Trampova „bakterija“ u NATO-u

Nemačka je dobila od Trampa ponudu koja se ne odbija i upozorena je na posledice neplaćanja „NATO zaštite“, pa im ostaje nada da će posle novembarskih izbora ta „čudna“ administracija SAD postati prošlost

Sukob američkog predsednika Donalda Trampa i političkih struktura Evrope ovih dana dobio je nove obrise. Kako se približavaju izbori u SAD, nesporazumi eskaliraju i gotovo poprimaju odlike neprijateljstva, čime „stare političke snage“, koje obitavaju prvenstveno u Berlinu, pokazuju da ni posle četiri godine nisu prihvatile Trampa i njegovu promenu politike SAD. Verovatno i neće, već će radije čekati da se u Belu kuću useli nov stanar, a prvu priliku za to imaće u novembru, kada se očekuje da Trampu na crtu stane njihov stari znanac Džozef Bajden, potpredsednik Amerike u dva mandata Baraka Obame (2009–2017). Doduše, Bajdena kao ozebli sunce čekaju i na drugim mestima, od Prištine, preko Podgorice, do Kijeva. Crnogorski premijer Duško Marković setiće se da ga Bajden nikada nije tako grubo odgurnuo, kao Tramp na svom prvom NATO samitu u maju 2017. godine. Niti je bilo koji američki zvaničnik, opet bez diplomatskog pardona, rekao da mu nije jasno zašto bi slao vojnike da brane NATO članicu Crnu Goru, čiji su ljudi „veoma agresivni“ i mogu da izazovu treći svetski rat.

SPIRALA OPTUŽBI Ali reklo bi se da nigde tako čežnjivo kao u Briselu – baš u gradu u kome je Tramp gurao Markovića – ne očekuju promene u Beloj kući. Posebno u sedištu NATO-a, gde su s Trampovim dolaskom došli neki sivi dani. Vojna alijansa i njeno sedište izgubili su status svetilišta Zapada. Neki ga i danas smatraju hramom mira i demokratije, ali je sve više onih koji NATO centralu vide kao mesto gde se kuju agresivni planovi. Ima i onih, kao u Podgorici, koji su „putem NATO prosvetljenja“ prošli u obrnutom smeru. Za razliku od Trampa, za koga je ova vojna alijansa od početka bila samo „mesto troška“. I ako trošak nadmašuje prihod, onda taj trošak treba ukinuti. To je izazvalo gnev onih zapadnjaka koji su baš lepo živeli dok ih je Amerika i branila i sama plaćala za to.
Tramp, međutim, traži da evropske zemlje mnogo više plaćaju „zaštitu“. One koje su geografski bliže Rusiji i koje su decenijama bile deo sovjetskog lagera nekako još i mogu da ubede svoje javno mnjenje da im je potrebno još više američkih baza i naoružanja, ali u nekim drugim sredinama to ne prolazi bez otpora – mnogi su svesni da je veća opasnost od odlivanja milijardi u džepove vojnih lobista nego od „ruske agresije“. Jedno je podržavati „krstaški pohod“ na Moskvu velikim rečima i hvalospevima demokratiji, a sasvim druga priča kada iz Vašingtona počnu da stižu uvećane fakture. Ne samo zbog toga, započeo je sukob između Trampa i evropskih elita, posebno u svetlu sve većih javnih dugova, recesije i u situaciji kada se ekonomska situacija pogoršava.
Pokrenuta je spirala optužbi koje ne priliče saveznicima, posebno na relaciji Berlin–Vašington. Jedna od poslednjih „razmena vatre“ usledila je prošle nedelje, kada je šef poslaničke grupe vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Rolf Mjutcenih izneo optužbu da „Tramp slabi NATO“, prenosi nemački „Bild“. List podseća da je Mjutcenih i prošle nedelje imao antiamerički istup, kada je pozvao SAD da povuku nuklearno oružje sa nemačke teritorije. Funkcioner SPD-a nazvao je Trampa „bakterijom“ za NATO, zato što smatra da je ova vojna alijansa prevaziđena, a Evropljane doživljava kao protivnike, čime slabi ceo savez.
Mjutcenih veruje i da je opasna nova nuklearna strategija američkog predsednika, jer predviđa mogućnost upotrebe taktičkog atomskog naoružanja. Ocenio je da se rizik od eskalacije povećava za vreme Trampove vlasti, jer se promenio pristup SAD nuklearnom oružju, koje više nije „potrebno samo za obuzdavanje, već i za vođenje rata“. Nemački političar ističe da svojim tvrdnjama ne dovodi u sumnju NATO, niti članstvo Berlina u alijansi, ali da saradnja u savezu ne sme da se svodi samo na učešće u zajedničkoj politici u oblasti nuklearnog naoružanja. „Ako je vezivni element samo američko atomsko oružje razmešteno u Nemačkoj i drugim zemljama, onda to nije dobro za transatlantsku alijansu“, kaže Mjutcenih.

POGORŠANJE TENZIJA Ovakvim stavovima isprovocirao je ne samo kritiku koalicionih partnera iz Hrišćansko-demokratske unije Angele Merkel, već i reakciju partijskog kolege i ministra spoljnih poslova Nemačke Hajka Masa. Ali i mnogih drugih. Čak je i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg morao da podseti da SAD pružaju Evropljanima „nuklearni kišobran“. Američki ambasador u Berlinu Ričard Grenel bio je direktniji, pozvavši Nemce da „ne podrivaju solidarnost koja leži u temelju nuklearnog obuzdavanja NATO-a“. Ministar Mas, poznat po ne baš nežnim tonovima prema Trampu i njegovoj administraciji, ovog puta nije se složio sa funkcionerom svoje stranke. Mas smatra da Nemačka o ovom pitanju ne treba da ide nekim „svojim putem“, jer će to „podriti poverenje najbližih saveznika prema Berlinu“. Po rečima šefa diplomatije, prisustvo nuklearnog arsenala SAD na teritoriji Nemačke daće Berlinu dodatnu težinu prilikom pregovora o pitanjima bezbednosti unutar NATO-a.
Čitava ova situacija, međutim, ne ide sasvim naruku Rusiji i može dodatno da pogorša tenzije Moskve sa SAD i NATO-a u celini, što Kremlju nije potrebno. Kako je najavila američka ambasadorka u Varšavi Džordžet Mosbaher, nuklearni arsenal može biti prebačen – iz Nemačke u Poljsku. Dakle, još bliže ruskim granicama, što bi ličilo na ozbiljnu eskalaciju. Osim u Nemačkoj, američke bojeve glave nalaze se u Italiji, Holandiji, Belgiji, kao i u Turskoj. Njihovo eventualno razmeštanje u Poljskoj pak dovelo bi nuklearni potencijal SAD na najbližu udaljenost od Moskve u poređenju sa svim pobrojanim. Eksperti ocenjuju da bi takav scenario vodio destabilizaciji regiona i negativno uticao na bezbednost u čitavoj Evropi.
Ambasadorka Mosbaher iznela je ovaj predlog na svom tviter nalogu i to je veoma snažna poruka, ne samo prema Nemcima i Poljacima već i prema Rusima – ali i celoj Evropi, koja bi osetila posledice takvog koraka. „Ako Nemačka želi umanjenje nuklearnog potencijala i slabljenje NATO-a, moguće je da Poljska – koja plaća sve svoje doprinose, razume rizike i nalazi se na istočnom krilu NATO-a – razmesti ove kapacitete kod sebe“, napisala je Mosbaherova. To je potvrdila i sledećeg dana poljskim novinarima, napomenuvši da je ruski atomski arsenal najveća pretnja za Evropu.

ODGOVOR PUŠKOVA I UPOZORENJE GRENELA Dočekao ju je ruski senator Aleksej Puškov, podsetivši američke i poljske kolege da se prisete Kubanske krize iz 1962, kada je razmeštanje sovjetskih raketa na ovom karipskom ostrvu dovelo do jednog od najopasnijih zaoštravanja odnosa između SAD i SSSR-a tokom Hladnog rata. „Oni u Vašingtonu i Varšavi koji sanjaju o razmeštanju nuklearnog oružja SAD u Poljskoj, treba da se upoznaju sa istorijatom Karipske krize iz 1962. godine. Verovatno je da oni o njoj uopšte ne znaju, ili su zaboravili. Postaviti takvo oružje u Poljskoj – siguran je put da se stvari dovedu do iste takve krize“, upozorio je Aleksej Puškov.
Mediji podsećaju da je atomski arsenal SAD prisutan u Nemačkoj od 1950-ih, a da je danas na nemačkom tlu 20 taktičkih bombi B-61. Tokom Hladnog rata, podseća RT, američki nuklearni arsenal u Evropi dostizao je između 5.000 i 7.500 bojevih glava. Ambasadorka Mosbaher poziva se na tekst američkog kolege iz Berlina Ričarda Grenela, u kome on osuđuje ova sukobljavanja nemačkih političara oko atomskog oružja SAD, smatrajući da time podrivaju solidarnost koja je u temelju nuklearnog obuzdavanja NATO-a. „Danas se Nemačka nalazi u centru ujedinjene Evrope, ali pretnje miru na kontinentu nisu nešto što je otišlo u prošlost, kako neki mogu da smatraju. Ruska invazija na Ukrajinu, uvećanje na granicama EU broja ruskih raketa koje mogu da nose nuklearne bombe, pojava novog oružja u Kini, Severnoj Koreji i u drugim zemljama – sve to očigledno ukazuje na realno postojanje pretnje“, tvrdi Grenel i podseća da Nemačka mora da nastavi da izvršava svoje obaveze pred NATO saveznicima. „Umesto slabljenja jedinstva na kome počiva potencijal nuklearnog obuzdavanja NATO-a, Nemačka sada treba da izvrši svoje obaveze prema saveznicima, nastavljajući da izvršava plaćanja u okviru nuklearnog programa NATO-a“, napisao je Ričard Grenel.
Nemačka je, dakle, dobila od Trampa „ponudu koja se ne odbija“ i upozorena je na posledice neplaćanja „NATO zaštite“. Sada im ostaje samo nada da će posle novembarskih izbora Tramp, njegov ambasador Grenel i cela ta „čudna“ američka administracija postati prošlost. Ne žele ni da pomisle da bi ona, možda, mogla da bude deo njihove političke budućnosti.