Spomeničko nasleđe Beograda

Kartografija znamenitosti

Piše Milan Timotić

Završena sintezna mapa nepokretnih kulturnih dobara i spomenika Beograda; na geografsko–topografskim mapama prezentovana su kulturna dobra sa svojom lokacijom, vizuelnim prikazom i sažetim opisom

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda završio je mapiranje nepokretnog kulturnog nasleđa beogradskih opština i javnih spomenika, koje je kao trogodišnji projekat započeo 2018. godine, sa ciljem da se u vidu kartografije sačini prezentacija nasleđa koje treba da sačuvamo.
Na geografsko-topografskim mapama prezentovana su kulturna dobra sa svojom lokacijom, vizuelnim prikazom i sažetim opisom.
Tokom prve godine realizacije projekta urađeni su kartografski prikazi (sa unetim nepokretnim kulturnim dobrima i javnim spomenicima) šest centralnih gradskih opština – Stari grad, Savski venac, Vračar, Palilula, Zemun i Lazarevac. Iste godine, u okviru Sajma knjiga 2018, ovaj zavod svečano je prezentovao javnosti projekat. U toku naredne godine su urađene mape opština Surčin, Sopot, Mladenovac, Voždovac, Zvezdara i Novi Beograd, a treća i završna faza projekta realizovana je ove godine izradom preostalih pet mapa za opštine Grocka, Barajevo, Čukarica, Rakovica i Obrenovac. Zavod za zaštitu spomenika kulture uspostavio je saradnju za realizaciju ovog projekta sa opštinama Savski venac i Zemun, koje su štampale mapu opštine sa prikazom nepokretnog kulturnog nasleđa, te je pozvao i ostale beogradske opštine da se pridruže.
Osim izrade mape u štampanom obliku, u saradnji sa lokalnim samoupravama predviđena je i njihova interaktivna veb-prezentacija na internet-stranici Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Krunu trogodišnjeg projekta predstavlja jedinstvena sintezna mapa sa prikazom administrativnog predela Beograda, čiji je cilj upoznavanje lokalne zajednice sa spomeničkim nasleđem u neposrednom okruženju, isticanje značajnih kulturno-istorijskih tačaka na teritoriji svih sedamnaest beogradskih opština, ukazivanje na moguće itinerere u oblasti kulturnog turizma i upotreba mapa u turističke svrhe.

Nenad Novak Stefanović BEOGRAD KROZ KLJUČAONICE STO KUĆA Kroz istoriju sto beogradskih zdanja autor daje panoramu grada na ušću dveju reka, raskrsnici Istoka i Zapada. U ovom jedinstvenom vodiču saznaćete malo poznate činjenice o građevinama pored kojih svakodnevno prolazite, kao i brojne kuriozitete koji će oplemeniti vaš pogled na grad. Šetnja kroz Beograd postaće nezaboravno iskustvo. Pored ostalog, knjiga otkriva mnoge tajne Beograda. Gde se nalazio prvi srpski kabare? Kako je živeo beogradski kralj čokolade Šonda? Šta se krije ispod temelja Bigza? Gde su živeli Mokranjac, Arčibald Rajs i Koča Popović? Kako je Dom sindikata postao dom bankara?

Istorijski dugovi – zahvalnost velikima

Beograd se spomenicima odužuje ljudima koji su ga zadužili

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je, obrazlažući protekle sedmice u Skupštini grada Beograda predloge o imenovanju parka Diane Budisavljević i Savskog parka, da su spomenici važan deo kulture sećanja i da bi značajni ljudi za naše društvo trebalo da dobiju zahvalnost. Vesić je podneo inicijativu za podizanje spomenika Aleksandru Deroku i Petru Nikolajeviću Moleru. On je istakao da je posebno zadovoljan inicijativom da se podigne spomenik Deroku, „za koga su svi Beograđani čuli“, te da je njegov značaj toliki da je sramota da do sada spomenik nije podignut.
„Za podizanje spomenika Deroku bilo je neophodno srediti pešačku zonu na Kosančićevom i Topličinom vencu, jer je on živeo u ulici koja se nalazi malo ispod hotela ’Palas’. Nadam se da ćemo po usvajanju ove odluke podići spomenik koji će oslikavati sve ono čime je Deroko doprineo razvoju na polju umetnosti i Beogradu, te da ćemo dobiti delo kojem će se građani diviti i koje neće biti samo bronzana figura“, rekao je Vesić.
Zamenik gradonačelnika je objasnio i inicijativu da se izgradi spomenik Petru Nikolajeviću Moleru u Molerovoj ulici, koji bi predstavljao podsetnik na to da negujemo i taj deo naše istorije i sećamo se umetnika koji je bio prvi predsednik srpske vlade u doba Karađorđa.
„Posebno sam srećan zbog Diane Budisavljević jer je veličina njenog dela potpuno nesporna. Ako negde treba da postoji njen spomenik, on treba da postoji u Srbiji jer, iako nije živela ovde, njeno delo najviše se ticalo srpskog naroda. Narednih nedelja objavićemo konkurs, nadam se da će se javiti dosta umetnika i da ćemo dobiti dobro rešenje, a njeno ime poneće i park od Beton hale do Brankovog mosta, dok će se park kod ’Beograda na vodi’ nazvati Savski park“, rekao je Vesić, i istakao da „Beograd mora još više da radi na kulturi sećanja.“
„Upravo radimo na projektu kojim ćemo postaviti 150 tabli kojima ćemo obeležavati kuće u kojima su se dešavali značajni istorijski događaji. Imamo istoriju i značajne ljude kojih treba da se sećamo“, istakao je Vesić i izrazio uverenje da će s tim biti nastavljeno jer je u pitanju dobra stvar, koja govori o tome da smo kao društvo spremni da se sećamo važnih ljudi. Zamenik gradonačelnika je naglasio da je još mnogo ljudi zaslužilo spomenike i rekao da bi u tom poslu trebalo svi da učestvujemo.
„Nikada se nije dogodilo da se javnost apsolutno složi oko nekog spomenika koji se postavlja u Beogradu, ali je tako verovatno svugde u svetu. Važno je da u odborima za ovakve inicijative sede kredibilni ljudi i da konkursi budu javni. Imamo šest, a uskoro ćemo imati sedam zaštićenih kulturno-istorijskih celina na teritoriji grada Beograda, među kojima su Dositejev licej, Ulica kneza Mihaila, prostor oko Hrama Svetog Save i drugi.“

„DUH PROSTORA” Naša je ideja da u okviru Plana generalne regulacije u prostoru kulturno-istorijskih celina odredimo obavezu investitorima da za izgled fasade moraju da dobiju saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kako bi se očuvao „duh” tog prostora. Na taj način neće biti moguće da u nekoj kulturno-istorijskoj celini nikne zgrada sa „staklenom” fasadom. Zgrade moraju da izgledaju u skladu sa kulturno-istorijskom celinom čiji su deo – istakao je Vesić. Prema njegovim rečima, sve to znači da će fasade u okviru kulturno-istorijskih celina morati da predstavljaju umetničko delo. – Biće formirana posebna komisija u okviru Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koja će ocenjivati vrednosti umetničkih dela. Ako uspemo u ovim nastojanjima, pomoći ćemo razvoj naše nacionalne umetnosti, vajari će imati daleko više posla, a Beograd će svakako prosperirati. Tako danas na pasareli koja spaja Kalemegdan i savsko priobalje imamo skulpturu koju su radili naš vajar Mrđan Bajić i Britanac Ričard Dikon. Samo zahvaljujući činjenici da je Dikon radio na toj skulpturi, bilo je nekoliko napisa o ovom projektu u britanskim medijima. Tako ćemo pokazati da Beograd nije samo najveći grad na Balkanu, već i kulturna prestonica – zaključio je Vesić.

Tekstovi se objavljuju kao deo Projekta sufinansiranog iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za informisanje