Није ли време за умирање биоскопа!?

Вирус убија велико платно

Садашња промена начина на који се масовно гледају филмови, биоскопима уопште не иде у прилог. С короном или без ње, тренутно делује да је биоскопима какве смо знали „одзвонило“. За њих не стоји да више ништа неће бити исто него да више ничега неће бити! Чак су и чувени филмски фестивали угрожени. Неки се, могуће је, ове године неће одржати…

Последњих месеци најчешће изговорене или написане речи су свакако вирус, пандемија, ковид, изолација. Али једнако често се са свих страна и у свим могућим контекстима чује и чита пророчка флоскула која значи све и ништа, која много говори и туробном извесном неизвесношћу престрављује: после овога више ништа неће бити исто! И вероватно да је тако. Више неће бити исто, већ је очигледно, ни у такозваној забавној индустрији. Не само у вероватноћи да ће се још једном тематски, заправо садржајно, понуда изменити и ужлебити у неким сада траженијим или бар од твораца претпостављено комерцијалнијим правцима него ће се та промена, после које наводно више ништа неће бити исто, десити, а и дешава се већ, у начину на који ће се конзумирати производи Седме уметности. У реду, промена се и пре пандемије вируса корона догодила. Појава стриминг, онлајн дистрибутера и произвођача филмова и ТВ серија је потпуно променила, да тако кажемо, начин игре у забавној индустрији. Биоскопи, иако никада напреднији, луксузнији и технички супериорнији него што су данас, истовремено постају не баш сувишни, али свакако угроженији него икада пре. Пандемија вируса који је престравио свет, иако је његов досадашњи смртоносни учинак далеко слабији од многих других пандемијски присутних болештина, скоро је у потпуности затворила биоскопе широм света. Може се слободно рећи да је паралелно с пандемијом вируса и масовном хистеријом власти и народа уследила и пандемијска грозница затварања свих простора и установа у којима су се, у већем броју, окупљали људи. Међу њима су и биоскопи. Први пут од када постоје, укључујући и периоде светских ратова, биоскопи су широм планете позатварани.
И за разлику од неких других места окупљања људи, биоскопи су за забавну индустрију одавно изузетно профитабилно средство јер на светском нивоу годишње само Холивуду доносе на десетине милијарди долара. Сада тога више нема. Биоскопи су затворени и нико не зна у овом тренутку када, па чак и да ли ће уопште бити отворени у истом обиму и на исти начин као пре пандемије короне. Ако се отворе, и ако се покрене дистрибуција филмова који су снимљени да би се приказивали по биоскопима, питање је да ли ће технички бити у стању да донесу исту зараду – због постојећих ограничења најпре у понашању посетилаца, а онда, још значајније, и њихове бројности ради безбедног размештања по салама. Пошто је страх и даље присутан код много људи, а непознаница око овог вируса је још увек скоро потпуна, логично је очекивати да ће се број посетилаца биоскопа значајно смањити одлуком љубитеља филмова да за сада остану уздржани од гледања с осталом публиком, и оријентисања на кућни биоскоп и најпре стриминг или кабловску понуду. Нема вакцине, има страха, ограничења и непријатних наредби о питању понашања на јавним местима (гледање филмова с маскама и рукавицама свакако није посебно занимљиво), па је изгледније да биоскопске дворане ко зна до када буду у најбољем случају драстично слабије посећене него у времену пре пандемије. То даље узрочно-последично доводи до значајно мањих прихода, па и средстава којима ће се располагати за производњу нових остварења. Смањиће се и зараде аутора, а самим тим и њихова мотивација да раде за велики екран, а ако и буду радили, више нећемо бити бомбардовани такозваним високобуџетским филмовима спектакуларних садржаја. Дакле, већ је сада видљиво, много тога у овом огранку масовне културе заиста више неће бити исто.

Година рекордног финансијског подбачаја

Већ први део године девастирао је филмске студије пореметивши њихов годишњи план у тако замашном обиму да је сасвим јасно да ће 2020. бити година рекордног финансијског подбачаја. А њега ће највише осетити приказивачи, односно власници скупоцених глобално позиционираних ланаца биоскопа. Додуше, огроман инкас који су зацртали холивудски планери и те како ће изостати и на њиховом конту иако је већина одлучила да своје биоскопске адуте ове године приказује на телевизији и онлајн-стриминг сервисима, што је, рецимо, учинио „Дизни“ када је своје увек веома профитабилне дугометражне анимиране филмове одмах понудио малим екранима, а то је до сада незабележени преседан. Није чувени студио за „цртаће“ једини – и други „мејџорски“ стисли су зубе и кренули тим путем, па су њихови овогодишњи сигурни адути за огромну биоскопску зараду отишли директно кабловским и стриминг оператерима. Премијера и светска дистрибуција дуго прижељкиваног растанка Данијела Крејга од лика Џејмса Бонда у филму „Није време за умирање“ (живот се постарао да овај наслов добије врло циничан контекст сходно светским збивањима), који је готово у дан уочи објављивања пандемије короне требало да почне своју жетву милиона долара, пребачене су за јесење дане, али је неизвесно да ли ће и тада моћи да се приказује и, посебно, ако и буде ушао у биоскопе, у каквим условима ће се то догодити. Не зна се ни колико ће бити тржиште. Отуда је реално очекивати да ће и о овом питању нужда променити пословни обичај. Иако су тзв. независни или ауторски филмови извор зараде проналазили пре на свим другим местима него у биоскопима, има оних, као што су победници великих фестивала, са солидним приходима од биоскопских улазница. Зато је, нпр., затварање биоскопа било велики пех за актуелног берлинског лауреата „Никада ретко, понекад увек“, који је директно пуштен стриминг сервисима, а они су у протеклим месецима ем повећали своју понуду и број претплатника ем добили нову моћну конкуренцију у форми стриминг огранака великих холивудских студија попут „Дизнија плус“. Проблем, међутим, свих њих, посебно изражен повећањем потражње и конкуренције, јесте тај што сви људи у својим кућама немају приступ интернету, или што још увек тек мањи број корисника интернета има довољно брзу мрежу и довољно велики проток да могу редовно да гледају вискоквалитетне копије филмова. У другом случају сервиси су у време изолације од короне и наглог повећања корисника мреже одлучили да понуде каталог са нижим квалитетом копија филмова како би се избегло загушење тамо где је могућ овакав вид преузимања филмова.

БАНКРОТ, ИГРА БРОЈЕВА, ЛЕЊОСТ…

Занимљиво је, иначе, да је у свету било отворено преко петсто раније затворених биоскопских сала и да су сви одмах поново затворени по налогу меродавних у тим земљама услед страха од могућности да се покрене нов талас заразе. Такав страх, оправдан или не, остаће и надаље па је само из те превентивне перспективе видљиво да је биоскопима корона дошла главе и да је мало вероватно да ће се до краја године надокнадити изгубљено. Власници модерних биоскопских ланаца који су планирали или већ нешто урадили о питању глобалног проширивања капацитета сада су пред финансијским колапсом, па и банкротом. Јер не само да је поменута неизвесност око развоја пандемије короне затворила њихове биоскопе него им прети и додатна невоља од дојучерашњих природних савезника, произвођача филмова. Велики студији су, наиме, почели да се окрећу интернету и кабловским провајдерима пошто су биоскопи силом прилика затворени, али и зато што им то све више финансијски одговара. Тиме су, наиме, заправо обезбедили услове за већу зараду јер им кабловски оператери и стриминг сервиси узимају далеко мањи део од укупне зараде него што су то радили власници биоскопа. У тој игри бројева (мањи је извор прихода пошто је цена онлајн-гледања или изнајмљивања наслова у клубовима кабловских оператера далеко нижа, али је бројност стално доступне публике много већа) изгледа да филмски продуценти проналазе све више мотива да заобиђу биоскопе чак и када више не буде пандемије. Телевизија, интернет и лењост људи који су вишенедељним закључавањима по кућама услед страха од болести постали још инертнији ојадили су власнике биоскопа који зато не могу да се надају да ће, као некада, у време пандемије шпанске грознице или дивљања Другог светског рата, после нестанка опасности почети поново да зарађују милијарде. Садашња промена начина на који се масовно гледају филмови уопште им не иде у прилог. С короном или без ње, тренутно делује да је биоскопима какве смо знали „одзвонило“. За њих не стоји да више ништа неће бити исто него да више ничега и неће бити! Чак су и чувени филмски фестивали угрожени. Неки се, могуће је, ове године неће одржати.

Крах после најпрофитабилније године у историји

Ко у овом процесу наметнутих промена зарађује, а ко губи, и колико, још је неизвесно. Прилагођавања забавне индустрије у ходу новонасталим ограничењима нису део неке нове, дугорочне, пословне политике већ изнуђени потези који ће можда, или неће, постати трајно решење. Само постојање ове дилеме говори да је корона запретила смрћу биоскопима широм света и да после њене појаве заиста више ништа на овом плану неће и не може бити исто. Јер, из садашње перспективе, чак и да се у блиској будућности откључају сви биоскопи света, тешко је замислити да ће се публика тако брзо вратити безбрижном гледању филмова у препуној сали, и да ће с маском и с рукавицама грицкати кокице док из мрака можда вреба друга тура заразе. Шта год се десило, неће скоро, а можда и никада, филмска индустрија имати тако профитабилну годину као што је била прошла која је забележена као најпрофитабилнија у историји! Укупна годишња зарада од свих филмова на светском тржишту је у 2019. премашила 42 милијарде долара! На листи највећих хитова, оних који су премашили милијарду долара зараде, налази се чак шест „Дизнијевих“ хитова – они су овом студију донели дванаест милијарди долара, па није чудно да је овај студио, као потенцијално највећи овогодишњи губитник, покренуо сопствени стриминг сервис. Што се тиче појединих тржишта, најисплативије је било кинеско – у поменутој прошлогодишњој рекордној суми учествовало је с више од десет милијарди долара зарађених на биоскопским благајнама.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.