Vraćanje vere u pripovetku

Slikajući različite sudbinske isečke, priče Džefrija Judžinidisa ukazuju se kao panorama naših života u savremenom svetu, iz koje izbijaju prikrivane emocije, strasti, zablude, grehovi i pogreške…

DŽefrija Judžinidisa je naša publika u prvo vreme, pre petnaestak godina, znala kao Eugenidesa, kako je najpre bilo transkribovano njegovo prezime s izlaskom romana Midlseks („Mono i manjana“ 2004, 2008), a uzimajući u obzir njegove grčke korene, koji su upravo u tom romanu, remek-delu, tematski došli do izražaja. Malo kasnije, s objavljivanjem njegova druga dva romana Samoubistvo nevinosti („Booka“ 2011) i Bračni zaplet („Plato“ 2014, 2019), postalo je jasno da je američki pol njegovog identiteta dominantniji, odnosno da je to pisac koji i životno i poetički istupa u okviru američkog kulturnog koda, pa ga s pravom možemo smatrati Judžinidisom. Ako se sagleda njegova proza izjedna, kroz horizont kretanja njegovih junaka, može se čak reći da je Judžinidis pisac svog rodnog Detroita i Čikaga. Život više srednje klase ovih delova Amerike reflektuje se u njegovom delu kroz šezdesete i sedamdesete godine (Midlseks), osamdesete godine (Bračni zaplet) i devedesete i dvehiljadite (Veliki eksperiment), kroz šta se prati i transformacija prisnih porodičnih odnosa i povezanosti, postepeno udaljavanje i emancipovanje u sledećoj deceniji, i konačno raslojavanje, usamljenost, degeneracija i poremećenost svih tih relacija u najnovije vreme. zaйmы s 18 let na kartu sročno onlaйn
Priče sakupljene u knjizi Veliki eksperiment nastajale su i pojedinačno objavljivane u rasponu od 1996. godine do 2017. U njima se pronalaze neke teme koje je autor kasnije razvio u svojim romanima, što ukazuje ne samo na povezanost već na dug proces promišljanja, variranja i usavršavanja jednog ili nekoliko opsesivnih pripovedačkih motiva. Tako se priča „Proročka vulva“ u ovoj knjizi, iz 1999. godine, ukazuje kao uvertira ili rudiment Judžinidisovog grandioznog romana Midlseks i njegovog centralnog motiva – sudbina osobe rođene s neizdiferenciranim polnim karakteristikama. Dok je u romanu kao polazište ili filozofsko-civilizacijska motivacija uzet antički grčki mit, što je dobro korespondiralo i sa osnovnom temom romana porodične sage – grčkom emigracijom u Ameriku početkom veka, u priči koja prethodi ovom romanu Judžinidis se okreće afričkim antropološkim i etnološkim običajnostima o pitanju ovog medicinskog fenomena. Za razliku od romana u kojem će se razvijati drama osobe koja se u petnaestoj godini suoči sa pogrešno određenim polnim identitetom, u „Proročkoj vulvi“ dramu proživljava posmatrač – lekar, naučnik koji ovu pojavu izučava i koji boraveći u domorodačkom selu biva suočen i s filozofskim i s medicinskim i s kulturološkim paradoksom ove pojave.
Jedan od motiva romana Bračni zaplet – hodočašće dvojice američkih mladića u Indiju i na Daleki istok radi pronalaženja smisla života a zapravo dobrog provoda – u ovoj zbirci zatiče se u priči „Avionska pošta“. Poređenje zapadne, američke kulture i indijske čest je horizont Judžinidisovih interesovanja. U Velikom eksperimentu uočava se i u priči „Neposredna prijava“, gde se razvija čudan odnos studentkinje iz Indije i dvadeset godina starijeg profesora, tako što njeno nastojanje da se oslobodi okoštalih porodičnih pravila o ugovorenim brakovima između indijskih familija postaje kobno za američkog profesora i dotadašnju predvidljivost njegovog ušuškanog malograđanskog američkog života.
Razoreni brakovi i nepopravljivi odnosi unutar porodice obrađeni su i u pričama „Ko je negativac“ i „Ćudljive bašte“. Te odnose u ovim pričama autor sagledava iz perspektive pomerenih vrednosti u savremenom svetu koje vode olakom odustajanju i psihološkom potonuću. Kao vid ironijsko-apsurdističke kritike ukazuje se priča „Štrcaljka“ koja tematizuje želju poslovno uspešne četrdesetogodišnje žene da rodi dete i koja u tu svrhu organizuje „donatorsku“ žurku za prikupljanje reproduktivnog materijala radi ostvarenja svoje potrebe usled odsustva drugačijeg, prirodnog načina da to postigne.
Slikajući različite sudbinske isečke, priče Džefrija Judžinidisa ukazuju se kao panorama naših života u savremenom svetu, iz koje izbijaju prikrivane emocije, strasti, zablude, grehovi i pogreške… Istovremeno, majstorskim vođenjem ovog pisca, ponovo nam vraćaju veru u pripovetku kao žanr i pokazuju kako se duboke i bolne drame mogu jednako jezgrovito i snažno osvestiti i pričom, a ne samo romanom. zaйm na kartu maэstro bыstrozaйm na kartu ili kivi košeleksročno zaйm pod zalog nedvižimosti