pomoglo ni što su parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori koji su bili raspisani za 26. april, usled izbijanja pandemije virusa korona i proglašenja vanrednog stanja, odloženi za 21. jun. U tom periodu došlo je do još žešće podele među opozicionarima, odluke mnogih da idu na izbore i formiraju dodatne koalicije i saveze. Biće da je na to više uticala odluka vlasti, pre dva meseca, da izmeni višedecenijsko izborno zakonodavstvo, pa je tako za održavanje izbora cenzus spušten sa 5 na 3 procenta. To se naročito odnosi na Demokratsku stranku (DS) koja se već godinama nalazi u krizi i procesu unutrašnjih reformi. Ali umesto da dođe do konsolidacije, usledilo je dodatno cepanje stranke, gubljenje poverenja u biračkom telu i veliko osipanje članstva.
Podozrenja, opozicione svađe, pa i tuče (Trifunović…) nisu izostali ni u kampanji. Saša Radulović, koji svoju sadašnju listu nije nazvao „Dosta je bilo“ već „Suverenisti“, sumnja u potpise za kandidaturu drugih opozicionih učesnika. I on se, poput mnogih, poslužio Tviterom kada je izrazio sumnju u Zorana Živkovića i listu „Nek maske padnu“ da su na Novom Beogradu prikupili 2.044 potpisa overenih u opštini u istih osam dana kada je lokalni odbor Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića prikupio 5.002 potpisa. Hoće reći, otkuda toliko potpisi i podrška u opštini u kojoj Živković ne izlazi na lokalne izbore. Bojkotaši pak kažu da neće prihvatiti i priznati rezultate izbora, najavljujući proteste čak na dan uoči izbora, kako bi izdejstvovali bilo kakvu konfuziju za dan izbora.
Opozicionari koji idu na izbore, svoju kuraž i „pravdoljubivost“ će, pretpostavljamo, pokazati po zatvaranju izbornih mesta, navodeći mnogobrojna kršenja izborne procedure i samim tim osporavati validnost izbora. Biće tu da li je bezbednost od virusa korona bila adekvatna ili nije, ko je nosio masku i rukavice a ko nije, da li su redovi za glasanje bili zbijeni ili u pravilnom razmaku… Rezultat će verovatno biti kao i u pravoj borbi sa virusom koju je vlast dobila bez obzira na probleme i teškoće koje ih još prate.