ZORAN MILIVOJEVIĆ – Strah je uvod u sistem totalitarne države

COVID-19 je zarazan i opasan virus, ali već sada treba ukazati na neprihvatljivost dodatnog zastrašivanja naroda, kaže naš sagovornik, uz naglašavanje: „Stariji ljudi su po pravilu veoma zainteresovani da što duže žive, tako da su vrlo disciplinovani, pa se sve moglo rešiti s malo fleksibilnijim merama“

Virus COVID-19 jeste zarazan i veoma opasan jer pored pluća napada i druge organe. Zarad obuzdavanja epidemije naša „struka“ se upravo zato opredelila za ograničavanje bliskih fizičkih kontakata među ljudima, odnosno za „tvrđi“ pristup. Kako u epidemiji odgovornost imaju i građani i vlast, svako treba da uradi svoj deo posla. Međutim, vlast je odgovornost oduzela od građana, i prenela je na sebe. S druge strane, pandemija kao prolazna situacija je prilika da države merama potpunog nadzora, kontrole, kazni i nedostatka privatnosti svoju vladavinu pretvaraju u totalitarne sisteme. Na neprihvatljivost toga treba jasno ukazati već sada, rekao je na početku razgovora za „Pečat“ naš uvaženi psihoterapeut Zoran Milivojević.
Pod plaštom pandemije virusa korona u Srbiji se dogodilo nečuveno „zatvaranje naroda“, mnogo drastičnije nego u drugim državama. Uviđate li posledice ovako velikog zastrašivanja, što bolešću što merama?
Verovatno je iz perspektive vlasti manja greška krenuti tvrđe, pa ako rezultati budu dobri, to je njena zasluga, a ako budu loši, onda se mogu pravdati da bi bilo mnogo gore da nisu preduzeli oštre mere. Inače, izvor straha je u virusu i bolesti, a ne u merama koje su vlasti preduzele. Mere nas frustriraju, čine nezadovoljnima i sputanima, ali kada ljudi znaju šta je smisao svega, onda su spremni da istrpe, da prihvate i da se prilagode. Od početka uporno ponavljam da onda kada postoji stvarna opasnost, strah je naš prijatelj jer nas pokreće da se zaštitimo. Ne verujem da će ovo vreme straha od korone ostaviti neke velike posledice po nas, ipak smo mi veoma izdržljiv narod koji je u poslednje tri decenije doživeo i preživeo razne kolektivne nedaće.
Može li se sa stanovišta psihoanalize reći da je u krizi koju sada živimo materijalizam pobedio duhovnost kojoj ćemo morati da se vratimo, jer će u suprotnom ova individualistička, sebična civilizacija morati da nestane?
To bi bio korak u pravom smeru. Ali to mi malo liči na planove bolesnika koji dok je bolestan, mašta o svemu onome što će drukčije raditi kada ozdravi, ali kada ozdravi, ništa od toga jer se vraća starim navikama. U tom smislu sam pesimističan jer će ljudi koji vladaju ovim svetom, a to su oni koji imaju moć i novac, uvek uticati da rezultat bude takav da njima najviše odgovara. 
Mnogi su uprkos policijskom času izlazili na ulice, a bilo je i onih koji su i pored zabrane kretanja otišli u crkve na Vaskrs. Ima li u toj činjenici, pored istinske vere, i tipičnog srpskog inata?
Verujem da ima i jednog i drugog. Sveštenici i vernici su uvereni da su crkve sveta mesta u kojima ne mogu da se zaraze. Zato je postojala neka vrsta konflikta između crkvenih i svetovnih vlasti, što je verovatno rezultiralo inatom. Video sam da mnogi vernici ne nose maske i da su u većim grupama pred crkvom. To mi nije ličilo na pametno ponašanje.
S obzirom na to da nacija već mesec i po živi u strahu koji parališe misao i sužava prostor za racionalno rasuđivanje, a postoji osnovana sumnja da je virus projekat a ne prirodna pojava, koju generaciju smatrate najugroženijom?
Kao i druge neprijatne emocije, strah nas fokusira na problem, na ono ugrožavanje zbog kojeg se strah i javio. Strah je za dušu isto ono što je bol za telo, signal da nešto nije u redu i da se od toga treba zaštititi. U tom smislu opsednuti smo ovim virusom, teorijama kako je nastao, protivepidemijskim merama, posledicama po ekonomiju i slično. Svi drugi problemi, kojih ima mnogo, ostali su izvan fokusa. Iako je možda virus nastao u laboratoriji, ne verujem da je namerno pušten, jer u pandemiji nemate pobednika, svi gube, a najrazvijeniji najviše. Najugroženija je najstarija generacija, dakle upravo ona koju je najviše trebalo zaštititi. Potpuna zabrana izlaska, nemogućnost fizičkog kontakta s najmilijima, nemogućnost šetnje, fizičke aktivnosti, sve to je loše za njihovo zdravlje. Stariji ljudi su po pravilu veoma zainteresovani da što duže žive, tako da su vrlo disciplinovani. Mislim da se to moglo rešiti s malo fleksibilnijim merama, da im se dozvoli šetnja s maskama i rukavicama bar sat dnevno. Više puta sam upozoravao da u ovoj populaciji imate ljude koji su dementni, a koji tako ne izgledaju, tako da ili ne razumeju zašto ne smeju napolje, ili razumeju, ali ubrzo zaborave. Porodice su imale velike probleme da ih zadrže u stanovima, a sasvim je neprihvatljivo da su prekršajno kažnjavani zbog ponovljenog nepridržavanja izolacije.
Da li je strah, zapravo, instrument kojim se želi, i može, pokoriti svet od strane manjine koja želi da ovlada njime, i postoji li mogućnost da se u slučaju eventualnog osvešćenja naroda taj isti strah pretvori u bunt i otpor po čisto fizičkom zakonu – što veći pritisak to veći otpor?
Osećanje straha kod stanovništva je tipično za diktature. Iako je glavni razlog za strah ovaj čudni virus, ljudi širom planete se plaše da bi ovo stanje straha moglo da bude iskorišćeno od političara i svetskih elita za jačanje nedemokratskih mera i uvođenja totalitarnih sistema. Strah ljude sprečava da razmišljaju u širem kontekstu, tako da ne vide širu i dublju sliku događanja. Pogotovo što se uvek uvođenje mera kontrole opravdava nekom vrstom dobrobiti za stanovništvo. A kada se takve mere uvode, onda se stanovništvo podeli na one koji u njima vide povećanje sigurnosti od neke pretnje i one buntovne koji u istim merama vide gubitak slobode. Pitanje slobode građana dominiraće decenijom koja je pred nama. Po mom mišljenju jedna od najvećih pretnji slobodama i privatnosti je ukidanje gotovog novca i stvaranje „bezgotovinskih država“. Kada kupujete za gotovinu, svaka takva transakcija je anonimna, ali kada plaćate karticom, tada i banka i država koja je povezana s bankama zna sve o vama. Sve dok postoji gotovina imamo izbor, ali kada se ukine, kao što se najavljuje, tada ulazimo u sistem totalitarne države. 
Za razliku od naroda, vlast kao da nema nikakvog straha od posledica svojih postupaka, od uskraćivanja ljudskih prava i sloboda!
Kada je neko bolestan, njegova bolest je njegova lična stvar, kao i da li će se lečiti i na koji način će se lečiti – osim kada su u pitanju opasne zarazne bolesti. Tada nečija bolest ili samo stanje zaraženosti više nije njegova lična stvar već se tiče i drugih ljudi koje bi ta osoba mogla zaraziti, uzrokovati da se razbole i da umru. I zato u odnosu na druge oblasti medicine jedino u epidemiologiji postoji autoritarni model. To znači da takve bolesti, to jest epidemije postaju javna stvar, tako da se u borbi protiv epidemije aktiviraju država i njen represivni aparat. U situaciji epidemije opasnog mikroorganizma suspenduju se, dakle privremeno oduzimaju građanske slobode i prava. Naravno, to je prolazno stanje. Prema tome, ljudi iz vlasti ne smatraju da su nešto skrivili, već da su zaslužni za nametanje oštrih protivepidemijskih mera koje su dale rezultate. To nije logika samo naše zemlje već svih država i to se mora razumeti i prihvatiti. 
A što se tiče samih političara, među njima postoje različiti tipovi. Karakteriše ih to da su inteligentni, sposobni, ali i dobri glumci. Kako je politika „veština mogućeg“, u njoj postoje jedino interesi, tako da moralne kategorije mogu samo da smetaju.
Jedna od najdrastičnijih mera je zatvaranje ljudi starijih od 65 godina, a penzioneri u Srbiji čine trećinu stanovništva. Kako sagledavate posledice ove mere?
Nekada pacijent umre od izazivača bolesti, a nekada od leka koji se primenjuje. Ove mere su fokusirane na sprečavanje zaražavanja starijih, ali su izgubile iz vida one druge njihove potrebe koje moraju da se zadovolje kako bi bili fizički i mentalno zdravi i vitalni. Kakve će biti posledice, videćemo.
Zagovornici „teorije zavere“ upozoravaju na opasnu izjavu predsednice Saveta Evrope Ursule fon der Lajen da se penzionerima zabrani svaki izlazak iz kuća do početka 2021. godine, dok se ne „nađe“ vakcina protiv korone. Šta bi ostvarenje ove namere značilo za psihičko zdravlje najstarije populacije?
Izjave evropskih političara su u poslednje vreme razočaravajuće. Ta ista gospođa je odbila sastanak s premijerom Italije povodom krize u toj zemlji jer je unapred imala zakazan sastanak sa aktivistkinjom Gretom Tunberg. Očigledno je da je tamo zavladala potpuna konfuzija i da su date nespretne izjave. SZO je objavila da nema dokaza da nakon preležanog virusa COVID-19 ostaje imunitet. Ako je to tačno, onda ne znam kako će napraviti vakcine. Verovatno je gospođa, koja je inače lekar, htela da izrazi veliku brigu za ovu populaciju, ali zapravo je objavila smrtnu presudu velikom delu ove populacije.
Kako haos i subkultura koji nam se danas nameću kroz rijaliti programe deluju na psihu ljudi, pogotovo mladih?
Uče ih da je sve dozvoljeno, da primitivnim rečnikom i ponašanjem možete da privučete pažnju drugih na sebe, da je potrebno samo da uđete u rijaliti kako biste uspeli u životu, postali „poznati“. Uče ih da je dovoljno da devojka lepo izgleda, pa da privuče nekog bogatog koji će je „usrećiti“. Ali ne treba očekivati da vam neka privatna televizija vaspitava decu, to moraju da rade roditelji.
Na osnovu vaše knjige „Emocije“ Institut za kriminologiju Pravnog fakulteta u Ljubljani objavio je priručnik „Znanje o emocijama za manje nasilja u školama“, koji je uz podršku Ministarstva za školstvo i sport podeljen svim slovenačkim školama. Da li su naše institucije pokazale interes za ovaj ili neki sličan priručnik? 
Nažalost nisu, iako su autori bili spremni da besplatno ustupe prava. Radim u Sloveniji više od tri decenije, i osećam da me tamo daleko više uvažavaju nego u mojoj Srbiji. Sve to vreme nisam imao nijednu neprijatnost, iako tamo govorim srpski. Ja sam lekar i psihoterapeut, a ne psiholog, iako me tako često iz neznanja pogrešno titulišu u novinama. Ali stvari se popravljaju, jer sve više ljudi zna razliku između psihoterapeuta, psihijatra i psihologa.

unshaven girls oformitь zaйm čerez kontaktэkspress zaйm v sankt peterburgezaйm sročno po pasportu