Nije li vreme za umiranje bioskopa!?

Virus ubija veliko platno

Sadašnja promena načina na koji se masovno gledaju filmovi, bioskopima uopšte ne ide u prilog. S koronom ili bez nje, trenutno deluje da je bioskopima kakve smo znali „odzvonilo“. Za njih ne stoji da više ništa neće biti isto nego da više ničega neće biti! Čak su i čuveni filmski festivali ugroženi. Neki se, moguće je, ove godine neće održati…

Poslednjih meseci najčešće izgovorene ili napisane reči su svakako virus, pandemija, kovid, izolacija. Ali jednako često se sa svih strana i u svim mogućim kontekstima čuje i čita proročka floskula koja znači sve i ništa, koja mnogo govori i turobnom izvesnom neizvesnošću prestravljuje: posle ovoga više ništa neće biti isto! I verovatno da je tako. Više neće biti isto, već je očigledno, ni u takozvanoj zabavnoj industriji. Ne samo u verovatnoći da će se još jednom tematski, zapravo sadržajno, ponuda izmeniti i užlebiti u nekim sada traženijim ili bar od tvoraca pretpostavljeno komercijalnijim pravcima nego će se ta promena, posle koje navodno više ništa neće biti isto, desiti, a i dešava se već, u načinu na koji će se konzumirati proizvodi Sedme umetnosti. U redu, promena se i pre pandemije virusa korona dogodila. Pojava striming, onlajn distributera i proizvođača filmova i TV serija je potpuno promenila, da tako kažemo, način igre u zabavnoj industriji. Bioskopi, iako nikada napredniji, luksuzniji i tehnički superiorniji nego što su danas, istovremeno postaju ne baš suvišni, ali svakako ugroženiji nego ikada pre. Pandemija virusa koji je prestravio svet, iako je njegov dosadašnji smrtonosni učinak daleko slabiji od mnogih drugih pandemijski prisutnih boleština, skoro je u potpunosti zatvorila bioskope širom sveta. Može se slobodno reći da je paralelno s pandemijom virusa i masovnom histerijom vlasti i naroda usledila i pandemijska groznica zatvaranja svih prostora i ustanova u kojima su se, u većem broju, okupljali ljudi. Među njima su i bioskopi. Prvi put od kada postoje, uključujući i periode svetskih ratova, bioskopi su širom planete pozatvarani.
I za razliku od nekih drugih mesta okupljanja ljudi, bioskopi su za zabavnu industriju odavno izuzetno profitabilno sredstvo jer na svetskom nivou godišnje samo Holivudu donose na desetine milijardi dolara. Sada toga više nema. Bioskopi su zatvoreni i niko ne zna u ovom trenutku kada, pa čak i da li će uopšte biti otvoreni u istom obimu i na isti način kao pre pandemije korone. Ako se otvore, i ako se pokrene distribucija filmova koji su snimljeni da bi se prikazivali po bioskopima, pitanje je da li će tehnički biti u stanju da donesu istu zaradu – zbog postojećih ograničenja najpre u ponašanju posetilaca, a onda, još značajnije, i njihove brojnosti radi bezbednog razmeštanja po salama. Pošto je strah i dalje prisutan kod mnogo ljudi, a nepoznanica oko ovog virusa je još uvek skoro potpuna, logično je očekivati da će se broj posetilaca bioskopa značajno smanjiti odlukom ljubitelja filmova da za sada ostanu uzdržani od gledanja s ostalom publikom, i orijentisanja na kućni bioskop i najpre striming ili kablovsku ponudu. Nema vakcine, ima straha, ograničenja i neprijatnih naredbi o pitanju ponašanja na javnim mestima (gledanje filmova s maskama i rukavicama svakako nije posebno zanimljivo), pa je izglednije da bioskopske dvorane ko zna do kada budu u najboljem slučaju drastično slabije posećene nego u vremenu pre pandemije. To dalje uzročno-posledično dovodi do značajno manjih prihoda, pa i sredstava kojima će se raspolagati za proizvodnju novih ostvarenja. Smanjiće se i zarade autora, a samim tim i njihova motivacija da rade za veliki ekran, a ako i budu radili, više nećemo biti bombardovani takozvanim visokobudžetskim filmovima spektakularnih sadržaja. Dakle, već je sada vidljivo, mnogo toga u ovom ogranku masovne kulture zaista više neće biti isto.

Godina rekordnog finansijskog podbačaja

Već prvi deo godine devastirao je filmske studije poremetivši njihov godišnji plan u tako zamašnom obimu da je sasvim jasno da će 2020. biti godina rekordnog finansijskog podbačaja. A njega će najviše osetiti prikazivači, odnosno vlasnici skupocenih globalno pozicioniranih lanaca bioskopa. Doduše, ogroman inkas koji su zacrtali holivudski planeri i te kako će izostati i na njihovom kontu iako je većina odlučila da svoje bioskopske adute ove godine prikazuje na televiziji i onlajn-striming servisima, što je, recimo, učinio „Dizni“ kada je svoje uvek veoma profitabilne dugometražne animirane filmove odmah ponudio malim ekranima, a to je do sada nezabeleženi presedan. Nije čuveni studio za „crtaće“ jedini – i drugi „mejdžorski“ stisli su zube i krenuli tim putem, pa su njihovi ovogodišnji sigurni aduti za ogromnu bioskopsku zaradu otišli direktno kablovskim i striming operaterima. Premijera i svetska distribucija dugo priželjkivanog rastanka Danijela Krejga od lika Džejmsa Bonda u filmu „Nije vreme za umiranje“ (život se postarao da ovaj naslov dobije vrlo ciničan kontekst shodno svetskim zbivanjima), koji je gotovo u dan uoči objavljivanja pandemije korone trebalo da počne svoju žetvu miliona dolara, prebačene su za jesenje dane, ali je neizvesno da li će i tada moći da se prikazuje i, posebno, ako i bude ušao u bioskope, u kakvim uslovima će se to dogoditi. Ne zna se ni koliko će biti tržište. Otuda je realno očekivati da će i o ovom pitanju nužda promeniti poslovni običaj. Iako su tzv. nezavisni ili autorski filmovi izvor zarade pronalazili pre na svim drugim mestima nego u bioskopima, ima onih, kao što su pobednici velikih festivala, sa solidnim prihodima od bioskopskih ulaznica. Zato je, npr., zatvaranje bioskopa bilo veliki peh za aktuelnog berlinskog laureata „Nikada retko, ponekad uvek“, koji je direktno pušten striming servisima, a oni su u proteklim mesecima em povećali svoju ponudu i broj pretplatnika em dobili novu moćnu konkurenciju u formi striming ogranaka velikih holivudskih studija poput „Diznija plus“. Problem, međutim, svih njih, posebno izražen povećanjem potražnje i konkurencije, jeste taj što svi ljudi u svojim kućama nemaju pristup internetu, ili što još uvek tek manji broj korisnika interneta ima dovoljno brzu mrežu i dovoljno veliki protok da mogu redovno da gledaju viskokvalitetne kopije filmova. U drugom slučaju servisi su u vreme izolacije od korone i naglog povećanja korisnika mreže odlučili da ponude katalog sa nižim kvalitetom kopija filmova kako bi se izbeglo zagušenje tamo gde je moguć ovakav vid preuzimanja filmova.

BANKROT, IGRA BROJEVA, LENJOST…

Zanimljivo je, inače, da je u svetu bilo otvoreno preko petsto ranije zatvorenih bioskopskih sala i da su svi odmah ponovo zatvoreni po nalogu merodavnih u tim zemljama usled straha od mogućnosti da se pokrene nov talas zaraze. Takav strah, opravdan ili ne, ostaće i nadalje pa je samo iz te preventivne perspektive vidljivo da je bioskopima korona došla glave i da je malo verovatno da će se do kraja godine nadoknaditi izgubljeno. Vlasnici modernih bioskopskih lanaca koji su planirali ili već nešto uradili o pitanju globalnog proširivanja kapaciteta sada su pred finansijskim kolapsom, pa i bankrotom. Jer ne samo da je pomenuta neizvesnost oko razvoja pandemije korone zatvorila njihove bioskope nego im preti i dodatna nevolja od dojučerašnjih prirodnih saveznika, proizvođača filmova. Veliki studiji su, naime, počeli da se okreću internetu i kablovskim provajderima pošto su bioskopi silom prilika zatvoreni, ali i zato što im to sve više finansijski odgovara. Time su, naime, zapravo obezbedili uslove za veću zaradu jer im kablovski operateri i striming servisi uzimaju daleko manji deo od ukupne zarade nego što su to radili vlasnici bioskopa. U toj igri brojeva (manji je izvor prihoda pošto je cena onlajn-gledanja ili iznajmljivanja naslova u klubovima kablovskih operatera daleko niža, ali je brojnost stalno dostupne publike mnogo veća) izgleda da filmski producenti pronalaze sve više motiva da zaobiđu bioskope čak i kada više ne bude pandemije. Televizija, internet i lenjost ljudi koji su višenedeljnim zaključavanjima po kućama usled straha od bolesti postali još inertniji ojadili su vlasnike bioskopa koji zato ne mogu da se nadaju da će, kao nekada, u vreme pandemije španske groznice ili divljanja Drugog svetskog rata, posle nestanka opasnosti početi ponovo da zarađuju milijarde. Sadašnja promena načina na koji se masovno gledaju filmovi uopšte im ne ide u prilog. S koronom ili bez nje, trenutno deluje da je bioskopima kakve smo znali „odzvonilo“. Za njih ne stoji da više ništa neće biti isto nego da više ničega i neće biti! Čak su i čuveni filmski festivali ugroženi. Neki se, moguće je, ove godine neće održati.