Trampov „univerzalni vojnik“

Važne poruke šalju se postavljenjima Ričarda Grenela, ali za Srbiju je važnije pitanje da li je on više diplomata, ili obaveštajac

Postavljenja Ričarda Grenela, pored redovne dužnosti američkog ambasadora u Nemačkoj, najpre za specijalnog izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa za pregovore Beograda i Prištine, a zatim i za direktora američkih nacionalnih obaveštajnih službi, bila su opšte iznenađenje ne samo na evropskom nego i na globalnom nivou. Jasno je da tu postoje snažne poruke koje je američki predsednik želeo da pošalje svima, ali i one druge, za koje bi sigurno više voleo da ostanu sakrivene.

TRAMPOVE NAMERE Moglo se pomisliti da Grenelovo postavljenje za šefa svih američkih tajnih službi znači da se težište američkog obaveštajnog angažovanja premešta u Evropu. Grenel odlično poznaje evropske prilike, a logično je da se za tu ulogu bira obaveštajni stručnjak koji najbolje poznaje situaciju na područjima gde će tajne službe biti težišno angažovane. Međutim, nakon što je objavljeno da je njegovo postavljenje samo privremeno, ovaj zaključak i nije tako čvrst.
Bliže je istini da su ovi potezi deo Trampove borbe za drugi mandat predsednika. Njegove velike „mirovne“ inicijative i rešavanje nuklearnih bezbednosnih pretnji zbog kojih Amerika ne spava definitivno nisu uspele, kako u pregovorima sa Severnom Korejom, tako ni u sučeljavanju s Iranom. Nakon toga uspostavljanje trajnog rešenja problema na Kosovu i Metohiji, iako je u očima američkih građana daleko nižeg nivoa, treba da popravi lošu sliku Trampovih diplomatskih sposobnosti. Eventualni uspeh će se „uknjižiti“, ali ne može biti vrednovan ni približno kao što bi bile vrednovane prethodne dve inicijative da su eventualno uspele, jer uspešno rešenje problema na KiM ne doprinosi većoj bezbednosti SAD, nego tek boljem očuvanju američkih interesa na Balkanu. Međutim, u borbi za drugi mandat svaki poen je važan.
Za realizaciju američke zamisli za KiM nije zadužen diplomata najvišeg ranga, kao što je državni sekretar Majk Pompeo, nego je kao kadrovski adut na opšte iznenađenje izbačen Trampov „univerzalni vojnik“ i čovek od najvišeg poverenja Ričard Grenel. Najvažnija poruka koju je Tramp želeo da pošalje ovim potezom jeste da samo Amerika može trajno rešiti problem KiM, naravno, onako kako to odgovara zapadnom svetu. Druga poruka je daleko manje uverljiva, jer treba da nas ubedi kako su SAD i dalje jedina svetska sila koja raspolaže tako snažnim arsenalom pritisaka i pretnji kojima se male države ne mogu odupreti. Žele da pokažu svetu da samo Amerika, i niko drugi, u sporovima istovremeno može biti zainteresovana strana, posrednik u pregovorima i garant sprovođenja sporazuma, i da ih niko ne može sprečiti da nametnu rešenje koje je potpuno u američkom interesu. Sasvim je moguće da su im procene opet pogrešne, i da ponovo povuku pogrešne poteze prema Srbiji.

[restrict]

NEDOSTATAK POVERENJA O ovim postavljenjima može se zaključiti da Tramp u značajan deo američke administracije i dalje nema poverenja, a što bi rado sakrio, te da se plaši da će mu neko u presudnom trenutku „zabiti nož u leđa“. Zašto bi inače, pored živog Metjua Palmera, zaduženog za uspostavljanje dijaloga Beograda i Prištine, angažovao i Grenela? Da li samo da naglasi značaj „Kosova“ i Srbije uopšte za Ameriku, da li je u pitanju drugačiji pristup rešavanju problema ili nepoverenje u Palmera, još uvek nije sasvim jasno.
Tramp je ceo mandat potrošio da se odbrani, i od famozne američke „duboke države“, i od one prikrivene klintonovske, za koju mnogi veruju da još uvek tajno kontroliše značajan deo državnog aparata, uz panična upozorenja da je izbor Trampa katastrofalna greška, da će on upropastiti Ameriku i da se mora ukloniti s mesta predsednika. Treće Grenelovo ustoličenje je rezultat nepoverenja Trampa u najvažnije institucije i baca još više svetla na njegove sumnje da ga tajne službe podrivaju. Prva institucija koju je Tramp posetio nakon inauguracije bila je CIA, što govori o tome da je sve vreme pokušavao da tajne službe stavi pod svoju kontrolu, ili bar da ih spreči da tajno rade protiv njega. Potez s Grenelom, u inat svim obaveštajnim stručnjacima koji su pretendovali na to mesto, sugeriše da im i dalje ne veruje, kao ni oni njemu.

TAJNA ZADUŽENJA Grenelovo postavljenje za šefa svih američkih tajnih službi otvara neke za Srbiju veoma važne dileme. Prvo, da li je Grenel i do sada, pored funkcije američkog ambasadora u Nemačkoj, imao važne tajne rukovodeće funkcije u okviru američkih obaveštajnih operacija u Evropi?
Ne bi to bilo ništa neobično. Znamo da je svojevremeno američki ambasador u SFRJ Voren Cimerman upravljao mnogim tajnim akcijama razbijanja Jugoslavije prljavim delovanjem američkih obaveštajnih službi. Imamo i svežiji primer vezan direktno za Srbiju, kada je Robert Nejbor, sekretar u američkoj ambasadi u Beogradu, kao šef CIA za Balkan vodio velike špijunske akcije.
Druga, još važnija dilema odnosi se na pitanje da li je Grenel više diplomata ili više obaveštajac, od čega će zavisiti i da li će se problem KiM rešavati pretežno diplomatskim potezima, ili pretežno prljavim metodama obaveštajnog delovanja.

TRI MUVE Grenelovo postavljenje za šefa svih američkih tajnih službi može se posmatrati i kao snaženje njegovog autoriteta pre početka pregovora Beograda i Prištine.
Postavljenjem Ričarda Grenela za šefa svih američkih tajnih službi, po svemu sudeći, Donald Tramp je jednim udarcem pokušao da ubije tri muve. Prvo, službe bar privremeno usmerava i nadzire njegov čovek od najvećeg poverenja. Drugo, ovim potezom snaži Grenelov ugled i autoritet u obaveštajnom svetu i daje mu direktno u ruke najmoćnije oružje za rešavanje problema prljavim metodama i pritiscima. Treće, do respektivnih razmera jača autoritet pred svima koji će na neki način učestvovati u pregovorima Beograda i Prištine.
Sada i pregovarački timovi i američki evropski partneri znaju da Grenel iza leđa ima skrivenu „toljagu“ kao argument. Tako će evropski predstavnik u pregovorima biti marginalizovan, bez obzira što to može biti poznato i zvučno ime kao što je Miroslav Lajčak. Neće biti važno što smo za Grenela tek nedavno čuli, dok je Lajčak već dugo visokorangirana ličnost u svetu diplomatije.
Naravno da veštačko snaženje Grenelove ličnosti i autoriteta ima za cilj da u prvi plan stavi američke interese. Budućim pregovaračima jasno se stavlja do znanja da i ne pomišljaju da remete američke planove u vezi s KiM. Veliki problem Srbije biće u tome što se američki i albanski interesi uglavnom poklapaju, što znači da se „toljaga“ priprema za Srbiju, bez obzira na to što to trenutno drugačije izgleda.

BRZO REŠENJE Američkom predsedniku Trampu u borbi za drugi mandat sada je najvažnija brzina u rešavanju problema na KiM. Grenelove projektovane aktivnosti zbog toga su veoma dinamične, nema mesta za zastoje i promašaje. On već sada pokazuje veliku nervozu ako ne ide onako kako je zamislio. Sama diplomatija, bez drugih alata za rešavanje problema, isuviše je spora i ne može ispuniti Trampov nalog da se nekakav sporazum između Beograda i Prištine potpiše pre predsedničkih izbora u Americi. Diplomatija će, naravno, kanalisati i podsticati dijalog, a obaveštajne službe će pripremiti teren za jake pritiske i otklanjanje smetnji i zastoja u pregovorima. U tome je očekivana Grenelova efikasnost i brzina, jer će kao diplomata diktirati proces pregovora, a kao respektivni obaveštajni moćnik držaće poluge za ubrzano aktiviranje raznovrsnih pritisaka.
Odavno se stvaraju uslovi za dozirane pritiske koji se mogu ubrzano pojačavati. Unapred se zna da je Prištinu relativno lako disciplinovati, jer za njih SAD sigurno raspolažu pritiscima koje ne mogu ignorisati. Osnova pritisaka na Prištinu je pretnja da će Amerikanci napustiti Kosmet i da će svoje vojne snage izmestiti iz baze Bondstil.
Usput rečeno, ne bi bilo nikakvo čudo da Amerikanci napuste Bodnstil jer im je daleko pogodnija baza koju planiraju na makedonskom vojnom poligonu Krivolak. Radi se o širokim prirodnim uslovima za uvežbavanje jedinica koje Bondstil jednostavno nema i ne može imati.
Postoji tu i niz drugih jakih pretnji rukovodstvu Prištine – da SAD neće zastupati njihove interese u međunarodnim institucijama i da će ih potpuno ostaviti na cedilu. Uostalom, i bez pritisaka Albanci na Kosovu su potpuno svesni da bez Amerikanaca lažna država Kosovo ne bi ni postojala, i da bez njihove otvorene podrške ne može opstati. Stoga njihov otpor američkom diktatu nije održiv ni na kraće vreme, i oni neće moći da ometaju pregovore sem ako im Grenel iz nekih taktičkih razloga to sugeriše.
Međutim, ne treba se zavaravati da je to za Srbiju neka povoljna situacija, jer će SAD albanske interese tretirati i zastupati kao svoje i neće odustati od ideje da Srbija mora priznati lažnu državu Kosovo i da mora i zvanično da se odrekne dela svoje teritorije. Napetost u Srbiji zavisiće u velikoj meri od toga da li će Grenel više biti diplomata ili više obaveštajac – da li će to biti diplomatska misija, ili prljava obaveštajna operacija. Perfidna priprema pritisaka na Srbiju traje odavno, komplikovanjem bezbednosne situacije u njenom okruženju i jačanjem unutrašnjih destruktivnih snaga. Kako se bliži nekakav početak pregovora za koje je sada već izvesno da predstoje, tako raste nervoza u Srbiji, ne samo kod stanovništva nego i kod državnog vrha. Svi su svesni da će velikih pritisaka, pretnji i ucena sigurno biti.

BALKANSKA PRAVILA Činjenica da se Grenel samo postavlja na nove funkcije a ne razrešava starih stvara utisak da je nezamenljiv i vanserijski, iako malo ko može realno proceniti njegovu stvarnu moć na mestu šefa svih tajnih službi SAD. Jedni je precenjuju i smatraju da je s tog mesta svemoćan i da sve kontroliše, s obzirom na to da on usmerava, određuje težišta rada i koordinira američke obaveštajne aktivnosti u celom svetu. Drugi smatraju da je on običan „skretničar“ i transmisija između predsednika Trampa i šefova pojedinih službi. Malo ko veruje da ličnost na tom mestu može da ima moć koju ima, na primer, šef CIA jer rukovodioci službi mogu da mu dostavljaju selektivne, dozirane i frizirane informacije. Nedoumice u tom pravcu još više podgreva činjenica da se kod malih država takve funkcije često zloupotrebljavaju kao efikasan mehanizam za perfidno marginalizovanje „nepodobnih“ i istrošenih ličnosti. Na primer, kod tihog preuzimanja sveukupne vlasti u Hrvatskoj tako su proustaški kadrovi sklanjali i marginalizovali jake ličnosti iz komunističkog miljea. Josip Manolić je mislio da je unapređen kada je postavljen za šefa svih tajnih službi Hrvatske, a praktično više nije kontrolisao nijednu. Dobijao je dozirane i nepotpune informacije dok su službama stvarno upravljali proustaški kadrovi. U svojim memoarima sam priznaje da se kao šef svih tajnih službi informisao samo preko onoga što „procuri“ iz kabineta Gojka Šuška. Unapređenjem je izgubio prave informacije, pa tako i moć. Sličnih primera bilo je i kod nas u Srbiji. Perfidno je marginalizovan i uklonjen general Nedeljko Bošković s mesta načelnika Uprave bezbednosti GŠ. Postavljen je na novouspostavljenu funkciju načelnika obaveštajno-bezbednosnog sektora, kako bi rukovođenje vojnom kontraobaveštajnom službom preuzeo general Aleksandar Dimitrijević. Prividno Bošković je unapređen – upravljao je i obaveštajnom i kontraobaveštajnom vojnom službom, ali samo „na papiru“ a praktično više nije kontrolisao nijednu. Međutim, bila bi velika greška ove naše balkanske primere porediti sa američkim prilikama i najvećom obaveštajnom mašinerijom na svetu. Tamo su ove balkanske smicalice odavno raskrinkane i šef svih tajnih službi ima i te kako važnu ulogu koja direktno doprinosi obimu i kvalitetu informacija i uspešnosti tajnih akcija. On određuje težište rada, usmerava tajne službe i istovremeno koordinira njihove aktivnosti i međusobnu saradnju, kako bi obaveštajni kapaciteti bili maksimalno iskorišćeni i kako se poslovi ne bi nepotrebno duplirali. Preko njega se kvalitet informacija podiže na najviši nivo jer su proverene preko više nezavisnih izvora. A što se tiče samog značaja novog postavljenja za Grenelovu reputaciju, vremenom će biti važno samo to da je Grenel bio na tako visokoj i odgovornoj funkciji, a koliko dugo, brzo će se zaboraviti.

HIBRIDNI PRITISCI Da li je izjava predsednika Vučića, kako je uveren da ćemo „ove godine dobiti ponudu koju nećemo moći da prihvatimo a nećemo smeti da je odbijemo“, slična onoj Pašićevoj – „izlaza nam nema, ali ćemo se izvući“?
Ričarda Grenela bije glas da, ako ne može probleme rešiti klasičnom diplomatijom, ne preza od otvorenih pritisaka i pretnji. Oštre nastupe dobro priprema i pretnje predstavlja tako uverljivo da one redovno postižu cilj. Ako je takav bio ranije, sigurno će biti još neprijatniji tokom realizacije misije koju mu je poverio predsednik Tramp. Njegovi aktuelni pritisci na Aljbina Kurtija da ukine takse više liče na pripremu i stvaranje alibija za buduće žestoke pritiske na Srbiju. Dok Prištinu pritiskaju zbog nečega što je nezakonito, necivilizacijsko i opšteneprihvatljivo, od Srbije će pokušati ucenama da iznude konkretne ustupke i velika popuštanja.
Sve ukazuje na to da je situacija u našem okruženju planski i namerno iskomplikovana kao deo pripremljenih hibridnih napada na Srbiju. Na istu „kuhinju“ podrivačkih dejstava upućuje činjenica da su i u Crnoj Gori i u BiH napetosti stvorene nepotrebnim „dekretima“. U Crnoj Gori Zakonom o slobodi veroispovesti, a u BiH nezakonitom odlukom Ustavnog suda. To što su u obe države istovremeno stvoreni „zakonski uslovi“ za konačni i presudni obračun sa Srbima, snažno sugeriše da se događajima upravlja iz jednog centra za hibridno ratovanje. Nema sumnje da se ove veštački stvorene napetosti mogu dalje raspirivati ako neko želi da izazove nemire i sukobe, možda čak i oružane.
Različitim hibridnim pritiscima iz više pravaca Srbija ne može da se usredsredi na rešavanje jednog problema, i njeni politički, diplomatski i drugi kapaciteti se namerno razvodnjavaju razvlačenjem na sve strane. Već u ovoj fazi nastupanja prema Srbiji figuriraju pokušaji da se za sve što se dešava u njenom okruženju okrivi Srbija i srpsko rukovodstvo, iako za to nema nikakve osnove. Laži, podmetanja i lažne optužbe iz arsenala propagandnog delovanja ponovo su na sceni. Sve je to priprema ambijenta za buduće nametanje rešenja pod pritiskom. Sasvim je moguće da Zapad planira istovremeno rešavanje „srpskog pitanja“ na Kosmetu, u BiH i Crnoj Gori, kako bi smanjio mogućnosti Srbije da pomogne ugroženom srpskom narodu.
Za sada se spekuliše da bi ponuda za Srbiju mogla biti – autonomija za sever Kosova u okviru „države Kosovo“ i nekakve garancije Albanaca i „međunarodne zajednice“. Takve garancije, od istih „garanta“, Srbi na KiM imali su i do sada pa to nije sprečilo ubijanje, pogrom, diskriminaciju i plansko etničko čišćenje. A što se tiče autonomije, ako je ona tako dobro rešenje za Srbe na KiM, zašto nije dobro rešenje za Albance i njihovu autonomiju u okviru Srbije? Ako to bude Grenelova diplomatska ponuda, Srbija je neće prihvatiti a onda ćemo videti Grenelovo pravo lice kroz obaveštajne igre i hibridne pritiske. I teško da će Srbima tada biti simpatičan u ovolikoj meri koliko je danas.

[/restrict]