Pomoć opasnija od virusa

Da u zajedničkoj borbi protiv virusa korona na relaciji zvaničnog Sarajeva i Banjaluke ipak sve ne funkcioniše najbolje pokazuje kritika koju su vlasti RS uputile na račun nadležnih organa Federacije BiH

Republika Srpska i BiH nastavljaju borbu s virusom korona od koga je, u trenutku dok pišemo ove redove, na celoj teritoriji dejtonske tvorevine zaraženo preko 900 osoba, a 37 preminulo. U manjem entitetu do sada su zabeležena 392 slučaja zaraze od čega je 14 imalo fatalan ishod, ali se s druge strane od bolesti oporavilo 110 lica.

OŠTRIJE MERE Vlasti u Banjaluci pooštravaju mere kako bi suzbile pandemiju, pa je tako Republički štab za vanredne situacije 11. aprila na javnim mestima zabranio okupljanje u grupama većim od tri osobe, dok se s preporuke prešlo i na naređenje da svi građani na otvorenom moraju nositi zaštitne maske i rukavice.
Ministar zdravlja u Vladi RS Alen Šeranić ocenio je da su „preduzete mere donele rezultate“, te da „analize sprovedene na početku šeste nedelje epidemije pokazuju da Republika Srpska ima epidemiju pod kontrolom“. Šeranić – kome je inače epidemiologija predmet stručne specijalizacije – procenjuje i da će se „epidemija postepeno gasiti“ i da „neće biti jednog ’okidača’ koji će označiti njen kraj“.

ENTITETSKA SARADNJA Mere samoizolacije i policijski čas se, prema mišljenju ministra unutrašnjih poslova RS Dragana Lukača, „sve više poštuju od strane građana“. Lukač je ovu procenu izneo nakon sastanka koji je u Banjaluci (zajedno s Miloradom Dodikom) imao s ministrom bezbednosti BiH Fahrudinom Radončićem, posle kojeg su učesnici razgovora konstatovali kako je „saradnja između dva ministarstva dobra“.
Da u zajedničkoj borbi protiv virusa korona na relaciji zvaničnog Sarajeva i Banjaluke ipak sve ne funkcioniše najbolje pokazuje kritika koju su vlasti RS uputile na račun nadležnih inspekcijskih organa Federacije BiH. Njima se prebacuje što su „prestali sa izdavanjem rešenja o stavljanju u kućnu izolaciju osobama koje imaju prebivalište u Srpskoj, a u BiH ulaze preko graničnih prelaza na teritoriji Federacije BiH“, čime se stvara opasnost od „veće kontaminacije“ virusom čitave teritorije RS.
Malo je nedostajalo da i stupanje na snagu odluke o uvođenju vanrednog stanja bude odloženo do presude Ustavnog suda RS, pošto je Klub Bošnjaka u Veću naroda Narodne skupštine RS najavljivao da će pokrenuti mehanizam za zaštitu „vitalnih nacionalnih interesa“.
Razlog za to bilo je nezadovoljstvo Bošnjaka neprihvatanjem njihovih predloga prilikom uvođenja vanrednog stanja u Narodnoj skupštini RS, odnosno strah da bi vanredno stanje moglo biti iskorišćeno za ograničavanje slobode kretanja preko međuentitetske linije između RS i Federacije BiH. Bošnjaci su na kraju odustali od upotrebe veta, pa je vanredno stanje stupilo na snagu 3. aprila.

RUSKA POMOĆ Za Republiku Srpsku je u ovim teškim trenucima veoma važna medicinska pomoć koju je – nakon razgovora Milorada Dodika s ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovim i molbe upućene predsedniku Vladimiru Putinu – Rusija uputila manjem entitetu BiH.
Na banjalučki aerodrom „Mahovljani“ 9. i 10. aprila sletela su tri ruska aviona s vojnim medicinskim stručnjacima, specijalnim vozilima, respiratorima i opremom za dezinfekciju, a državnik iz Laktaša – koji je s ostalim članovima rukovodstva RS i ambasadorom Ruske Federacije u BiH Petrom Ivancovom dočekao prvi avion – zahvalio je čelnicima velike zemlje na pomoći.
Ovim postupkom – koji ima ne samo humanitarni već i politički aspekt – Moskva je potvrdila svoje „specijalne“ čvrste veze s Banjalukom, pokazujući zapravo da, iako poštuje dejtonsko ustrojstvo BiH, tretira manji entitet ove tvorevine kao državu.
Ambasador Ivancov je saopštio da će, ukoliko dobije zahtev, Rusija poslati pomoć i Federaciji BiH, a i Dodik je izrazio spremnost da pruži podršku takvom angažmanu. Iz Sarajeva, međutim, dok završavamo ovaj tekst, nema zvaničnih zahteva za ruskom pomoći iako su bošnjački lideri i te kako svesni da bi im ona dobro došla u borbi s pandemijom koja ne priznaje međuentitetske granice.
Njihov problem je, međutim, u tome što bi morali da zatraže pomoć od države koju su proteklih godina i decenija u vlastitoj javnosti stalno demonizovali, predstavljajući je „glavnom međunarodnom preprekom uspostavljanju jedinstvene Bosne“, te velikom silom koja „podržava srpske separatiste i sprečava ulazak BiH u NATO“. Za Bakira Izetbegovića i njegove saradnike pomoć Rusije – kojoj bi, uz to doprineo Milorad Dodik – čini se, opasnija je od virusa korona!